KOLUMNA Milojko Pantić: 41.250 beznadežno zaljubljenih zvezdaša

Koliko su naša bivša braća, sada komšije Hrvati, medijski ispred nas, svedoči i ovaj događaj od prošle nedelje. Posle najnovijih neuspeha hrvatskih košarkaša i fudbalera (poraženi u Zagrebu od Švedske pred samo 5.ooo gledalaca) Hrvatska televizija je u udarnom večernjem terminu organizovala panel diskusiju na temu kuda idu najpopularniji hrvatski sportovi.

Teza urednika emisije bila je da ti sportovi bolje funkcionišu u Srbiji, pa su me pozvali da im se javim iz Beograda i to potvrdim. Nisam mogao to da uradim, jer naprosto to nije istina. Dapače, ustvrdio sam da Srbi i Hrvati funkcionišu na principu spojenih sudova, da su gotovo svi dosadašnji međunarodni i klupski i reprezentativni uspesi (u pomenutim sportovima) počivali na eksploataciji iliti ubiranju plodova minulog stvaralačkog rada stručnjaka i sportskih radnika iz bivše zajedničke velike države.

Fudbal je najbolji primer ispravnosti moje teze da su i Srbija i Hrvatska, dok su mogle, samo uživale u plodovima minulog rada velikih stručnjaka i sportskih radnika, zapostavljajući stvaranje novih vrednosti, odnosno igrača. Razlog potpuno identičan i u Srbiji i u Hrvatskoj! U naš fudbal i njihov nogomet, ušle su kriminalne strukture, ušla je fudbalska mafija i kvazi menadžeri, sa jednim jedinim ciljem: naplatiti minuli rad velikih fudbalskih stvaralaca i na klupskom i na reprezentativnom nivou.

Stariji fudbalofili će se setiti svih: Ivić (Hajduk Split), Mladinić (Partizan), Blažević (Dinamo), Miljanić (Zvezda), Boškov (Vojvodina), Nenković (Radnički Niš), Rebac (Velež Mostar), Ribar i Osim (Željezničar Sarajevo). Upadom u fudbalske vode pomenutih struktura, prekinut je proces stvaranja igrača i ušlo se u sistem "kupi-prodaj", pri čemu se zarađuje i od kupovine i od prodaje. Zarada, međutim, ne ide u kasu kluba, već u privatne džepove. U tom smislu najbolji primer je Crvena zvezda. To je i razumljivo jer je ona kao jedini evropski i svetski prvak sa ovih prostora (za vjek i vjekova) bila napadana i od ala i od vrana, sa svih strana. Od mafijaša (i "njihovih" navijača), menadžera, tajkuna, čak i od same države Srbije. Jer šta je to, ako ne uništavanje nacionalnog dobra, kad policija, na filmski način hapsi tvorce velike Zvezde?

Pitate se otkud onda preko 40.000 posmatrača na stadionu i to na beznačajnoj utakmici sa Spartakom? Od fenomenalno velike Zvezde ostao je samo taj fenomen njene publike. Znate svi za onu priču o, do ušiju zaljubljenom mužu, koga žena vara i svi to vide osim njega. To je Zvezdin navijač danas. Rukovodstvo ga vara čak i time što ga pušta besplatno na stadion. Dokaz je i to kako su ti Zvezdini "vitezovi uzaludnog znanja", protumačili pun stadion protiv Spartaka? Ljudi koji neguju primitivizam kao oblik šarma, smatraju da su navijačima učinili čast, pa su već sledećeg dana odlučili da i protiv Smedereva ulaz bude takođe besplatan. Nema veze što je to kršenje ne samo propisa profesionalnog fudbala, već i Zakona o javnim priredbama, gde država ostaje bez poreza na prihod. Upravu kluba dakle, ne interesuje prihod od navijača, jer ne žive od njih i za njih, već od drugih poslova tipa "kupi-prodaj".

Prevara je i novi Statut kluba usvojen prošle nedelje. Taj Statut je dokaz ispravnosti tvrdnje da su slavni klub uzeli pod svoje "instrumentalizovani" navijači sa severa i da se on više neće, niti može oporaviti. Jasno je i zašto: Ne postoji na svetu fudbalski klub kojim upravljaju navijači. Po novom Statutu navijači, od 150 članova Skupštine biraju 100, a njihovih 50 članova niko ne bira, oni ih sami delegiraju. Šta je to ako ne preuzimanje upravljanja klubom. Velika Zvezda, evropski i svetski prvak, to je danas jasno svima osim njenim pravim navijačima, fudbalski je odavno mrtva i više ne postoji. Mrtav je i njen tzv. "večiti rival" (onaj sa čijim smo se "bebama" svi ponosili) samo mu to na ovim prostorima još niko nije rekao.

Napisao je to, međutim, veliki hrvatski fudbalski novinar Tomislav Židak. U članku pod naslovom "Dan kada je 'umro' Partizan", kojim je obeležena 14. godina od, kaže Židak, možda i najveće pobede Dinama ikad. Židak između ostalog piše i ovo: "Zdrobljen je i ponižen veliki suparnik, za koga kažu da je treći najveći 'hrvatski' klub, jer su ga osnovali Hrvati (Artur Takač i Franjo Tuđman) i u njemu igrali najveći hrvatski igrači (Bobek, Zebec, Zlatko Čajkovski, Bruno Belin itd.)". Taj klub i klub koji je izrodio čuvene "Partizanove bebe" više ne postoji. Danas je to društvo koje prodaje "svoje bebe" takoreći još u pelenama, samo radi lične koristi.

Ima li ikakvog zaključka iz cele ove priče? Mislim da se sve svodi na ovu golu istinu: i u Srbiji i u Hrvatskoj presušila je fudbalska pamet, a ne nogometni izvori. A crveni karton, kome drugom, nego tzv. Upravi Zvezde.