KLITORIS: Male tajne magičnog dugmenceta (VIDEO)

Klitoris je izuzetno važan ženskog polnog organa koji igra ključnu ulogu u postizanju orgazma. Poznato je da većina žena ima problem sa postizanjem vrhunca, ali to je podjednako i biološko i psihološko pitanje.

Deo krivice žene snose upravo zbog nedovoljnog znanja o klitorisu, koji je bitan deo svakog seksualnog odnosa. Ipak,  sve što niste znali o njemu do sada, imaćete prilike upravo da saznate i da obogatite svoje znanje koje će vam biti od koristi za bolji i kvalitetniji seksualni život.

Klitoris je jedini ljudski organ koji postoji isključivo zarad užitka, za razliku od penisa koji ima i ulogu razmnožavanja.

Ovo malo dugmence sastoji se od erektilnog tkiva koje se ukruti i ispravi usled seksualne stimulacije, a opusti se nakon orgazma.

Pedeset do 75 odsto žena dostigne jak orgazam usled stimulacije klitorisa, sa ili bez penetracije.

Ne samo da klitoris ne stari, već je s godinama sve senzitivniji i boljoj formi. Na kraju puberteta veličina klitorisa gotovo da je udvostručena. Do trenutka kada žena napuni 32 godine, klitoris joj je gotovo četiri puta veći nego u pubertetu. Nakon menopauze, klitoris je otprilike sedam puta veći od veličine prilikom rođenja. Upravo bi to mogao biti razlog zašto mnoge žene kažu da što su starije, više uživaju u seksu.

Osim vrha klitorisa, poznatog i kao C-tačka, žene imaju druge 3 erogene tačke unutar i oko vagine koje su povezane i stimulišu klitoris. To uključuje poznatu G-tačku, ali i nešto nepoznatije tačke A i U.

Naši preci znali su da cene klitoris. Sledbenici kineskog taoizma koji su se bavili istraživanjem seksa i G-tačku zvali su "crni biser".

Klitoris imaju gotovo svi ženski sisari. Najveći klitoris ima pak hijena koja rađa, urinira i doživljava orgazam preko klitorisa.

Većina klitorisa, oko tri četvrtine, sakrivena je od pogleda. Veći deo se zapravo nalazi skriven unutar tela. U proseku, ženski polni organ ima od osam do 12 centimetara, a širok je oko šest centimetara. No veličina nije bitna. Sposobnost žena da dožive orgazam, kao i intenzitet orgazma nema nikakve veze s veličinom ili bojom njenog klitorisa.

Sve do 1998. kada je australijska urologinja Helen O'Konel sprovela istraživanje, anatomija ženskog klitorisa bila je nepoznata. Tek pre četiri godine, francuski naučnici dr Odil Buson i dr Pjer Foldes napravili su prvu celovitu 3D sonografiju klitorisa.

Vidljivi spoljni deo klitorisa zapravo se naziva glavić, a klitoris ima više od osam hiljada nervnih završetaka, dvostruko više od ukupnog broja koji je sadržan u penisu.

Osam hiljada nervnih završetaka na glaviću komunicira i povezano je sa dodatnih 15.000 živčanih završetaka na celom području karlice. To znači da su, suprotno od teorije Sigmunda Frojda koji je tvrdio da su klitoralni orgazmi inferiorni u odnosu na druge orgazme, tehnički svi su orgazmi klitoralni pa čak i oni "vaginalni".

Klitoris je tokom vekova nekoliko puta bio "otkrivan" i "gubljen". Godine 1559. italijanski anatom Reald Kolumbo tvrdio je da je pronašao klitoris. Nakon toga klitoris je ponovo otkrio Kinsei 50-ih godina prošlog veka, a desetak godina kasnije Masters i Džonson su prepoznali njegovu važnost u postizanju orgazma.

Suprotno uvreženom mišljenju, ženama ne treba više vremena nego muškarcima za postizanje orgazma. Prema Kinsijevom istraživanju, mnogim ženama tokom masturbiranja potrebno je oko četiri minuta da dostignu orgazam, baš kao i muškarcima.

(Telegraf.rs/Tportal)