MAJSTOR FUDBALA: Evo šta je Vidić za osam godina ostvario u Junajtedu! (VIDEO)

U utorak uveče "Old Traford" se oprostio od jednog od svojih heroja u poslednjoj deceniji, ali i jednog od najboljih igrača u istoriji kluba. Nemanja Vidić je po poslednji put u dresu Mančester junajteda istrčao na travu "Teatra snova", ali će njegove igre ostati u pamćenju navijača "crvenih đavola" zauvek.

Preporučujemo

U večeri ispunjenoj emocijama, dobio je Srbin i poklon od Bobija Čarltona i pobedu u svoju čast i stojeće ovacije ispunjenog stadiona, a i on je na kraju umeo da se zahvali onima koji su verovali u njega, onima koji su ga obožavali i onima čiji je bio lider.

- Telom ja više neću biti ovde, ali moje srce će zauvek ostati u ovom klubu. Dugo godina sam ovde, radio sam sa mnogim sjajnim ljudima i uvek ću paziti i brinuti se o Junajtedu. Bila je ovo teška sezona, teška noć, jako emotivna - rekao je Vidić novinarima po završetku utakmmice.

I zaista nije malo provesti osam godina u jednom od najvećih svetskih klubova, odigrati više od 200 utakmica, igrati u finalima i osvajati trofeje i na kraju krajeva biti kapiten velikog Mančester junajteda. Čast koja se ukazuje samo odabranima.

Imao je nekadašnji reprezentativac Srbije privilegiju da igra sa nekima od najvećih fudbalskih imena i legendama "crvenih đavola" Rajanom Gigsom, Polom Skolsom, Riom Ferdinandom, Vejnom Runijem, Robinom van Persijem, ali su i oni imali čast da ih predvodi ON - "Stena" kako su ga nazvali fanovi.

Bio je miljenik crvenog dela Mančestera od trenutka kada je počeo da igra, divili su se njegovoj beskompromisnosti, borbenosti, požrtvovanosti. Zbog toga su mu ispevali i čuvenu pesmu koja se toliko puta čula sa tribina "Old Traforda" i toliko puta pominjala u medijima i sve je to zasluženo.

Nemanja Vidić je u Englesku stigao u zimu 2006. godine na insistiranje velikog ser Aleksa Fergusona, a debitovao je 25. januara kada je ušao sa klupe u polufinalnom meču Liga kupa protiv Blekburna, a samo 20 dana kasnije osvojio je i svoj prvi trofej u crvenom dresu i to upravom pomenuti Liga kup.

Već naredne sezone je nastao odbrambeni dvojac Vidić - Ferdinand koji je postao jedan od najboljih i najupečatljivijih tandema u evropskom fudbalu. Šampionsku titulu je osvojio odmah te godine.

Debitantski gol je postigao u pobedi protiv Vigana, a prvi put se u strelce upisao na svom stadionu protiv Portsmuta, dok se poslednji put pogotku pred svojim navijačima radovao pre mesec dana kada je zatresao mrežu Bajerna iz Minhena u četvrtfinalu Lige šampiona.

Premijer ligu je osvajao pet puta, od čega je 2011. i 2012. godine kao kapiten podizao šampionski trofej. Pored toga ima još i tri osvojena Liga kupa, pet pehara komjuniti Šilda i kao možda najvažniji trofej u karijeri Ligu šampiona osvojenu 2008. godine u Moskvi kojoj je iste godine dodao i Klupsko svetsko prvenstvo.

Malo li je 15 trofeja za osam godina provedenih u klubu i igrajući u jednoj od najjačih liga na svetu. O individualnim priznanjima bespotrebno je pričati.

"Teatar snova" će još dugo pamtiti svog Vidu, Stenu, Ratnika, Ubicu iz Srbije, još dugo će mu pevati i čekati na njegovog naslednika, a on? Pa ni on neće zaboraviti njih i svaki put kada bude mogao rado će mu se vraćati, a ko zna? Možda mu je ser Aleks Ferguson, čija je desna ruka bio, spremio i neko mesto u budućnosti u Mančesteru.

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(Telegraf.rs)