Bili smo u navijačkom grotlu: Ovde se pred derbi cipele brišu dresom protivnika! (FOTO) (VIDEO)
Preporučujemo
Mari često psuje na terenu, ali zašto se odjednom BBC tek sad izvinjava gledaocima zbog toga?
MAMIĆ: Čelnici Hajduka hoće da me ubiju!
U jednu od najvećih fudbalskih svetkovina na planeti spadaju dueli između Seltika i Rendžersa. Čuveni "Old firm" je nešto mnogo više od utakmice i pukog fudbala. To je sudar svih mogućih različitosti koje postoje u Škotskoj i u Glazgovu, sudar dve religijske denominacije, dva kulturna identiteta, dve ideologije...
Na jednoj strani su Škoti irskog porekla, katolici, laburisti, a na drugoj protestanti bliži Englezima i konzervativci. Baš zato to nisu obični mečevi i to nije stvar pukog voljenja jednih ili drugih ili mržnje, to je jednostavno nešto više od fudbala.
Ove 2015. godine se derbi između dva škotska tima igrao prvi put posle tri godine. Od 2012. godine se čekalo na jubilarni 400. susret dva tima, jer su "policajci" u međuvremenu bankrotirali i proglasili likvidaciju zbog čega su prebačeni u četvrti rang takmičenja, odakle sada krče put ka elitnoj ligi, a trenutno su drugoligaši.
Upravo zbog svega toga, mnogi navijači "kelta" su za duel koji se igrao u nedelju, u okviru polufinala Liga kupa, govorili da je to ustvari prvi susret dva tima, a ne 400. jer je Rendžers u međuvremenu ugašen i počeo je kao novi klub od nule.
Navijači, kao što umeju... Da li je danas 400. Old Firm ili istorijska prva utakmica dva kluiba iz istog grada? pic.twitter.com/HyYtac1J54
— Milos Saranovic (@milossaranovic) February 1, 2015
Ipak, kako god računali, ovaj meč nikako nije trebalo propustiti, a tom mišlju sam se vodio i ja kada sam dobio poziv da prisustvujem zajedničkom gledanju "Old firma" u jednom beogradskom pabu.
Nisam nikada bio na Ostrvu, na nekoj tamošnjoj utakmici, ili u nekom engleskom ili škotskom pabu da sam gledao prenos nekog meča, a kamoli takvog derbija, što je bio još jedan razlog da sa zadovoljstvom prihvatim poziv koji sam dobio.
Bez obzira što nisam nikad prisustvovao nečemu takvom, niti znao kako to iz srpskog ugla izgleda posmatrati jednu od najvećih svetskih utakmica, imao sam nekakva očekivanja, podržana u onome što sam viđao u filmovima i verovao da neće biti previše različito od toga i u Beogradu. Sa takvim mislima sam i krenuo u nedelju ka svom odredištu.
Bio sam ispred vrata paba nekih desetak minuta pre početka utakmice i spreman da uđem u za mene donekle potpuno nepoznati svet. Otvorio sam vrata i zakoračio unutra, a nisam stigao ni da pogledam oko sebe, već me je presekao glas iznutra koji se očigledno obraćao meni.
- Dobro obriši noge!
Kroz glavu mi je u tom trenutku prošlo da možda i previše obraćaju pažnju na higijenu za jedan pab, ali opet možda je i uredu, jer su mi patike bile mokre i blatnjave od kiše koja je čitavog dana lila u Beogradu, baš kao u Britaniji.
Instiktivno sam pogledao dole kako bih video gde je otirač i onda sam shvatio. Umesto otirača, na podu je stajao prljav, umazan i izgažen dres Rendžersa. Dakle, ovo je mesto gde se okupljaju navijači Seltika. Poslušao sam naredbu sa osmehom na licu, jer su mi "kelti" oduvek bili bliži srcu, nego "policajci", zbog bratskih odnosa sa klubom za koji i ja navijam.
Nakon dobrog sušenja i brisanja zakoračio sam unutra i pozdravio se sa momkom koji me je i presekao odmah na ulazu. Zove se Marko i on je član udruženja navijača "Seltik Srbija" koje je organizovalo ovaj događaj i koji se tradicionalno okupljaju na ovom mestu da bi posmatrali utakmice omiljenog kluba.
