OD 1995. DO 2014: Ovo su svi dočeci srpskih košarkaša! (VIDEO)

Proslave uspeha srpskih sportista na najpopularnijem balkonu u zemlji, balkonu skupštine grada Beograda, postale su tradicija koja traje gotovo 20 godina.

Preporučujemo

Srebrne košarkaše s Mundobasketa dočekalo je više od 20.000 ljudi, a mi smo odlučili da se prisetimo svih proslava na balkonu srpskih "majstora pod obručevima", od 1995. godine do danas.

Te 1995, kad je balkon i "izmišljen", Jugoslavija je postala prvak Evrope!

Koliki je značaj ovog uspeha bio govori atmosfera na ulicama. Naša zemlja je prvi put od sankcija i rata nastupala na velikom takmičenju, pa je zlatna medalja bila melem na rane prouzrokovane stradanjima i nemaštinom.

Osim popularne pesme - "Sad si uzeo trofej Paspalje" - posvećene kapitenu tadašnjeg tima Žarku Paspalju, tokom proslave su pevane i nacionalističke pesme, a predvodnik slavlja bio je Dejan Tomašević.

- Večeras je naše veče, večeras se Tuđman peče. Nek se peče i okreće, ko ga j**e, nije imao sreće - orilo se platoom ispred Skupštine, ali i stihovi:

- Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala? Nije mala, nije mala tri put ratovala. I opet će i opet će, robovati neće.

Već naredne godine novo okupljanje na balkonu, jer su košarkaši osvojili srebro na Olimpijadi. Tom prilikom slavile su se i bronza odbojkaša, kao i dve medalje (zlato i bronza) Aleksandre Ivošev u streljaštvu.

Godinu dana kasnije, Đorđević, Danilović, Bodiroga i ostali na čelu sa Željkom Obradovićem, doneli su novo evropsko zlato, a tradicija trofeja nastavljena je i četvrtu godinu za redom u Atini, kad je Jugoslavija postala prvak sveta.

Kako i dolikuje, u oba navrata srpski narod je pozdravio šampione, a te 1998. slavlje na trgu je obeležila pesma "Igra rokenrol cela Jugoslavija". Trebalo bi pomenuti da je 1997. i 1998. godine doček organizovan ispred Narodne skupštine.

- Igra rokenrol cela Jugoslavija, sve se oko tebe ispravlja i savija - pevale su hiljade ljudi sa šampionima sveta.

Niz medalja nastavljen je i u Francuskoj 1999. godine na Evropskom prvenstvu kad su "plavi" osvojili bronzu, ali zbog prethodnih većih uspeha propustili smo da pozdravimo naše košarkaše na balkonu.

Ipak, već naredno kontinentalno takmičenje 2001. i zlato generacije Stojakovića, Bodiroge, Drobnjaka, Tarlaća i ostalih, predvođenih Svetislavom Pešićem, okupilo je sve na platou ispred platoa skupštine grada.

Jugoslavija je odbranila titulu prvaka sveta 2002. godine na tlu Sjedinjenih Američkih Država, pa je doček posle najvećeg uspeha u istoriji naše košarke, jer je na putu do trona pobeđen "drim tim", bio na nivou tog uspeha.

Gotovo 100.000 ljudi pozdravilo je Bodirogu, Koturovića, Čabarkapu, Rakočevića, Stojakovića, Radmanovića, Jarića, Drobnjaka, Divaca, Vujanića, Tomaševića, Gurovića i selektora Pešića.

Usledio je period loših rezultata, a razlog da se ponovo okupimo na trgu dali su nam Dudini "Orlovi" 2009. godine, kad su osvojili srebro na Evropskom prvenstvu, što je bila prva medalja za samostalnu Srbiju.

- Pevaj Srbijo zemljo junaka, pevaj Srbijo zemljo bitaka, pevaj Srbijo silnije, jače, pevaj Srbijo kad ti se plače - pevali su srpski košarkaši pesmu Baje Malog Knindže na čelu s Dudom Ivkovićem.

I ove 2014. godine srebro s Mundobasketa je proslavljeno kako dolikuje, što su Krstić, Teodosić, Simonović, Jović, Bogdanović, Bjelica, Marković, Kalinić, Birčević, Raduljica, Katić i Štimac zaslužili. Ova generacija ima i svoju pesmu - "Igraj i pobedi".

- Igraj i pobedi, ponos se vrati. Donesi kući zlato što se zlati. Srbija čeka da dođeš iz daleka, da naša zemlja bude opet PRVAK SVETA - orilo se ispred skupštine.

Nadamo se da se već za godinu dana vidimo ponovo na balkonu.

Košarka se vratila kući.

(Telegraf.rs)