INTERVJU Duško Vujošević: Lakše je biti predsednik SAD nego Srbije (II deo)

Košarkaški trener Duško Vujošević rekao je za Telegraf.rs da je morao da se opredeli po pitanju nedavnog sukoba u FK Partizan, jer bi svaka drugačija reakcija bila "kukavička i nemoralna". Vujošević je u intervjuu za Telegraf govorio i o Jadranskoj ligi, o tome zašto voli da gleda NBA, o Vladimiru Putinu, mešanju politike u sport, o SPS i DS, i objasnio zašto od srpskih političara najviše ceni Rasima Ljaljića.

Šta se događa u Fudbalskom klubu Partizan? Odakle ovoliko tenzije u zimskoj pauzi kada su osvojene četiri uzastopne titule, a ekipa stekla 10 bodova prednosti nad Zvezdom?

- Ja nisam dovoljno involviran u smislu da znam istoriju te bolesti, ali vidim da je bilo problema koji su nedavno eksplodrali. Kao predsednik sportskog društva, našao sam se u delikatnoj situaciji, jer je moja obaveza da se trudim da u hijerarhiji postoje red, rad, obaveze i dispciplina. Situacija je bila takva i bilo bi kukavički i nemoralno da se nisam opredelio. A ja sam se opredelio za onu strannu za koju mislim da je u pravu. Ne zato što su to sveci, već zato što mora da se zna kako funkcioniše klub. Neki ljudi su počeli da se mešaju u stvari koje nisu njihov posao. Šteta je već učinjena, a kako su navijači emotivni ljudi, neki iz određenih razloga, a drugi sasvim iracionalno, oni navijaju za neku drugu stranu ili ne sagledavaju sve činjenice. Ali, to je sve prevaziđeno, ekipi predstoje sportski tereni.

Prevaziđeno ili zamrznuto?

- Prevaziđeno. Ali, od gospodstva ljudi koji su poraženi zavisiće to da li će oni svoju moć koristiti u smislu destrukcije kluba koji vole, odnosno od toga da li su u stanju da shvate svoje greške.

Gde je, prema vašem mišljenju, prava mera učešća politike u sportu?

- Većina sportova nisu profitabilne delatnosti. Košarka nije profitabilna. A država ima potrebu za njom i uopšte za vrhunskim sportom. Ima potrebu u smislu elana i vitalnosti nacije, u smislu masovnog bavljenja sportom, ali i u smislu tog kolektivnog osećaja posle velikih pobeda. Uspesi reprezentacije su značajni i za prezentaciju zemlje i za popravljanje utiska o njoj.

- Novac za funkcionisanje košarke, na primer, mora da obezbedi država. Te pare ne mogu da stižu na dugi način osim preko onog dela politike koji se bavi sportom. E sad, tu su važni kriterijumi, način raspodele, kao i to kako se novac obezbeđuje. Da li od kladionica, ili progresivan porez, da li kroz donacije, da li porez mora da se plati i na reklame, kojih na ovom siromašnom tržištu nema dovoljno... Sva ta rešenja bez sprege sa politikom nisu moguća, ali mora sve da bude čisto i javno, da postoje jasni kriterijumi, da se pare dele u skladu sa rezultatima, a ne prema simpatijama ili, još gore, da se kroz sport pere novac.

POLITIKA NE SME DA ODREĐUJE KO ĆE BITI ŠAMPION

A u kojim segmentima politika smeta sportu?

- Znate, nekome ko je političar ne sme se staviti negativan predznak, u smislu ti si političar, ne možeš da budeš član uprave. Međutim, ako politika pretenduje na to da odredi ko treba da bude prvak ili šta je nekoj stranci bolje za izbore, to je mešanje koje je nedozvoljeno. Ili kada političari koji su u klubovima ističu pobede kao svoju zaslugu i kroz njih vode kampanju. Politika u sportu mora da bude čista. Ja, recimo, ne mogu da shvatim da ovog momenta, kada imamo toliko uspeha, Novaka, vaterpoliste, rukometaše, odbojkaše, neko pokušava da racionalizuje Vladu tako što će Ministarstvo za sport da pripoji nekom drugom ministarstvu. Tako se ukida mogućnost da se neko ozbiljno bavi nabavkom para i njihovom raspodelom, kao i održavanjem objekata.

Hokejaši Partizana osvojili su EBEL ligu, ko bi trebalo da im pomogne da zaigraju sa Slovencima i Hrvatima u austrijskoj ligi? Država? Hokej ovde nije toliko popularan.

- Ni u Hrvatskoj nije bio popularan, ali je neko imao petlju privatno da zagrize, pa je došlo do povećanja gledanosti. Hokej je maltene postao kultna stvar u Zagrebu. Tu je potrebna privatna inicijativa.

