KRADU SRPSKU DECU: Ostajemo bez talentovanih košarkaša, u Zvezdi i Partizanu će igrati samo prosečni! (VIDEO)

Srpski košarkaši doneli su srebrnu medalju sa svetskog prvenstva u košarci u Španiji, ali taj uspeh će vrlo minimalno uticati na stanje u našoj košarci.

Tačnije, neće uticati uopšte da se trend odlaska mladih srpskih igrača u inostranstvo, koji je aktuelan poslednjih godina, prekine.

I što je najgore, ne odlaze oni sa 18 i 19 godina u inostranstvo, već kao osnovci sa 14 ili 15 godina, jer mali srpski klubovi iz kojih potiču ne žele da ih daju velikima zabadava! A ni klinci više neće da greju klupu i donose vodu u Crvenoj zvezdi i Partizanu.

ITALIJANI I ŠPANCI NAJAGILINIJI

Zato su tu španski i italijanski klubovi, koji po svom starom receptu uzimaju talentovane igrače sa naših prostora i ulažu u njih.

Pitanje dana je kada će neki Srbin sa 19 godina da zatrpa poenima večite rivale u Evroligi igrajući u dresu Reala, Barse, Armanija i dr.

Klasičan primer Nikola Mirotić koji je sa 15 došao iz Podgorice u Real Madrid, napravio karijeru i stigao do NBA. Tu su još Hrvat Mario Hezonja i Crnogorac Todorović u Barseloni, ali i plejada srpskih igrača ne starijih od 16 godina koji su po španskim i italijanskim klubovima.

- Niko nema tako talentovane igrače kao to su na ovim prostorima. Zato Španci i kupuju naše mlade igrače, jer oni stasavaju ranije i od malena su naučeni da izdrže pritisak - rekao je legendarni srpski trener Boža Maljković gostujući u emisiji "U obruču" na Areni sport.

SRPSKI IGRAČU SU VUKOVI

On je dodao da su za rani razvoj igrača "krivi"  odnos našeg naroda prema sportu, a pogotovo roditelja.

- Još jedan talenat naših igrača je da znaju da nose odgovornost i zato ih traže u inostranstvu. Kod nas kad neki dečkić od 13,14 godina odigra loše na nekoj čak i nebitnoj utakmici, cela familija se iznervira. Otac besan, deda neće da priča sa njim i tako se oni kroz godine nose sa tim pritiskom. To deca u Italiji, Španiji, Francuskoj, nemaju - kaže Maljković i slikovito objašnjava:

- To vam je kao pas i vuk. Oba su iz iste rase, ali je jedan odrasta u šumi, grize drvo, smrzava se i snalazi za hranu, a drugom je gazda sve prinosio. Pa kad se sretnu u duelu, šta mislite ko je jači?  zapitao je iskusni stručnjak.

PARTIZAN JE PRVI SHVATIO PROBLEM

Alarmantno je da će svi srpski klubovi, a pogotovo najveći Crvena zvezda i Partizan u budućnosti imati sve manje talentovani srpskih igrača, koji će moći da igraju za prvi tim, pa će biti primorani da angažuju mlade strance kako bi stvarali timove.

Partizan je na neki način prvi shvatio problem mladih igrača i počeo pre 5 godina godine da dovodi strance. Tada je najpre doveo Jana Veselog, koji je tad imao 18 godina i formirao ga u NBA igrača, pa zatim Davisa Bertansa (18), Lea Vestermana (19), Žofri Lovernja (21) i Borisa Daloa (18).

Jedini svetli primer je Vanja Marinković koji je sa 17 godina dobio šansu da zaigra za prvi tim, ali dosta zahvaljujući tekoj finansijskoj situaciji u klubu.

Što se tiče Zvezde, ona uzima sve najbolje ispod 18 godina što u Srbiji ima, ali mali broj dospe do prvog tima. Primer su Marko Tejić i Nikola Rebić, članovi kadetske ekipe Zvezde koja je harala Srbijom četiri godine bez poraza, a samo su njih dvojica u prvom timu. Ali, nemaju nikavu minutažu, što mu dođe kao i da nisu u timu.

Zbog toga je i talentovani centar Zvezde Nikola Ristić (212, 19) otišao u Ameriku na školovanje i igranje košarke, jer zna da ne bi dobio šansu u prvom timu.

NE DOBIJAJU ŠANSU U PRVOM TIMU

Zato se mladi igrači sve više odlučuju da već sa 15 godina odu u Huventud, Real Madrid, Saragosu, Barselonu, Romu, Stela Azuru i ostale klubove, jer mogu da im pruže i igrački razvoj, ali i finansijsku stabilnost.

Drugi razlog je što veliki klubovi poput Zvezde i Partizana neće da plaćaju veliko obeštećenje  malim klubovima za nekog talentovanog igrača. Mali klubovi ulažu u talente,  a onda veliki uz pomoć pritiska na roditelje uzmu te klince za manje od 1000 evra obeštećenja ali zato široko nude 50 % novca od prvog ugovora u inostranstvu koji potpiše, a to se retko kad desi.

Sa druge stane klubovi iz inostranstva daju i po 15 .000 evra obeštećenja za talenta i mnogo manji procenat od prvog ugovora, ali sa tim novcem mali klubovi mogu da opstanu i pet godina i da ulažu u nove igrače.

Pa, samo podatak da je kadetska reprezentacija Srbije do 16 godina u svom timu za EP imala trojicu igrača iz inostranih klubova dovoljno govori kuda ide naša košarka. Dvojicu iz Italije i jednog iz Španije.

REAL PAZARIO TALENTOVANOG KRAGUJEVČANINA

Već sada imate više od 10 talentovanih srpskih igrača mlađih od 16 godina koji se nalaze u inostranim klubovima sa potpisanim višegodišnjim ugovorima, a još nekoliko njih sprema se da krene njihovim putem.

Jedan od primera  dečak iz Beograda Lazar Nikolić (198 cm plejmejker) koji je 1999. godište i kadetski je reprezentativac, a već dve godine živi i trenira u Italiji. U italiji igra i  Nemanja Dinčić (1998 g) dok je u Španiji Bojan Nešić (1999.). Od juniora imate Stefana Pena (1997) koji je u Barseloni.

Tu je i Kragujevčanin Mihailo Jovičić (190cm) koji je letos sa 15 godina otišao u Real Madrid.

Pogledajte video o kakvom se talentu radi

Pre tri godine Nišlija Andrija Simović koji je tada imao 16 godina odbio je Zvezdu i Partizan i otišao u Žalgiris.

REŠENJE SE NE NAZIRE

Još jedan primer je klinac iz Beograda, čije ime nećemo da pominjemo, koji takođe  već tri godine odbija Zvezdu i Partizan i sprema se za odlazak u inostranstvo.

Ali,  šta može da radi KSS da bi sprečio ovaj odlazak igrača.

Pa, verovatno ništa, kao i do sada, zbog propisa FIBA je to surova realnost. Jedino mogu da apeluju na najjače klubove da više pažnje daju mlađima. Šire gledano, reprezentacija ne trpi zbog ovoga pošto će svi ti klinci igrati za naš nacionalni tim jednog dana ako zasluže.

A klubovi Crvena zvezda i Partizan? Pa, oni bi mogli da više pažnje obrate na male klubove koji im svaraju igrače i da prema njima imaju bolji odnos. Da se pomažu ti klubovi finansijski i infrastrukturno, kako bi talentovan e klince slali njima, a ne rivalima  Evroligi ili Evrokupu.

(D. Stojmenović)