Mačevalački savez Srbije kažnjen: Optuženi Damir Baralić i funkcioneri!

Srpsko mačevanje godinama tavori na rubu sportskih zbivanja kod nas i u svetu i, po svemu sudeći, tako će ostati i naredne dve godine. Krajem 2014. godine funkcionere Mačevalačkog saveza Srbije zatekla je dvostruka kazna Ministarstva sporta.

Najpre su odlukom Prekršajnog suda osuđeni na novčanu kaznu po prijavi Ministarstva omladine i sporta, a potom su po sili zakona ostali i bez dvogodišnjeg finansiranja iz budžeta. Sadašnje rukovodstvo Mačevalačkog saveza potrudilo se da to pretvori u buru u čaši vode:

Preporučujemo

- Pravni tim MSS preduzeo sve mere posle oduzimanja finansiranja - jedino je objašnjenje koje je tim sadašnjeg predsednika Damira Baralića uputio svojim klubovima posle decembarske sednice Upavnog odbora.

Foto: Profimedia

Mačevalački savez Srbije je tako ostao bez najmanje 25.000 evra u 2015. godini, jer je to iznos koji je prošle godine bio namenjen održanju i razvoju ovog olimpijskog sporta. Upućeni tvrde da je to kulminacija neracionalog i nezakonitog upravljanja Mačevalačkim savezom u poslednjih 6 godina, koliko je na čelu srpskog mačevanja isti predsednik.

Sportskih uspeha gotovo da nije bilo ni 2014. godine. Treneri i mačevalačke sudije nemaju pravilno izdate licence, a novac za razvoj sporta, koji je dolazio i iz međunarodnih fondova, trošen je na netransparentan način.

Društvenim mrežama već godinama kruže anegdote o zbivanjima u MSS. Jedna od njih prepričava objašnjenje tehničkog sekretara MSS zašto je iz zapisnika sa sednice UO izbacio jednu stranu.

- Plašio sam se da će biti pogrešno protumačena - rekao je zbunjenim učesnicima skupštine MSS.

Foto: Profimedia

Kako saznajemo, na iščezloj stranici nalazio se deo izveštaja Revizorske komisije za 2012. godine. Na sve to, predsednik MSS Damir Baralić, Disciplinska komisija i Nadzorni odbor nisu reagovali.

Bolnije od anegdote deluje i tek poneki, uglavnom pionirski, kadetski ili veteranski uspeh srpskih mačevalaca. O omasovljenju se ne može ni govoriti u okolnostima kada se na turniru koji predstavlja državno prvenstvo s teškom mukom okupi jedva osam klubova. Sa kikotom, u siromašnoj seniorskoj konkurenciji tada moraju da učestvuju deca i veterani. Mačevalačke discipline su jasno podeljene na tri oružja, dok na našim ogoljenim turnirima sabljaši rade mač, mačisti sablju a floretaši sve, jer jedino tako državnim prvacima se obezbedjuje da steknu pravo na novčanu stipendiju Ministarstva.

Svetska mačevalačka federacija (FIE), na čijem je čelu ugledni ruski bogataš Ališer Usmanov, i sam nekadašnji mačevalac, već godinama podstiče razvoj mačevanja u zemljama izvan kruga redovnih osvajača olimpijskih medalja. Besplatna obuka trenera, jedan od načina na koji FIE to radi, ne donosi rezultata u Srbiji čak ni vlasnicima hi-level diploma s anjegovim ličnim potpisom jer matični savez ne priznaje trenere sa međunarodnim diplomama! Komisija za licenicranje trenera ni prošle godine nije priznala tu vrstu višemesečnog školovanja u inostranstvu.

Foto: Profimedia

To, prethodni mačevalački uspesi i dvodecenijsko trenersko iskustvo niti rezultati u radu i izuzetni uspesi sa najmlađim kategorijama mačevalaca nisu dovoljna preporuka birokratama u MSS.

Slično se dešava i sa obukom za međunarodne sudije u mačevanju. Jedina do sada zvanično u Srbiji priznata članica MSS sa takvom vrstom licence ćerka je jednog od članova Upravnog odbora MSS, kažu upućeni, kao i to da je prošle godine nisu uopšte ni videli na domaćim turnirima da sudi, što je jedan od osnovnih uslova za međunarodnu kandidaturu za komplikovano i zahtevno, dobro plaćeno suđenje u ovom sportu.

Prvi pokušaj organizovanja ozbiljnijeg srpskog sudijskog seminara bio je 2011. godine. Nije angdota da su stručnjaci Mačevalačkog saveza pitanja za test pripremili po zastarelim pravilima koja su važila do 2009. godine. Test je održan pre praktičnog dela za koji je bio angažovan i vodio ugledni italijanski sudija FIE, a kandidat koji je na polaganju otkrio i prijavio grešku sa kojom se stručnjak složio, dobio je od domaćih stručnjaka potom samo B licencu. Svi koji su zatarele testove prošli bez pametovanja nagrađeni su A licencom. Slično su organizovani i seminari za trenere, uz dodatak, plaćanje obuke na Fakultetu za fizičko vaspitanje po nalogu predsednice Trenerske komisije MSS. Praktični deo te obuke je tek delimično održan, a licence nisu nikada pravilno ni podeljene, tvrde insajderi srpskog mačevanja.

Foto: Profimedia

Upućeni izvori tvrde da se slično postupa i sa opremom koja kao pomoć FIE dolazi iz sveta. Prošle godine raspodeljena je bez validne odluke Upravnog odbora MSS, bez jasnih kriterijuma i, shodno tome, bez sportskih rezultata srećnika nagrađenih kvalitetnom opremom za mačevanje. Rekviziti za ovaj sport mogu se nabaviti jedino u inostranstvu i zbog karaktersitika mačevanja nisu nimalo jeftini.

U takvim okolnostima raste i diskriminacija. Sportistima sa posebnim potrebama, ne dopušta se da učestvuju na zvaničnim turnirima. U sastavu Upravnog odbora MSS nema nijedne žene. Uspešni i daroviti takmičari iz manjih klubova izostavljaju se sa spiskova za pripreme i nastupe u inostranstvu. Zbog svega toga, na međuanrodnim turnirima najčešće mačuju samo deca čiji su roditelji spremni da se žrtvuju za njihov talenati i oni takmičari čiji treneri imaju pristup kasi Mačevalačkog saveza.

Prošlo je 6 godina koliko isti ljudi vode računa o mačevalačkom sportu. U retkim mačevalačkim salama u Beogradu i Srbiji sve je manje takmičara. Sada su ostali i bez finansiranja za naredne dve godine. Koliko će biti potrebno da predsednik i funkcioneri shvate šta bi trebalo da urade i počnu rekrativno samo da „vole“ mačevanje?

(Telegraf.rs)