IMALA SAM SEKS-AFERU SA TATOM NAJBOLJE DRUGARICE: Ispovest devojke iz komšiluka će vas potpuno šokirati!

Život je ponekad kao ljubavni roman, ali nikada nema isti kraj. To je ono što mladi najčešće ne znaju, pa zato i prave velike životne greške, zbog kojih ne pate samo oni, već i ljudi do kojih im je stalo. Ljubav nije jednostavna stvar.

Mislila je da nema gore nego kada te muž prevari sa najboljom prijateljicom: Čim je saznala, on je uradio nešto JOŠ GORE!

Ako hoćete što pre da prebolite RASKID, evo šta morate da uradite!

Kada su mlade i neiskusne, devojke prave strašne greške u ljubavi, nerazmišljajući koliko to može da ih košta. Maja je odlučila da ispriča svoju priču za Jutarnji list, da bi upozorila mlade žene na posledice koje može da donese klasična mladalačka nepromišljenost.

Dok sam se približavala Sanjinoj kući, osetila sam da mi se guma od bicikla gotovo ispraznila. Vrata je otvorio njen otac.

- Zdravo, Majo. Sanja je s mamom otišla u kupovinu. Neće doći sigurno nekoliko sati.

- Hvala, gospodine Marko - rekla sam i pogledala prema svom biciklu - Imate li slučajno pumpu? Izduvala mi se guma.

- Sačekaj malo. Moram da je potražim u garaži.

Ubrzo se vratio s pumpom u ruci.

- Sad ćemo da sredimo taj problem - rekao je i uzeo bicikl iz mojih ruku. - Nego, Majo, zbog čega to "gospodine"? Zar ne bi bilo bolje da me zoveš Marko?

- Kako god vi kažete, Marko.

Osećala sam se čudno kad sam izgovorila njegovo ime.

- Baš vam hvala što mi popravljate bicikl.

- Uopšte mi nije problem. Ako želiš, možeš ovde da sačekaš Sanju.

Pogledao me i ja sam osetila kako mi trnci prolaze kroz telo. Prošlo je nekoliko sekundi pre nego što sam skrenula pogled. Marko je bio onakav kakav sam mislila da otac mora da bude, jak, strpljiv i nežan. Uz sve to, bio je visok, zgodan, pametan i direktor stranog zastupništva. Ukratko, idealan.

Dok je popravljao bicikl, posmatrala sam njegova široka ramena i mišićave ruke. U njegovoj kosi primetila sam nekoliko sedih, što mu je davalo samo još više šarma. Osetio je da ga posmatram i podigao pogled, a ja sam se odmah zacrvenela. Nadala sam se da to nije primetio.

Opusti se, rekla sam samoj sebi. To je Sanjin otac. U zadnjih 12 godina viđala si ga skoro svaki dan.

- Evo, gotovo je. Mogu li te sada da te ponudim čašom soka dok čekaš Sanju?

- Ne, hvala - brzo sam odgovorila - Bolje da idem jer me mama očekuje. Samo recite Sanji da me nazove.

Moj je otac napustio mamu kad sam imala samo tri godine. Jednostavno je nestao. Mama mi je objasnila da su ona i tata svaki dan u isto vreme odlazili na posao. Uveče, kad je došla kući, mog tate nije bilo. Drugi dan joj je njegov šef rekao da se dan ranije nije pojavio na poslu. Mama se zabrinula da mu se nije što dogodilo. Kasnije je otkrila da je podigao sav novac sa štedne knjižice i sa tekućeg računa. Tada je konačno priznala sebi da nas je jednostavno napustio. Ja ga se nisam sećala.

Mama nije bila kod kuće kad sam došla. Sve vreme sam vraćala film unazad na razgovor s Markom. Samu sebe sam pokušavala da uverim da je ono što sam videla u njegovim sjajnim očima bio plod moje mašte. Dok je voda klizila po mom telu, pitala sam se kako bi to bilo osetiti Markove ruke na sebi.

Sanja me je nazvala dok sam sušila kosu.

- Tata mi je rekao da si svratila.

- Da, jesam.

Pre nego sam išta mogla da dodam, moja prijateljica je tiho rekla:

- Oh, Majo, mama mi je rekla da će se ona i tata možda rastati. Ne znam šta da radim.

- Možeš jedino da se nadaš da će da se opamete pre nego što bude prekasno.

- Iako se u poslednje vreme dosta svađaju - nastavila je Sanja - to nije ništa novo. Nikad nisam pomislila da bi mogli da se razvedu.

- Biće sve u redu, videćeš - pokušala sam da je utešim.

- Ja ne mislim tako. Čula sam mamu kako govori tati da zna da je sa njom ostao jer je čekao da ja odrastem.

Čula sam svoju prijateljicu kako tiho plače i tog trena sam osetila grižu savesti. Pokušavala sam sa ubedim Sanju da će sve biti u redu, a u istom trenutku sam se pitala kako je to biti u zagrljaju njenog oca.