Šta mislite o regionalnoj košarkaškoj ligi? Da li se igranjem naših najvećih klubova u njoj gube mali košarkaški centri?

- Sve ima svoje dobre i loše strane. Ja volim da gledam NBA, naročito plej-of utakmice, jer se tamo igra dobra košarka. Gledam ACB ligu, Evroligu, Jadransku ligu, jer se igra bolja košarka nego u Srpskoj ligi. Partizan je imao rezerve na početku, mi smo tada postavljali pitanja koja se postavljaju i sada. Ali, drugi su bili za igranje, nadglasali nas i mi smo bili prinuđeni da uđemo u tu ligu. A pokazalo se da je to dobro za nas.

Sad neki prete istupanjem…

- Tu ima i mnogo manipulacije, jer onaj ko nije zadovoljan rezultatima odmah priča o nacionalnim interesima. To je ozbiljna liga. Tačno je da Jadranska liga malo remeti nacionalna prvenstva, možda bi bio bolji kalendar da se prvo igraju prvenstva, pa da pobednici i ekipe koje su sakupile dovoljan broj bodova potom igraju regionalno takmičenje. Ta liga ne bi trebalo da ima više od 12 članova, ali ne znam koliko su svi spremni da naprave takav kompromis. Jadransku ligu sada dovode u pitanje i oni kojima ona ne odgovara iz takmičarskih razloga, ali i oni koji misle da bi, uz kontrolu dela KSS, lakše obavili posao ovde.

Hrvatski "Jutarnji list" je pre dva dana napisao da se Vujoševiću tolerisalo huligansko ponašanje na parketu…

- Možda su mislili na finale Jadranske lige u Beogradu, kada sam, u trenutku kada su navijači počeli da skandiraju nacionalističke pesme, uzeo mikrofon, prekinuo ih i rekao da su to naši sportski prijatelji, da i mi u Zagrebu igramo utakmice... Ipak, svako ima pravo na svoje mišljenje.

NEDOSTAJE MI KLUPA, ALI SAM OPREZAN POSLE NEUSPEHA SA CSKA

Kada gledamo NBA ligu, čini se kao da gledamo potpuno drugačiju košarku. Koja je osnovna razlika između igre u Evropi i NBA?

- Razlika je velika. Nju prventveno diktiraju dimenzije terena, koji je i duži i širi, a trojka je pola metra dalja. Druga razlika odnosi se na pravilo da igrač u odbrani ne sme da provede više od tri sekunde u svom reketu, tako da mora iz finte udvajanja da se vrati van reketa, što uz veći teren omogućava mnogo više širine i jednostavniju igru, pogotovo za onoga ko je fizički u stanju jače da igra. Ipak, ma koliko ta ilegalna odbrana bila pravilo koje polako izlazi iz upotrebe, a ja mislim da će ono biti ukinuto, ona u bitnoj meri određuje strategiju napada i odbrane. I, naravno, to su atletski najjači ljudi na svetu. Mi u Evropi imamo drugi problem - kako se tumače pravila koja već postoje, pogotovo kod polaska u driblinozni korak. To se pogrešno svira, TV komentatori ne znaju pravila, pa ne zna ni publika.

Kakvi su vaši lični planovi kada je košarka u pitanju, da li planirate da se vratite na klupu?

- Da, planiram da se vratim kada se stvore uslovi. Nedostaje mi klupa, sigurno. Ukoliko letos bude bilo interesantne ponude, zahvaljujući kojoj ću moći da zadovoljim svoj motiv stvaranja rezultata, a da imam na raspolaganju talentovane igrače sa kojima može da se napravi taj rezultat, u tom slučaju ću je prihvatiti. Tu kod mene postoji ta opreznost kada je u pitanju povratak na teren, posle jedne duže pauze i posle neuspeha sa CSKA.

A Partizan? Vlado Jovanović vas je više nego uspešno zamenio, osvojio je sve što je mogao.

- Vlado je talentovan, pametan i vredan momak. Ostao mu je dobro selektovan kostur tima, ali je ondobro izabrao potrebne igrače. Njegova selekcija bila je kvalitetna i logična. Sigurno je uz mene dosta naučio, ali znate, taj moj sistem je opstao ne zato što je ostao isti već zato što se stalno razvija. I kod mene je bilo svakodnevnog unapređivanja, apdejtovanja, a sada to i Vlado sa upehom radi.

Šta su uzroci nesupeha sa CSKA?

- To je završena priča, o tome smo mogli da pričamo pre godinu dana. Svako tu ima neko svoje mišljenje...

POVEĆATI CENZUS I UKINUTI PREDIZBORNE KOALICIJE

Radili ste u Rusiji, 4. marta  su predsednički izbori. Šta mislite o Vladimiru Putinu, koji će ih skoro sigurno dobiti u prvom krugu?

