Ovaj klinac je Đoković auto-moto sporta! Pomozimo mu da se popne na vrh! (FOTO) (VIDEO)

Auto-moto sport ne uživa veliku popularnost u Srbiji, ali ipak ima osoba koje su odlučile da se bavi ovim sportom. Jedan od njih je i mladi Nikola Miljković. Momak koji sa svega 19 godina već godinama unazad beleži vanserijske rezultate i predstavlja budućnost kako srpskog automobilizma, tako i svetskog.

Preporučujemo

Nikola je bio gost redakcije Telegraf, gde nam je pričao o svojim uspesima, velikim finansijskim poteškoćama sa kojim se susreće u ovom skupom sportu, kao i ambicijama da se jednog dana otisne među velika imena ovog sporta.

Mladi vozač je u auto-moto sport ušao preko kartinga, a evo kakav je bio tok njegove karijere.

- Sa kartingom sam krenuo sa 10 godina. Vozio sam ga pet godina u različitim klasama, od najnižih do najvećih. Kada sam krenuo, karting nije bio na visokom nivou, ali se kasnije organizacija takmičenja poboljšala, najviše zahvaljuući mom ocu i njegovim prijateljima. Osvojio sam dve vicešampionske titule i jedno treće mesto. Nakon toga sam sa 15 godina 2011. godine prešao da vozim automobile, konkretno Jugo. U prvoj trci koja je održana u Loparama sam odmah pobedio, a te sezone sam uzeo titule u brdskim i kružnim trkama.

- Došao je sponzor, Europetrol, koji je želeo da meni i mom timu kupi Hondu, kako bi prešao u višu klasu. To je bilo kada sam imao 16 godina. Ponovo sam pobedio na brdskim stazama i osvojio vicešampionsku titulu u kružnim trkama. Trebalo je da se vozi u Batajnici poslednja trka, ali nije održana, jer nije postojalo sredstava da se održi, pa je plasman ostao kakav je bio i pre poslednje trke.

- Naredne 2013. godine smo uradili reparaciju automobila i odlučili da vozimo samo brdski šampionat, jer nismo imali finansija za ostalo. Odluka je pala da to bude centralno-evropska zona (Poljska, Češka, Slovenija, Slovačka, Italija, Hrvatska, Bosna i Srbija), gde sam vozio 12 trka. Tu sam bio prvak do 2000 kubika u grupi A centralno-evropske zone. Ove godine smo odvozali samo dve trke sa Hondom u istoj konkurenciji, a sponzor je došao sa odlukom da se proda Honda i kupi Seat. Sa Seatom sam odvozao samo Ušće, gde sam poveo, ali su nastavili veliki problemi sa menjačem. Sada trenutno radimo na testovima sa novim automobilom kako bi spremno dočekao sledeću sezonu - rekao je Miljković.

Nikolin otac ima veoma važnu ulogu u svemu tome. Pored toga što je najzaslužniji za ulazak Nikole u svet auto-moto sporta, on mu je i danas najveći savetnik i podrška.

- Da nije njega verovatno ne bih ni vozio. On mi je preneo tu strast prema reliju, jer je i sam nekada aktivno vozio. U startu nije bio za to da vozim, jer je znao kako to sve ide. Ali onda su mi njegovi prijatelji kupili karting i tako je sve krenulo. Otišli smo na stazu i tako je sve krenulo. Interesantno je da nam se uvek razilaze mišljenja kako bi neku krivinu trebalo da savladam ili nešto slično, ali uvek nađemo kompromis za opšte dobro. Mnogo mi znači, mnogo je uložio u mene i u trke. Nikada nismo zaradili od trka, već je samo ulaganje, ulaganje - kaže Miljković.

Način finansiranja vozača je veoma komplikovan. Država retko odvaja pare za ovaj sport, interesovanje sponzora nije veliko, a treći alternativni način je ulaganje prijatelja i porodice.

- Najviše se finansije dobijaju putem sponzora, koji su voljni da ulažeu u vozača, odnosno ceo njegov tim, ali takođe postoji mogućnost i da država finansira. Primer za to je i Dušan Borković, ali je takvih primera veoma malo. Veliki problem predstavlja što su retki sponzori koji žele da se promovišu kroz ovaj sport, pa se sve svodi na finansiranje od strane porodice i prijatelja - kaže Miljković.

