Zbog ovih 7 razloga Nebojša Čović odlazi iz Zvezde!

Kako je sam jednom prilikom priznao Nebojša Čović je prvi put na fudbalskoj utakmici bio 17. novembra 2012. godine kada je posmatrao večiti derbi na stadionu Crvena zvezda.

Preporučujemo

Nekoliko dana pre vatrenog navijačkog krštenja bivši gradonačelnik Beograda izabran je za člana Radne grupe crveno-belih, zaduženog za finansijsku knsolidaciju kluba. Urađena je detaljna finansijska analiza poslovanja od 2000. godine sa posebnim akcentom na period od 2004. U dinar su navedena sva dugovanja i potraživanja kluba, napravljen je plan reorganizacije i sistematizacije i izneta je prognoza da bi Crvena zvezda u roku od tri do pet godina mogla potpuno da se oporavi.

Od tada je prošlo dve godine, a dokle se stiglo u konsolidaciji nije teško uočiti.

Prvi ozbiljan potres dogodio se u januaru 2013. godine kada je poput bombe odjeknula vest o fizičkom obračunu Dragana Džajića i Nebojše Čovića. Povod za sukob bila je dinamika rada, odnosno po mišljenju Čovića, sporost u odlučivanju Generalnog sekretara Miodraga Zečevića, inače šuraka najboljeg srpskog fudbalera svih vremena, kao i razmimoilaženje oko primanja Nikole Petkovića.

Već tada je bilo jasno da projekat Radna Grupa ne funkcioniše, da postoji previše sujeta, klanova i interesa zbog kojih je najviše ispaštao klub. Nije se libio Nebojša Čović da pokaže hrabrost i kaže da se u Ljutice Bogdana ne radi dobro. Često je bio u sukobu sa igračima koje je optuživao za nesportski način života. Sa druge strane gladnim izabranicima tadašnjeg trenera Aleksandra Jankovića nikako se nije svidelo poređenje sa sitim kolegama iz košarkaške sekcije.

Stigao je Nebojša Čović vrlo brzo da zarati i sa Radnom zajednicom. Plate u Zvezdi u tom momentu kasnile su mesecima, da bi Čović rešenje pronašao u dodatnom kresanju zarada. I pored protivljenja drugih članova Uprave, zaposleni na Marakani bili radili su šest meseci na minimalcu koji je iznosio 22 hiljade dinara, a da pri tom nije redovno isplaćivan.

Poprilično je počeo da smeta svima iz najuže vrhuške crveno-belih samoreklamerstvo predsednika košarkaškog kluba, koji je svaku priliku koristio da veliča svoje predsednikovanje i uspehe koje ostvaruje na Malom Kalemegdanu. Istina, fudbalski i košarkaški klub su dve različite dimenzije po mnogo čemu, zbog čega je Čoviću spočitavano da se drži struke i finansija, a da se ne meša u sportska pitanja. Crvena zvezda po nezvaničnim informacijama upravo Čoviću duguje najveću zahvalnost za transfer Ifeanija Onjila iz Ivanjičkog Javora za sumu od nestvarnih 450 hiljada evra.

U tom trenutku sva priča o štednji i domaćinskom poslovanju koje je propagirao nije mogla da prođe, jer je samo nekoliko dana ranije Jagodini za istog igrača određena izlazna klauzula manja za čitavih 300 hiljada evropskih novčanica.

Zavrtati slavinu sa svih strana, a kupovati napadača Javora koji uzgred rečeno nije pokazao ništa, za bezmalo pola miliona bio je svojevrsni paradoks.

Čović je nakon toga sve više izostanke sa Upravnih odbora pravdao obavezama na Malom Kalemegdanu. Sve manje je bio zainteresovan za dešavanja na Marakani dok u jednom trenutku njegova uloga nije postala gotovo sasvim marginalizovana. Nijedan projekat predložen sa njegove strane nije usvojen, a pomenute cifre i plan oporavka ostali su mrtvo slovo na papiru.

I ako su navijači Crvene zvezde u početku imali poverenje u Čovića, najviše zbog odlično sprovedenog plana oporavka u košarkaškom klubu ono je vremenom jenjavalo, baš kao i mogućnost da se isti postupak sprovede i u fudbalskoj sekciji. Krenule su špekulacije kako je Čovićev jedini interes bio lična promocija kako bi što više navijača opredelio da bodre košarkaški klub. Po nekim informacijama i deo novca koji je Gasprom uplačivao fudbalskom, Čović je prosleđivao košarkaškom klubu, koristeći svoj položaj na Marakani.

Nikada nije krio da se ne razume u fudbal i da je čitav život u košarci, čime je odgovornost prebacio na druge, čak i one koji su u njegovom liku videli bitnog člana tima koji će pomoći Crvenoj zvezdi da izađe iz krize. ž

Zagovornik je bio i ideje da u Crvenoj zvezdi treba da igra pet iskusnih fudbalera a da se celokupni igrački kadar dopuni igračima iz omladinske škole. Međutim, kao i svi prethodni i ovaj plan nikada nije zaživeo.

Nebojša Čović osim velikih zasluga za skidanje blokade od 12 i po miliona evra januara 2013. godine u fudbalskom klubu nije uspeo da sprovede nijedan zamišljen plan. Kako zbog otpora u rukovodećim strukturama, tako i sujetama čistih fudbalskih radnika.

Zbog svega navedenog nakon Izbora za Predsednika koji se u Crvenoj zvezdi održavaju 10. i 11 . decembra gotovo je izvesno da Nebojša Čović neće biti član rukovodstva fudbalskog kluba Crvena zvezda i da će svoju funkciju prepustiti nekom drugom.

(Telegraf.rs)