Logično moje prvo pitanje je bilo, da li je i navijačima Rendžersa uopšte dozvoljeno da uđu i da li su dobrodošli, ali mi je on odmah objasnio da se podrazumeva da mogu da dođu, ali i da moraju da budu spremni na prozivke zbog situacije i rezultata tima za koji navijaju.
Dok mi Marko to objašnjava, nudi me rakijom (kajsijevačom) koja se deli besplatno upravo zbog utakmice, a ja primećujem da se na stolovima nalazi hrana i to prava. Ne grickalice, kojib takođe ima, nego pečenje i salata od kiselog kupusa.
- Pa da ispekli smo prase na ražnju i spremili ovde, takođe je besplatno. Posluži se ako hoćeš. Nama je ovo kao slava - objašnjava mi Marko i dodaje mi bedževe i pokazuje dukseve i majice koje su uradili i hvali mi se da su po jednom njihovom članu poslali majicu, duks i svoju zastavu i Stefanu Šćepoviću, koji igra za Seltik, u Glazgov i da će zastava biti na današnjem meču.
Osvrćem se malo oko sebe i odjednom mi kroz glavu prolaze Lorkini stihovi "Zeleno, volim te, zeleno". Shvatam i zašto je to tako, jer gledam u zid iza šanka koji je potpuno posvećen Seltiku i "keltima" i na kome dominiraju zelena i bela boja. Mnogo postera, fotografija, grb i šal.
Prenuo me je gromoglasan aplauz koji je dopirao iz samog dna paba, na čijem je kraju bio veliki video-bim, a na njemu u krupnom kadru se nalazio kapiten tima sa "Hempden parka", Skot Braun. Bio je to aplauz grupe od tridesetak momaka i devojaka koji su sedeli ispred bima, posvećen vođi njihovog tima.
U toj gužvi, u kojoj se sve zeleni od šalova, dukseva, dresova i majica vidim i jedno poznato lice. Pa, to je najpoznatiji navijač Seltika u Srbiji i predsednik udruženja navijača, Aca Seltik, frontmen benda "Ortodoks kelts".
Ubrzo je počela utakmica, a i njen početak je propraćen aplauzom. Poručujem rakiju da se malo ugrejem i naravno pivo, čisto da imam sa čime da zagasim i počinjem da pratim utakmicu, uz posmatranje i svega ostalog što se događa i nalazi oko mene.
Posle samo desetak minuta usledila je erupcija oduševljenja, slavlje, pesme, skakanje na stolice, međusobno ljubljenje. Razlog za to je jednostavan, Seltik je poveo 1:0.
- Svaka čast Rendžersu! Uspeo je da izdrži 10 minuta da ne primi gol! Ma, puniiiiii - vikao je momak u zeleno belom dresu sa brojem pet na leđima.
Svaki trenutak, svaki detalj na meču se prati pomno i komentariše. Neizostavne su naravno psovke i vulgarni povoci na račun igrača i fudbalera protivničke ekipe, sve ono što je deo navijačkog folklora od Ognjene zemlje do Sibira.
Na novo slavlje se čekao skoro kraj poluvremena, a fenomenalna golčina Lija Grifitsa izazvala je novo izlivanje navijačkih strasti i rečnika, a onda je počela pesma koju su očigledno smislili ovi momci.
- Spremte se, spremte Selticiiiii! Silna će tekma da bude - odjekivalo je sa svih strana, a onda i "J**i Rendžere! Idemo do pet"...
Kraj prvog poluvremena je vrlo brzo došao, a to mi je bila prilika da zatražim novo okrepljenje na šanku, u vidu nove krigle piva, ali i da porazgovaram sa Acom Seltikom, čovekom koji je sinonim za i sve što ima veze sa Irskom u Srbiji, ali i za Seltik, a on je podelio svoje utiske posle 45 minuta igre.
- Malo je dva! Hoću dvocifren! Sada čekamo da Šćepica uđe i da postigne gol - otkriva nam Aca svoja očekivanja za nastavak meča i odlazi da proveri rezultate utakmica na kladionici, a ja u tom trenutku započinjem razgovor sa Vladom, momkom koji radi u pabu i koji već godinama organizuje gledanje Seltikovih utakmica, kao i večeri irske muzike nedeljom.
