Bio je Džaja pre Džaje: Ko je Zvezdin novi spasilac?

Napominjali su čelnici Crvene zvezde, u nekoliko navrata, da bi izlazak srpskog šampiona iz finansijske krize bio ravan onom uspehu iz 1991. godine kada su se crveno-beli okitili titulom evropskog i svetskog šampiona, ali su istovremeno i kukali da je teško pronaći čoveka koji bi najtrofejniji srpski klub poveo putem ozdravljenja.

Preporučujemo

Nakon nekoliko meseci biranja adekvatnog kandidata, sudbina je htela da na izbornim listićima stoji samo ime Svetozara Toze Mijailovića. Čoveka koji je jedan od najzaslužnjih za uspehe crveno-belih početkom devetedesetih.

Tada je bio na čelu Zvezde kao predsednik Skupštine, što je značilo prvi čovek kluba jer Statutom nije bila predviđena viša istanca od te. Zajedno u tandemu sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem ugravirao je ime Crvene zvezde na fudbalskoj mapi Evrope. Sada će pokušati da ''spere ljagu'' sa slavnog imena srpskog kluba i vrati ga u Evropu, u čemu će mu pomagati Zvezdan Terzić i Slaviša Kokeza.

Sada, kada je Crvenoj zvezdi potreban plan za što brži oporavak, na čelo kluba dolazi jedan od najzaslužnijih za čuveni petogodišnji plan crveno-belih u doba najvećeg procvata. Podsetimo, Mijailović je bio predsednik Skupštine Zvezde od 1987. - 1993. godine, a u tadašnjem planu je zacrtano da Zvezda mora osvojiti barem jedan evropski trofej.

- Imali smo jasan cilj i nismo žurili, već gradili i stvarali da bi taj cilj bio ostvaren. Imali smo i jednu srećnu okolnost zato što smo okupili jednu vrlo, vrlo jaku i talentovanu generaciju, uz jedan dobar i predan rad ljudi u klubu - svojevremeno je isticao Mijailović, aludirajući na neka srećnija vremena na Marakani.

Uvek smiren i nasmejan, iako je situacija u klubu često bila za plakanje, Mijailović izaziva divljenje i poštovanje kod novinara koji često ispred klupskih prostorija čekaju da se sastanak završi i da informacije  sa Marakane krenu u etar.

Na sastanke najčešće dolazi prvi, a, nakon njih, među poslednjima napušta Marakanu. I uvek prozbori reč, dve. Ne odbija pitanja novinara, ali i ne otkriva ''taktičke zamisli i dogovore'', ranije usaglašene. Dvoumio se da li da prihvati kandidatutu za prvog čoveka kluba i skine prefiks ''vd'' ili da ostane u klubu sa strane. Naravno, da pomaže koliko može.

Ipak, nakon sednice UO održane u četvrtak veče, Mijailović je odlučio da se uhvati u koštac sa problemima u voljenom klubu. Jednoglasno je dobio podršku da svojim iskustvom pomogne da se Zvezda izvuče iz krize.

- Velika obaveza koja proističe iz ljubavi prema Crvenoj zvezdi naterala me je da prihvatim ponudu i kandidujem se. Već nekoliko meseci radimo na rešavanju problema kako bi Zvezda imala uslove da postigne najbolji rezultat na domaćoj sceni, a kasnije i u Evropi. To je strateško opredeljenje, a ovaj tim stručnih ljudi radi da se ti uslovi stvore - rekao je Mijailović i dodao:

- Osnovni cilj je da uspostavimo koncept koji je postojao 1991. godine, ali savremeni uslovi zahetvaju određene modifikacije i razrade. Glavni teret želimo da prenesemo na ljude koji su stručni u svojim oblastima. Svako mora da nosi rizik i odgovornost. Verujem da će Upravni odbor moći da iznese moj koncept.

Rođen je 8. januara 1947. godine u Požegi.

Diplomirani je inžinjer organizacije rada i čovek koji je obavljao veliki broj funkcija. U periodu od 1973. - 1977. godine bio je predsednik Omladine Srbije, predsednik SOFK-a od 1978. – 1982. godine, predsednik SOFK Beograda od 1982.- 1986. godine, predsednik Skupštine FK Crvena zvezda 1987. – 1993. godine, Ministar za sport i omladinu Republike Srbije 2000. godine, predsednik Skupštine FK Crvena zvezda od 2012.godine i v.d. predsednika FK Crvena zvezda od juna 2014.godine.

Takođe, zaposlen je u Institutu za transfer tehnologije kao savetnik, a od 1980.godine do danas, a šest godina je bio i direktor Instituta.

I kada vam na to sve dodamo da je često viđen kako linijom 48. dolazi na posao, jasno vam je da Crvena zvezda na čelu dobija jednog skromnog čoveka.

(Telegraf.rs)