Zašto su fini momci poželjni partneri?

Naši daleki preci izvršili su prvu seksualnu revoluciju. Svrgli su alfa mužjake, koji su do tada despotski vladali čoporima i izvršili "demokratsku"raspodelu žena među sobom. To je dovelo do monogamnih veza između muškaraca i žena. Tako otprilike glasi nova teorija američkog teorijskog evolutivnog biologa Sergeja Gavriletsa.

Njegov model kaže da je prvobitna zajednica naših dalekih predaka verovatno nalikovala zajednicma naših najbližih evolutivnih rođaka šimpanzi. Kod njih postoji društveno uređenje sa izraženom muškom hijararhijom u kojoj najjači mužjak dominira nad svim ostalim ženkama u čoporu, što je stalni izvor nestabilnosti, pošto mlađi mužjaci stalno izazivaju vođu u borbi za pristup ženkama. To je neefikasan sistem u kome se većina napora jedinki, ali i zajednice u celini troši na neprekidnu borbu za seks.

Monogamni model je uopšte uzevši daleko uspešniji, jer zadovoljavanjem seksualnih želja velikog broja muškaraca u naponu snage omogućava da se njihov potencijal usmerava na aktivnosti od opšte koristi za zajednicu, a time se i smanjuje i stepen konflikta unutar grupe.

Takođe, ovim putem i cela zajednica postaje genetski zdravija, jer iako alfa mužjaci imaju možda pojedinačno najjače gene, ograničavanjem pristupa drugim mužjacima smanjuje se genetska raznovrsnost koja je ključ za adaptaciju i dobrobit vrste.

Ako vam se čini da su žene potpuno isključene iz ovih procesa, grdno se varate. I one imaju svoj interes u monogamiji, jer na taj način imaju garanciju da će imati partnera koji će im pomoći u odgajanju i prehrani dece. Na taj način mogu da imaju brojniji porod, koji će imati veće šanse za preživljavanje nego što je to slučaj u haremima alfa mužjaka.

Tako je došlo do poklapanja interesa oba pola i sklapanja neke vrste ugovora po kojem su žene imale zadatak da budu seksualno vernem kako bi garantovale biološku reprodukciju muškarcima, a oni bi se zauzvrat starali o dobrobiti svog potomstva. Koliko taj model (ne) funcioniše u praksi, možemo i danas da vidimo iz svakodnevnog života. Često se dešava da muškarci ne ispunjavaju svoj deo pogodbe, kao što nije retko i da žene varaju svoje partnere koji su "nižeg" statusnog i seksualnog statusa sa modernim "alfama".

Međutim, i pored brojnih praktičnih problema, ovaj sistem se pokazao prilično uspešnim kroz istoriju. Omogućio je ne samo našu mnogobrojnost, već je verovatno bio i ključan za razvoj kulture i civilizacije, jer bez stepene društvene stabilnosti koji je zahvaljujući njemu postignut, ni oni ne bi bili verovatni.

Mišljenja stručnjaka o ovoj teoriji su podeljena. Dok je neki podržavaju, drugi smatraju da je isuviše spekulativna i da počiva na neutemeljenim predpostavkama. Tako Bernar Čapais sa Univerziteta u Montrealu tvrdi da je teza kako je našim dalekim pretkinjama uopšte bila potrebna neka dodatna pomoć oko dece neosnovana, i da počiva na savremenim uslovima života a ne na realnim okolnostima života viših primata.

Ipak, čak i da proces uparivanja muškaraca i žena, odnosno naših dalekih pra-pra-prabaka i deka, nije tekao tačno na način kako je Gavrilets opisao, njegov model dobro opisuje zašto smo danas takvi kakvi jesmo, i zašto fini i brižni momci imaju prednost u izboru životnog partnera u odnosu na mačo vetropire. Žene se možda u mladosti zabavljaju sa korpulentnim šmekerima, ali kada je u pitanju odluka sa kime će se skućiti i podizati porodicu, neke sasvim druge osobine su presudne.

(A. Ć.)