Ko je Bobiju Marjanoviću uspeo da lupi bananu, a ko je po njemu tata u reketu?

Zvezdin gorostas pod obručima otkrio da mu je svojevremeno Serž Ibaka zalepio blokadu kojom ga je vratio unazad. Zanimljivo je i da je malo nedostajalo da Boban Marjanović umesto košarke izabere odbojku kao životni poziv. Bobi je u svom blogu govorio i o tome kako izgleda pogled na svet i basket sa visine od 222 santimetra.

Preporučujemo

Prenosimo ga u celosti.

Pozdrav svima,

Rekli su mi - piši Bobi o čemu kod hoćeš, na primer kako izgleda košarka sa 222 cm visine. Misle sve je to baš tako lako. A pitao bi ih šta bi bilo da se svi sjate na njih u reketu i opkole ih da ne mogu da mrdnu haha. Ali hajde da pišem o tome kad su mi već predložili. Nije loše, ako daš koš.

Meni baš u tim trenucima kad me svi napadnu proradi neki inat da dam koš po svaku cenu. To je onaj osećaj kad znaš da je logičnije da dodaš loptu, ali ipak kreneš na koš.

E sad najbolje je kada se sve to završi zakucavanjem, onako poštenim što se kaže. Jeste najbitnije samo ubaciti loptu u koš, ali kada je zakucaš nekako se osećaš moćno. To ti mnogo podigne samopouzdanje. Sad ne mogu baš da se setim koje mi je najdraže, jer realno dosta puta sam zakucao u karijeri haha. Ali, u sećanju su mi ostala dva sa Hemofarmom protiv Dinama iz Moskve na fajnal ejtu Evrokupa. Oni su tad imali strašno moćan tim, a mi smo ih pobedili i prošli dalje. Sećam se da sam se dva puta tako lagano skočio i zakucao da sam se i sam oduševio.

Ali, ima primera i kada ne krene baš sve kako treba. Čak i ja sa svojih 222 cm sam dobijao banane. Nikada neću zaboraviti Serža Ibaku i utakmicu CSKA i Oklahome. Što se kaže, samo me je vratio nazad.

Ima i onih centara koju su teži da ih čuvaš nego da te čuvaju. Stoji ono da je svako nezgodan na svoj način, ali meni je nekako bilo najteže da čuvam Sofoklisa Skorcianitisa... Ne, ne, umalo da zaboravim. Na Evropskom prvenstvu u Litvaniji sam igrao protiv Pau Gasola. Ipak njemu dajem prednost. On je tata za sve.

U svakom slučaju uvek je sve lakše kada imaš dobre saigrače pored sebe. A, ja sam imao tu sreću da tokom karijere igram sa igračima koji su imali sjajan osećaj za asistenciju. Miljan Pavković, Stefan Marković, Vasa Micić... Pa prošle godine Ivan Radenović i Blejk Šilb.... Ove Vilijams prednjači, ali i Luka fino dodaje. Generalno sa svima iz Zvezde imam sjajnu saradnju.

Za kraj, malo je nedostajalo da ovaj blog osvane ne nekom odbojkaškom sajtu. Kad sam bio klinac mnogo sam voleo odbojku, znao sam sve igrače. Igrao sam je ovako rekreativno, ali sam se na kraju opredelio za basket. Valjda nisam pogrešio.

(Telegraf.rs)