ISTINITA PRIČA MLADOG KOŠARKAŠA! Treneru, ne treba meni para, samo da imam gde da spavam i šta da jedem!

Uspeh u sportu direktno je proporcionalan uloženom radu, disciplini, moralnim načelima, karakteru i maloj dozi sreće. Srbija ima mnogo talentovanih košarkaša, ali činjenica je da ne proizvodi toliko vrhunskih asova u seniorskoj konkurenciji. Razloga za to ima mnogo, ali jedan od njih koji sve više uzima danak je NOVAC.

Preporučujemo

Mladi košarkaši umesto da igraju košarku iz ljubavi, želje da napreduju, da se ostvare kao uspešni sportisti, mnogo važnije im je koliko će novca dobiti za ugovor ili stipendiju.  Važno im je da kupe dobra kola izvedu društvo na splav i sa 17, 18 godina pokažu kako su uspeli u životu.

Ali, većina njih obično vrlo brzo nestaju sa velike scene i ostaju nedorečeni talenti ili prosečni igrači koji do kraja karijere idu po nižerazrednim srpskim, a ponekad i evropskim klubovima.

Zanimljivo je da u pojedinim srpskim (čitaj beogradskim) klubovima igrače koji dolaze sa strane iz unutrašnosti kao velike talente stipendiraju već sa 14 i 15 godina.

Foto: fibaeurope/ciamillo-castoria

Ti mladi momci, za koje se još ne zna da li će biti igrači ili ne, dobijaju između 300  i 700 evra mesečno kako bi trenirali u tom klubu, a da još uvek nisu ni srednju školu završili.

Tako oni već sa 15 godine zarađuju više od roditelja i to ima kontraefekat. Košarka im je, umesto razonode i ljubavi u tim godinama postala posao, nešto od čega se živi, provodi, pa se često zanemari i škola.

Svojevremeno je iz Leskovca sa 12 godina doveden izvesni vunderkind, novi srpski Saša Đorđević, momak kome je predviđana velika karijera. Taj klub koji ga je doveo plaćao ga je 800 evra mesečno, nekad redovno nekad sa zakašnjenjem. Momak  je bio odličan igrač u mlađim kategorijama i obećavao je sve do juniorske selekcije. Nakon toga se izgubio, nestao među desetinama istih igrača bez kreacije, vica, ideje i na kraju se vratio u rodni grad.

I on nije jedini primer, na desetine možda i stotine ima sličnih primera u poslednjih deset godina u srpskoj košarci gde se deca plaćaju više nego što je prosečna plata u Srbiji da bi se bavila sportom, bez ikakvih garancija da će od njih postati vrhunski as.

Vanja Marinković u prodoru Foto: FIBA Europe/Ciamillo-Castoria

Na žalost, zahvaljujući "demokratiji" iz Evrope, Košarkaški savez Srbije nema argumenata da se izbori sa ovim socijalnim problemom i zabrani finansiranje maloletnih lica, takoreći amatera kao što je slučaj u Americi (tokom školovanja košarkaši ne smeju da igraju za novac) I kod nas je pravilo da se profesionalni ugovor potpisuje sa 18 godine i da do tada ne bi trebalo da se daje novac košarkašima. Ali, to niko ne poštuje.

SVETLI PRIMER

Ipak, jedan nedavni primer pokazao je da možda ima nade za srpsku "kraljcu igara" Naime, iz jednog malog grada Šapca, došao je na probu u Crvenu zvezdu, dečak tada od 16 godina.

Zove se Stefan Simić. Veoma talentovan, vaspitan, disciplinovan. Dopao se treneru na prvim treninzima, a očevici, koji su bili tu još prepričavaju neverovatnu priču koja se tada desila.

Naime, trener tadašnje ekipe kadeta Zvezde, Vanja Guša, mu je u jednom razgovoru nagovestio  da će ukoliko ostane u klubu posle probe dobiti i neku stipendiju od 250- 300 evra.

Dečak nije odreagovao, samo je tihim glasom rekao " Treneru, ne treba meni ništa, samo da imam gde da spavam i šta da pojedem"

Stefan Peno u prodoru Foto: fibaeurope/ciamillo-castoria

On je došao da igra košarku i ništa ga drugo ne zanima, želi da trenira i da jednog dana postane as, a novac će tada sam doći. To je filozofija na kojoj su stasavale generacije srpskih košarkaških asova, počev od Kićanovića, Slavnića, Divca, Paspalja, Đorđevića, Obradovića, pa sve do Tomaševića, Bodiroge, Rebrače i ostalih.

To je bio njihov moto - igrati košarku i biti najbolji u tome. O parama nisu nikad ni razmišljali, one su došle kasnije u učinile ih milionerima.

Stefan Simić sada ima 19 godina i igra kao junior, ali ne više u Crvenoj zvezdi za koju je igra dve sezone nego u Napretku iz Kruševca.. Nije uspeo da se nametne pa je sreću potražio u Kruševcu.

Na sreću, Napredak igra jedinstvenu juniorsku ligu tako da Stefan ima priliku da se ogleda sa najboljima. Zanimljivo je da se baš u prvom kolu Napredak sastao sa njegovi bivšim klubom Zvezdom, a Simić je ubacio 19 poena uz sedam asistencija uz neverovatan šut za dva poebna (9-10) Nakon toga je bio povređen pa nije igrao nekoliko utakmica, a vratio se 24. januara protiv meča sa Plej -ofom gde je ubacio 35 poena...

Treba reći da je Stefan prošle godine igrao za juniorsku reprezentaciju Srbije i da je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Turskoj

Foto: Fibaeurope/Castoria/De Massis

Videćemo da li će Stefan postati as i u seniorskoj konkurenciji, ali sigurno je da ima tu nit...

PARTIZANOV VUNDERKIND

Sličan ovom primeru je i Vanja Marinković (18) talentovani bek Partizana koji je potpisao prvi profesionalni ugovor sa crno-belima iako zna da nema novca i da neće dobiti ni tu malu stipendiju koja mu je obećana.

Ipak, on gleda šire, zna da iz Partizana postaju asovi, kao pre njega Divac, Danilović, Đorđević, Peković, Krstić, Vujanić, Bogdanović i to je njegova satisfakcija..

Foto: Marko Todorović

(Telegraf.rs)