Iako je ovaj sport veoma popularan u Evropi i svetu, koda nas je interesovanja kakvo takvo, ali je sport  i dalje minorno ispraćen, naročito od strane medija i javnosti.

- Auto-moto sport je veoma popularan. Recimo takmičenje u kome se takmiči naš Dušan Borković (Svetski šampionat u turističkim automobilima WTCC) je bio gledaniji od Formule 1. Mnogo je zanimljivije i dinamičnije. I kod nas ima interesovanja, evo Ušće je gledalo 20.000 ljudi, to je najpopularnija trka u regionu - kaže Miljković.

On se osvrnuo i ne nedavni uspeh Dušana Borkovića, koji je ove godine uspeo koliko toliko da zaintrigira javnost da obrati pažnju i na neke naše sportiste koji brane boje naše zemlje u nekim individualnim sportovima.

- Borković je napravio vrhunski rezultat. Biti drugi na jednoj takvoj trci i sa takvim imenima je ogroman uspeh. Sve su to sjajni vozači, koji voze sa njim u konkurenciji. Recimo, Hoze Marija Lopez, koji mi je inače neki uzor, on iza sebe ima ozbiljne šampionate u auto-moto sportu. Jeste jako dobar rezultat, naročito što je prva godina. Svi ostali vozači imaj po deset sezona odvoženih u Svetskom šampionatu, a to mnogo znači, naročito kod setup-a i ostalih stvari, koje bukvalno predstalvljaju nauku - kaže Miljković.

Za kraj, Miljković je rekao i kakve su njegove ambicije u budućnosti.

- Cilj mi je da uđem u Svetski šampionat, to je ono što bi najviše voleo da vozim. Nisam imao neke ambicije da vozim Formulu 1 i ako sam izašao iz kartinga, a i tamo su otvoreni točkovi. Formula je čudna za vožnju i nije mi toliko zanimljiva - jaže Miljković.

Jedan od ljudi koji je voljan da podrži mladog vozača i koji je svestan koliko je finansijska podrška bitna u ovakvim sportovima je sportski menadžer, Minja Ilić.

- Kao čovek iz sporta i menadžer Saše Pavlovića bivšeg NBA igrača i Partizana, tu sam kao prijatelj da pomognem Nikoli i voleo bih da uporedim njegovu situaciju sa situacijom u kojoj se nekada nalazio Novak Đoković. Na startu njegove karijere, malo je ljudi bilo uz njega, a kasnije su svi krenuli da ga vuku za rukav.

- Isto tako sada i Nikola, koji je veoma talentovan i mlad momak i treba mu pomoći. I finansijski i medijski i na sve moguće načine, jer je to jedini put do uspeha. Važno je prepoznati to na vreme i da od ovog momka napravimo veliko ime i brend, kao što je Novak Đoković. Momak već sa 17, 18 godina već pravi odlične rezultate i ima vreme ispred sebe da dođe do samog vrha. Sada se u svetu traže mladi i talentovani ljudi od 15-19 godina. Kada si tada dobar, onda si dobar materijal. Njemu ove godine treba 100.000 evra, a Borković je imao 400.000 evra, što znači da su potrebna značajno manja sredstva. Kod nas je auto-moto sport, malo u zapećku, a kada pustite Eurosport konstano idu neke trke - rekao je Ilić.

Iz razgovora sa Nikolom, saznali smo i da se samo učešće na trkama sledeće sezone plaća 20.000 evra (a maksimalna nagrada je 33.000 evra), da su testiranja užasno skupa, kao i samo održavanje automobila (samo gume su 20.000 evra).

Tako da je evidentno da je Nikoli potreba finansijska pomoć kako bi uz adekvatne uslove mogao da napreduje, da se razvija i da nas u dogledno vreme na najbolji mogući način predstavlja u samom vrhu auto-moto sportu. To je sigurno izvodljivo, pa se nadamo da će se naći ljudi koji će prepoznati njegov kvalitet i potencijal i da će stati iza ovog projekta. Da li će to biti država ili sponzor, nije bitno.

(Telegraf.rs)