- Putin ima jednu veliku manu - bio je na stadionu Crvene zvezde. Ja mislim da je on čovek koji je posle Ljeljcina i raspada SSSR vratio dostojanstvo i Rusima i Slovenima. Pojavio se čovek koga ovi globalisti i Amerika ne mogu da kontrolišu, ja ga cenim zbog toga. Ima on ih svojih mana, ali mislim da je dobro za Rusiju da Putin još izvesno vreme bude na njenom čelu.

Neki kažu da je on novi Kastro...

- Niti je novi Kastro niti je kastrovski tip. Putin je mnogo pragmnatičniji, a za Rusiju je veoma začajan. Rusija se sa njim snažno obnavlja kao svetska sila.

Jednom ste rekli da vas ovaj sistem kod nas podseća na višepartijsku diktaturu. Da li to i dalje mislite?

- Mislim i dalje. I mislim da će to biti tako sve dok se ne promeni izborni zakon, znatno ne poveća census i zabrane predizborne koalicije. Sve dotle će male stranke u postizbornim koalicijama nesrazmerno skupo prodavati ta svoja mesta, praktično uslovljavati vođenje države. Mora da se menja izborni sistem, a census podigne na sedam, osam, možda i 10 odsto.

Ipak, onda bi bio stvoren dvopartijski sistem i mogućnost lake simbioze vrhovne politike i krupnog kapitala?

- Jeste, ali ovde u Srbiji ni ova sitnež ne brani interese švedskog socijalizma. Ko je ovde zastupnik radnika i građana, zapravo ko ne zastupa krupni kapital?

LJAJIĆ RADI SVE TE "KOSKE", SVE PRLJAVE POSLOVE

Da li u Srbiji postoji prava levica i koje je stranke čine.

- To bi po difoltu trebalo da bude Socijalistička stranka, ali ona zbog svoje komplikovane prošlosti nije do kraja definisana kao takva.

A DS?

- Morali bi mnogo više da obrate pažnju na osnovne principe socijalne pravde.

Odakle vi kod Rasima Ljaljića na stranačkom skupu?

- Zato što ga cenim. Ja nisam član njegove stranke, pozvali su me da budem gost i ja sam došao. Rasim je taj koji u Srbiji radi te "koske", prljave poslove. A nije ni lako biti musliman u Srbiji. Nije lako ni imati Ugljanina za protivnika u Novom Pazaru... On je jedan od onih koji zaslužuju poštovanje.

Da li je politika postala mera naših života? Da li ovde sve zavisi od nje?

- Ne zavisi sve od politike, ali ona dosta učestvuje u našim životima. Zapošljavaju se ljudi koji su partijski dobro umreženi, oni na najvišim funkcijama imaju prilike za većim zaradama, koje su često i neregularne, mada ima i onih koji ne potpadaju pod tu šemu. Ljudi koji svoju ulogu shvataju kao misiju. Znate, naša zemlja je u teškoj situaciji, taj raspad, ratovi, Kosovo, bez pravih saveznika... Takvi problemi mogu da budu rešeni jedino promišljenom politikom. Mnogo je lakše biti predsednik Amerike nego Srbije. U Americi stvari idu po automatizmu, a ovde čovek mora da hoda na žici. I u pozitivnom i u nekom negativnom smislu, mi smo u situaciji da politika ima velikog uticaja na živote običnih ljudi, na one koji nemaju pretenzija da se njome bave ili da od nje žive.

Zašto su Srbi toliko fascinirani činjenicom da jedan košarkaški stručnjak voli da čita i da ima kolekciju slika?

- Neka statistika kaže da samo dva odsto ljudi voli da čita. I među tajkunima i među političarima, pa i među sportistima. Čak i ja, kako slabije vidim, sve teže čitam, što mi teško pada. Ljudi pogrešno pretpostavljaju da se sportisti bave samo fizičkim radom, koji sa intelektualnim poslom nema nikakve veze. To govori ili o njihovoj neobaveštenosti ili o njihovoj gluposti. Košarka je misaona igra, a da bi se uspelo u sportu, od talenta je važniji karakter. Čitanje razvija i fantaziju, koja je važna u igri. Ja sam pokušavao da utičem na moje igrače  da čitaju, da budu elita, da ja budem neko ko će da ih uputi da se i time bave. Kod nekih se to primilo, kod nekih ne.

A da li ste nekada razmišljali o tome da nešto napišete?

- Nisam. Imao sam ugovor sa "Bigzom" za knjigu o košarci, ali to je težak posao, a ja ne vladam ovim novim tehnologijama. Ni mi kao narod nemamo tu kulturu pisanja, da ljudi zapisuju svoje dnevnike, neka svoja razmišljanja...

Koji je vaš omiljeni stih?

- "Nije život što i poljem proći" od Pasternaka, iz pesme "Hamlet".

(Nenad Zorić / Milan Grujić)