NA PIĆU S "MADERAŠIMA": Na silu pravimo događaj od derbija (FOTO)

Poslednja linija odbrane uspomene na nekadašnji srpski fudbal nalazi se u "Maderi". U kultnom restoranu u Bulevaru kralja Aleksandara sede ljudi koji su proteklih godina danas i ne idu na utakmice dva najveća kluba u Srbiji. Jednostavno ne mogu, jer su bili svedoci ili deo slavne istorije naša najveća dva fudbalska giganta, u vremenu kad su to Crvena zvezda i Partizan zapravo bili.

Preporučujemo

Imali smo tu sreću da uz kafu porazgovaramo sa gospodom, dan pred 146. večitog derbija. Želeli smo da najavimo ono što je ostalo od svetkovine srpskog fudbala, ali su nas predstavnici "maderaša" uverili da danas derbi više nije ništa. Ono što su nam ispričali navelo nas je da njihove reči ne treba da se čuju samo pred okršaj ekipa iz Ljutice Bogdana i obližnje Humske.

- Ma kakav derbi. Ja više ni ne idem na fudbal. Niko od nas ne ide. Nisam preuzeo kartu u loži sedam, osam godina - kategorički kaže Zdravko Mrvić, nekadašnji predsednik Partizana, dok ostatak stola nezadovoljno klima glavom.

Osim Mrvića, za stolom smo zatekli i najstarijem među "maderašima", nekadašnjeg teniskog šampiona države i selektora Dejvis kup reprezentacije Ivka Plećevića, potom Vladana Radonjića Klapeca, inženjera sa Zvezdinom članskom kartom, i glumca i profesora Branimira Zogovića. Zamalo smo se mimoišli sa Dan Tanom, a tek kasnije se pridružio i Boban Popović.

"PECKANJE" NA VEČERI UOČI DERBIJA

Njihov sto nalazi se pored vitrine sa dvema starim fudbalskim loptama, a na zidu vise crno-bele fotografije iz srećnih vremena srpskog fudbala. "Maderaši" su ovde zaista kao domaćini, a mi smo ih zatekli posle ručka, kada su uz piće razgovarali i čitali novine. I sada imaju konobare sa kojima imaju gotovo prijateljski odnos, i sa kojima se "peckaju".

- Situacija je takva da ovo navijačko ludilo ne čine navijači, nego dripci. Krivica je do klubova, i do države. Tolerancija koja je bila nekada danas ne postoji u zemlji, a kamoli u fudbalu - dodao je Mrvić kada je objašnjavao zašto više ne ide na derbi.

Ranije, u njihovo vreme, tolike zle krvi nije bilo. Ni između navijača, još manje između igrača i članova uprave.

- Ja sam bio predsednik Partizana 1987-1988, a tad je bio predsednik Zvezde Miša Slijepčević, koji je i napravio onu veliku ekipu, koja je osvojila prvenstvo Evrope. Nas dvojica smo bili prijatelji, zajedno smo radili. On je bio direktor robne kuće, a ja jedne firme za uvoz i izvoz. Nije bilo ovakvo ludilo kao što je danas. U moje vreme, ni Zvezda ni Partizan nisu imali pare od javnih preduzeća.

- Druga stvar, normalno je bilo da se uveče sastanu deset ljudi Partizana i deset ljudi iz Zvezde, na večeri pred derbi. Tu sedi Rajko Mitić, koji je bio jedan fenomenalan i šarmanatan čovek, sa druge strane je tu Stjepan Bobek. To se pričalo normalno. Nije bilo ludaka koji su dali ceo ton ovoj situaciji - istakao je Mrvić.

Zanimalo nas je još kako je to bilo nekada.

- Pred derbi je bilo više "peckanja", a ne žustre svađe i zle krvi. Vi ste nove generacije i ne možete da shvatite to. Vama to sad deluje kao bajka. To je bio drugačiji narod, drugačije vaspitanje. "Madera" je inače bila Zvezdin restoran. Tu je bio jedan sto gde je obavezno sedeo Miljanić, a bio je svako veče Aco Obradović... sve zvezdaši. Na njihov poziv su došli partizanovci - priča Mrvić, a nadovezuje se Zogović:

- Onako kako je Vlada Stanković opisao odnos brice i kafedžije u "Montevideu"... e tako je bilo! "Daćemo vam pet, šest komada..."

Plećević je dočarao scenom iz restorana koji više ne postoji.

- Veterani Zvezde i Partizana su sedeli svakog četvrtka u "Trandafiloviću", sve najveći kvaliteti Zvezde i Partizana. I Jezerkić, i Mrkušić, i Bobek, Laza Tasić... razgovarali su uz duhovite opaske.

A posle derbija...

- Dešavalo se da oni koji izgube ne dođu to veče u "Maderu", već su na "hlađenju" 24 sata - kroz smeh priča Mrvić.

 NEKAD RAJKO I BOBEK. SADA SU IGRAČI PROLAZNI...

Nisu Filip Kasalica i Vladimir Volkov izmislili "dođi da častim za titulu". Radili su to i veliki, ali su iste te reči potpuno drugačije doživljavali nekada.

- To je sasvim okej i normalno. Nije rivalitet onda kada navijači kluba koji je izgubio porazbija sve na stadionu - tvrdi Mrvić, a nadovezuje se Radonjić:

- Nisu to više zvezde kao nekad. Danas su ti igrači prolazni. Nema više zvezda kao Šeki što je bio u Zvezdi i Zoki Miladinović u Partizanu. Godine su provodili zajedno. Sada budu godinu-dve u klubu, i ako valjaju, idu u inostranstvo.