Moja mama je bila jako tužna kad sam joj ispričala što se događa u Sanjinoj porodici.

- Reci svojoj prijateljici da ćemo da učinimo sve da joj olakšamo teške trenutke, da može da dođe kod nas i da ostane koliko god hoće.

Duboko je uzdahnula.

- Ne mogu da kažem da me je to iznenadilo. Marko i Emilija su oboje dobri ljudi, ali jednostavno nisu stvoreni jedno za drugo. Mislim da se nikad nisu dobro slagali.

Ja ništa nisam znala o njihovom braku. Prema meni su oboje uvek bili izuzetno ljubazni i nisam ni slutila da u njihovim odnosima nešto nije u redu. Do danas u mojim očima nisu bili ništa drugo osim roditelja moje najbolje prijateljice. A danas mi je Marko rekao da ga zovem po imenu i posmatrao me kao ženu. Ili sam ja to umislila. Možda mi se samo učinilo. Odlučila sam da to što pre razjasnim.

Iduće subote krenula sam biciklom prema Sanjinoj kući. Znala sam da neće biti tamo. Već mi je pre rekla da će subotu da provede u kupovini sa svojom mamom.

- Sanja i Emilija su otišle u trgovinski centar - rekao mi je Marko - Sanja je u potrazi za maturskom haljinom.

Pretvarala sam se da sam iznenađena.

- Totalno sam zaboravila. Pa rekla mi je to - pogledala sam na sat - Šta mislite koliko će se zadržati?

Marko je slegao ramenima.

- Ne očekujem ih barem još dva sata. Ako želiš, možeš ovde da ih sačekaš.

Način na koji me je gledao odbacio je svaku sumnju. Taj čovek je bio zainteresovan za mene. Momci su me isto tako posmatrali, kao da sam kolač koji jedva čekaju da pojedu. Ali ovo nije bio dečko, već odrastao muškarac i ja sam se ponovo uverila da je privlačan.

- Može - rekla sam.

Marko je pogledao moj bicikl.

- Gume su pune?

Nasmešila sam se.

- Sve je u redu.

Doneo mi je sok.

- Jesi li već kupila haljinu za matursko veče? - upitao me.

- Mama mi je sašila divnu haljinu. Kroj smo našle u jednom stranom modnom časopisu.

- Momci će da polude kad te vide - primetio je.

- Uh, nisu nam baš neki. Svi su još detinjasti. Ne znam s kim ću da plešem celo veče.

- Pa, nisu valjda svi za baciti. Možda se ipak neko nađe. Jedan ples bi mogla da ostaviš i za mene.

- I vi ćete da budete tamo? - pitala sam iznenađeno.

- Da, neko vreme.

Moje srce je počelo užurbano da lupa.

- Baš se radujem. Jedan ples ću da sačuvam za vas.

Neko vreme smo još čavrljali, a onda su stigle Sanja i njena mama. Otišla sam sa Sanjom u njenu sobu da mi pokaže novu haljinu. Toga dana Marka više nisam videla.

Nekoliko sledećih dana razmišljala sam samo o njemu. Setila sam se još nekih situacija. Na primer one kad je Marko vodio mene i Sanju u lunapark. Imale smo deset godina. Neću zaboraviti kako se ponašao prema nama, kao da smo mu nešto najdragocenije na svetu. Tada sam se ponašala kao da mi je on otac. Danas sam se pitala kakav bi bio moj život da je Marko moj dečko, moj ljubavnik ili moj muž.

Na maturskoj večeri sam zablistala u punom sjaju. Haljina koju mi je mama sašila mi je divno stajala. Oko vrata sam stavila maminu zlatnu ogrlicu, a na uši zlatne minđuše. Čim sam ušla u salu, začula sam poznati glas.

- Majo, izgledaš čarobno.

Trenutak kasnije gledala sam u Markove oči. U njegovom pogledu je bilo nešto više od privlačnosti ili želje. Bilo mi je neprijatno zbog njegovog pogleda i okrenula sam glavu.

- Hvala. I vi izgledate dobro. Gde je Sanja?

- Pleše s Tomicom - pokazao je prema sredini sale.

Okrertala sam se tražeći Sanjinu mamu.

- A gde je gospođa Emilija?

- Nije došla - rekao je glumeći tugu - Poslala me samog. Majo, hoćeš li da se sažališ na jadnog starca bez pratnje i da sa njim otplešeš jedan ples?

Ništa nisam želela više od toga.

- Vi niste stari. I volela bih da plešem, ali moram da vas upozorim da nisam dobra plesačica.

- Svašta - rekao je Marko - Ti si zvezda večeri.

