PROFESOR ČARLS DŽENKINS: Nikada neću biti kao Kobi Brajant!

Prva sportska košarkaška gimnazija Koledž Beograd ugostila je prvotimca crveno-belih Čarlsa Dženkinsa. Zvezdin Amerkanac nije bio samo gost već je učenicima Prve sportske košarkaške gimnazije, već je i održao predavanje o važnosti obrazovanja, svojim iskustvima sa studiranja u Americi, a strpljivo je odgovarao i na brojna pitanja.

Preporučujemo

Bek crveno-belih pozdravio je prisutne učenike i na tabli napisao "Ja sam Čarls Dženkins". Posle uobičajenog pitanja na početku svakog časa „Ima li odsutnih“ posle koga je usledio spontani smeh, Čarls je krenuo da se priseća dana kada je studirao.

- Po završetku srednje škole, četiri Univerziteta su pokazala interesovanje za mene. Ja sam izabrao Univerzitet Hofstra iz prostog razloga jer je bio najbliži mojoj kući gde sam živeo. Do Univerziteta mi je bilo potrebno svega dvadesetak minuta. Mnogi su želeli da odu da studiraju što dalje od kuće, ali pošto je moja majka u to vreme bolovala od raka, a moj otac radio dva posla istovremeno, želeo sam da budem blizu doma i da se mojoj porodici nađem na usluzi - rekao je Dženkins i dodao:

- Raspored obaveza je bio prilično zgusnut i morao sam striktno da poštujem tu rutinu, da budem vrlo disciplinovan kako bih sve postigao. Trudio sam se da učim sa drugovima sa nastave i da izbegavam učenje sa saigračima iz tima. Jer, to je prosto bilo nemoguće. To je više bila zabava nego učenje. Pravile su se razne šale, dobacivanja su bila konstantna, a kompjuter je bio otvoren da bi se gledali najatraktivniji potezi sa utakmica i ništa više. Sa učenjem nisam imao problem jer sam oduvek bio odličan đak, a za to je bio najzaslužniji moj otac – rekao je Dženkins i potom dodao:

- Da bih mogao da igram košarku u srednjoj školi morao sam da imam 75 odsto uspešnosti na testovima. Moj otac je za mene tu granicu podigao na 90 procenata. To je bio uslov da mogu da se bavim košarkom i da igram video igrice, a to je ono što sam kao klinac najviše voleo da radim. Kao što vidite to radim i danas i zato Vam je jasno koliki sam motiv imao za učenje.

O POZNANSTVU SA KOBIJEM BRAJANTOM

Prvi susret Dženkinsa i Kobija Brajanta je za beka crveno-belih razočaravajući.

- Njega sam stalno gledao na televiziji i divio sam se njegovom načinu igre. On je zaista velika zvezda. Pred utakmicu protiv Lejkersa izašao sam na teren da se zagrejem i raspucam i video sam ga da je na drugom delu terena. Bio sam veoma uzbuđen i pošto sam završio pre njega poželeo sam da ga upoznam i da se malo ispričamo pre utakmice. Seo sam na stolicu pored terena i kada Kobi je krenuo ka svlačionici pozvao sam ga po imenu sav ushićen. On se za trenutak samo okrenuo, nevoljno odmahnuo glavom i prošao dalje. Bez reči. Tada sam sebi rekao da ako ikada budem postao vrhunski sportista da nikada neću imati takav stav - zaključio je Dženkins.

(Telegraf.rs)