- Tada su igrači u Zvezdi i Partizanu provodili po 10-20 godina, kao Mitić i Bobek. Voleo bih danas da vidim da li pravi navijač može da pohvata više i ko mu igra u voljenom klubu - dodaje Mrvić, ali se ponovo ubacio Radonjić:

- Osim Saše Ilića iz Partizana, on je autentičan... mada je i on bio otišao, ali se vratio. Ovo ostalo... ko su ti? Recimo, i Lazar Marković koji je sad u Benfiki, trebalo je da igra u Zvezdi, ali je otišao u Partizan. I sad, nije to autentičan partizanovac, toliko da bi navijači govorili "Lazar je naš". Ni ne pominju ga sad kad više nije tu.

Upravo to - zašto danas kada igrač dođe u Zvezdu i Partizan mora pošto-poto da se zna za koga on navija od dečačkih dana?

- Kakve to veze ima za koga on navija? On ima da radi to za šta je plaćen. Pogotovo, današnji igrači su plaćeni mnogo više nego što vrede. Da ih plate po 1.000 evra, a ne 30.000... koliko ljudi samo treba da radi mesečno za jednu njihovu platu - rekao je Partizanov nekadašnji predsednik.

ŠTA JE ŠEKI REKAO PRE NEGO ŠTO JE DŽAJA IZABRAN ZA NAJBOLJEG SVIH VREMENA

Da bi nam dočarao atmosferu iz dana kada je Crvena zvezda bila fenomen, Klapec nam je ispričao anegdotu pre nego što je današnji Zvezdin predsednik proglašen za najboljeg fudbalera svih vremena:

- Kada smo birali najboljeg fudbalera svih vremena, ostali su još samo Šekularac, koji je stvarno bio fenomen od igrača, i Džajić, koji je osvojio najviše trofeja. Po različitim kriterijumima, trebalo bi da priznanje pripadne Šekiju i ljubavi navijača prema njemu, a Džajiću zbog rezultata.

- Sedeli smo tada svi: Miljan, Zdravko, Branko Bulatović, ali i Bobi Janković, Milojko Pantić, koji su kao novinari u analizama bili priklonjeni Džaji. Pre te poslednje sednice, došao je neverovatno bistri Šeki i rekao: "Znate šta, ja ne bih dao jedan dan za ceo njegov popi**ni život". I onda je otišao dok smo se mi smejali.

NENORMALNO JE NAVIJATI ZA CIBONU I CEDEVITU

Oštra kritika Zdravka Mrvića se ogledala i odnosu navijača večitih u situacijama kada igraju protiv stranih klubova. Idealan primer - završni turnir ABA lige.

- Svi navijači Partizana navijali su za Cibonu. Jel' vam to normalno? Večeras će svi navijači Zvezde navijati za Cedevitu. Toga je bilo samo u Španiji i Grčkoj, da navijaš za strani klub protiv svog domaćeg... došli smo na te grane.

 ŠTO NE SMEŠ NA ULICI - RADIŠ NA STADIONU

Izgrednici, nemile scene, sukobi navijača i policije, paljenje stolica i stadiona... sve su to prateći sadržaji poslednjih ko-zna koliko derbija.

- Država se raspada i preko fudbala. Danas na stadionu radiš ono što ne smeš na ulici. Država neće da interveniše, a klubovi ne reaguju - ne miri se Mrvić sa današnjom situacijom, a "so na ranu" stavlja Plećević:

- Nema gore slike od toga da navijači traže da se ne dovode devojke na severnu tribinu, da se ne pojavljuju... Ja se sećam da su me kao dete vodili tamo, jer ljudi su bili bezbedni. Sada kad odete, stavljate glavu u torbu.

Ni rezultat 146. derbija nije nešto što sada zanima "maderaše", tvrdi Zdravko Mrvić.

- Potpuno je nevažno. Zvezda je prvak. Partizanova uprava je sada dezorijentisana, zna se zašto. Nije reagovala kada je trebalo da reaguje. Izdaju neka saopštenja, a Zvezda ima šest bodova više. Treba sportski da se reaguje. To mislim kao navijač, a kao neko sa strane... dosta je bilo šest godina, pusti sada njih - kaže Mrvić i poentira:

- Nigde nema da na košarci bude više gledalaca nego na fudbalu. Od Zvezde i Partizana ostala su samo imena, i ništa više. Na silu pravimo događaj od derbija, jer nemamo ništa drugo.

- Fudbaleri u Evropi izginuše jedan protiv drugih, a posle se izljube. Ovi naši igrači znaju da jedu isti hleb, nemaju onaj taj rivalitet kao ovi oko njih, kvazinavijači. Onih pravih i poštenih navijača sve je manje. Evo nas dvojica sedimo, iako je on zvezdaš (pokazuje na Radonjića, koji je svoje unuke na dan rođenja prijavio za članove Zvezde), i to bolesni zvezdaš. I on isto - pokazao je Plećevića Mrvić.

- Ne baš. Ne više - odgovara nekadašnji selektor tenisera.

- A ti Zogo, za koga si ti?

- Ja sam više za Jugoslovensko dramsko - odgovorio je Branimir Zogović Mrviću, a za stolom se ponovo čuo iskren smeh.

"Maderaši" ne daju uspomene, i odavno čekaju da derbi ponovo bude praznik...

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf Sport!

Takođe nas možete pratiti i na našem Tviter nalogu @TelegrafSport

(B. Mekić)