Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Adem
Stvarno sjnaja stvar kod interneta je mogucnost izbora. Obozavam sto ima jaaaako puno razlicitih blogova, i svi mi mozemo da biramo sta cemo da citamo ili ne. Mene mnogo vise diraju blogovi koji su nekako licni , i uostalom kad biram i knjige, biram one u kojima su se pisci nekako ogolili .. Malo zato sto im se divim zbog toga, a mnogo vise jer me takvo pisanje ostavi bez daha. Pa i kod tebe, kad god procitam neki licni tekst, zanemim. A sto se tice podizanja drustveno-politicke svesti, i uticaja koji blogovi imaju tamo Negde .. sve si fino objasnila. Samo sto, da budem najiskrenija, ja sam potpuno oguglala na situaciju u nasoj zemlji, i mogu samo da konstatujem da to je tako, i da trebalo bi ovako, i to je sve. Ne znam kad je tacno prestalo da me dira , ali sam potpuno ravnodusna. Priznajem. I nekako tih sat ili dva na internetu, najmanje zelim da pisem o tome kakva nam je svakodnevnica
Bubica Buggy
:-))))