- Ja inače radim u pošti, ali ovde sam vikendom. Pre pet-šest godina sam zatražio od gazde da ukrasimo zid iza šanka sa Seltikovim i irskim simbolima, jer sam veliki fan i tako je sve, nekako, počelo. Ovde već tradicionalno se organizuje gledanje Seltika, a gledao se i onaj poslednji "Old firm", pre nego što su ispali Rendžeri - priča mi Vlada.
I dok nas dvojica pričamo o tome, ali i o odnosima između Seltika i Liverpula, koji je moj omiljeni klub, a navijači dva tima imaju istu himnu, čuvenu "You'll never walk alone", počeo je i drugi deo meča. Svi su zauzeli svoja mesta, ali je sada drugačija pesma i priča. Svi prizivaju još golova u mreži "policajaca", ali i ulazak Stefana Šćepovića.
- Stefane, Stefane, ajde u igru, Stefane! Daj Šćepovića, ima novu frizuru - čuju se povici.
Ipak, nažalost ništa se od želja ovih momaka nije ostvarilo u drugom delu. Niti je Seltik postigao još neki gol, niti je srpski internacionalac ušao na teren, a tokom poslednjih minuta utakmice, kada je bilo jasno da ništa ne može oduzeti pobedu "keltima" i da će se sigurno naći u finalu, svaki dobar potez fudbalera u zeleno-belim dresovima propraćen je komentarom.
- Nije samo što vodimo, nego što ih i j***mo.
Uskoro je usledio i poslednji sudijski zvižduk, a sa njime je počelo i veliko slavlje, kako na tribinama "Hempden parka", tako i u ovom beogradskom pabu, a moj utisak je da je bilo čak emotivnije u društvu u kome sam bio i ja. Naravno, trijumf nije mogao da se adekvatno proslave bez zdravice i navijačkih pesama.
Ostao sam još nekih dvadesetak minuta do pola sata, posle završetka utakmice i slobodno ću reći uživao u razgovoru i društvu u kome sam se nalazio. Moram priznati odavno se nisam tako dobro proveo i zato je na mom polasku pao dogovor za novo viđanje, a to će biti 19. februara, kada u okviru Lige Evrope, Seltik bude igrao prvi meč protiv Intera, đšto će biti repriza finala Kupa šampiona iz 1967. godine kada su trijumfovali Škoti.
Pun utisaka sam izašao napolje i krenuo niz mokar trotoar ka stanu. Shvatao sam u sebi da sam posle ovih dva i po sata postao bogatiji za nove ljude u svom životu koje se poprilično razlikuju, ali opet su i slični onima koje već poznajem. Svidelo mi se sve to u celini, a shvatio sam i da sam postao veći fan "kelta" iz Glazgiova, nego što sam bio pre nego što sam ušao u ovaj pab. Da nije tako, zašto bi mi onda kroz glavu odjekivalo "Glory, glory Glasgow Celtic and the celts go marching on"?
(U. Marjanović)
Povezane vesti
Grobari slavili pobedu u derbiju nad Zvezdom dva minuta pre kraja, pesmom "peckali" punu Arenu i pomenuli FMP
Frka u Areni tokom poluvremena: Grobari zasuli navijače Zvezde punim čašama
Delije prepevale čuvenu pesmu navijača Partizana: “Hiljade Grobara i huligana…”
<% post.title %>
Jedan od najtužnijih dana u istoriji Delija na dan derbija: Cela Srbija preko noći osvanula u grafitima
Video: Izjava Filipa Petruševa posle meča Zvezda - Partizan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
sasa
Kao navijam za Seltik,ma ludnica pola ovih ljudi nema ni pojma zbog cega navija za Seltik nego je to kao fora i ajde.Pa zamislite da u sred Londona se skupljaju Englezi da gledaju Partizan ili Zvezdu i imaju fan klub,to samo rade ludi Srbi zbog toga su oni gde jesu a nas niko ni na karti Evrope ne moze da pronadje
Podelite komentar
irish man
Jedno VELIKO HVALA Telegrafu od zelene brace!!!
Podelite komentar
Nebitan lik
red je bio da pocnete da pisete jos o nekome, a ne samo o zaostavstinama komunizma ( titovi blizanci) ovaj put bravo za redakciju
Podelite komentar