Uhvatio me za ruku i odveo na plesni podijum. Dok smo se okretali po sali, ja sam zaboravila na sve u prostoriji. Njegov pogled, dodir i miris njegovog parfema se ispunili su moja čula. Kad je muzika prestala da svira, bila sam razočarana. Marko me je pustio i lagano se naklonio.

- Mlada damo, hvala na plesu.

Nisam želela da čarolija prestane.

- Zar nećemo da plešemo i sledeći ples?

- Možda posle. Ne želim da te ukradem od ostalih muškaraca. Evo, upravo jedan dolazi.

Marko me je predao Robertu i nestao u gužvi.

- Spasao sam te da ne moraš ponovo da plešeš sa Sanjinim tatom - rekao je Robert i ja sam se razbesnela.

Robert nije znao da pleše. Gazio je po mojim cipelama, gurao me u druge parove. Želela sam opet da plešem sa Markom, ali nisam mogla da ga pronađem u gužvi. Kad sam ga konačno ugledala, primetila sam da me posmatra.

Sa Sanjom sam se srela u toaletu.

- Mama nije došla. Poslala je tatu samog - rekla mi je.

- Znam, rekao mi je kad smo plesali.

- Majo, ne znam šta da radim? Sigurno će se rastati.

Iako sam pokušavala da saosećam sa svojom prijateljicom, bilo mi je jako teško. Nije mi izlazilo iz glave kako sam se osećala u zagrljaju njenog tate. Ostatak večeri Marko i ja smo se gledali iz daljine. I u danima koji su sledili moje misli su bile uz oca moje najbolje prijateljice. On nikad nije bio srećan sa svojom ženom. U to sam bila sigurna. Ako se i ne rastanu odmah, jednom će i to da se desi. To im je suđeno. Tom čoveku se sigurno sviđam i uz malo moje pomoći ostaviće ženu i isprazni život s njom zameniće srećom koju ću ja da mu pružim. Bićemo kao glavni junaci u nekoj romantičnoj sapunici. Zajedno ćemo da promenimo život. Znala sam, međutim, da me Marko gleda kao mladu devojku, najbolju prijateljicu njegove ćerke. Bez obzira što je možda zainteresovan za mene, nikad ne bi mogao da reaguje impulsivno. Ako želim budućnost s Markom, ja sam ta koja mora da povuče prvi potez. Moje dugo prijateljstvo sa Sanjinom porodicom davalo mi je određene prednosti. Znala sam, na primer, da Marko jutra provodi kod kuće. Kada Emilija ode na posao, a Sanja u školu, Marko u tišini svog doma obavlja telefonske pozive i pregleda službenu poštu.

U ponedeljak ujutro nenajavljeno sam došla u njegovu kuću nekoliko minuta posle osam.

- Znam da kasnim u školu, ali trebalo je sa Sanjom ovde da se nađem. Nažalost, zaspala sam - rekla sam kad mi je otvorio vrata - Evo knjige koju mi je Sanja pozajmila - dodala sam i pružila mu knjigu.

Dok ju je uzimao, naše ruke su se dotakle. Trnci su prošli mojim telom.

- Majo, hoćeš li da te odvezem u školu? - ponudio se - Tako nećeš puno da zakasniš.

- Ne želim da vas zamaram. Prošetaću. Za petnaestak minuta sam u školi.

- Glupost. Uopšte mi nije teško - rekao je i požurio da pronađe ključ od auta.

Nastavila sam da glumim, a on me i dalje uveravao da će to da mu bude zadovoljstvo. Dok sam hodala prema autu, saplela sam se i odglumila da sam povredila zglob. Zgrabila sam ga za ruku da ne bih pala.

- O, ne! - viknula sam.

- Šta se dogodilo?

- Mislim da sam iščašila zglob - rekla sam s grimasom na licu.

- Pokušaj da staneš na nogu.

Pomogao mi je da se uspravim. Zaljuljala sam se prema njemu i on me je uhvatio.

- Uh, jako boli.

- Odneću te u kuću dok ne smislim šta ću s tobom.

Podigao me na ruke i odneo u dnevni boravak. Nežno me položio na trosed.

- Mislim da bih trebao da te odvezem u bolnicu.

- Ne treba. Biće sve u redu. Dajte mi samo pet minuta da dođem k sebi. Žao mi je što vas odvlačim od posla.

- Doneću led. Možda tako sprečimo oticanje.

Led je hladio moju nogu. Već nakon nekoliko minuta od hladnoće je više gotovo nisam osećala. Marko je klečao pored mene i menjao obloge. Naše glave su se nekoliko puta dodirnule. Potpuno nesvesna onog što radim, rukom sam prošla kroz njegovu kosu. To mi je dalo dovoljno snage da ga poljubim. Marko je ustuknuo.

- Majo, što to radiš?

- Želela sam da vam se zahvalim što mi pomažete - rekla sam nevino i ne čekajući njegov odgovor ponovo sam ga poljubila.

- Ovo nije u redu - promrmljao je. - Ti si najbolja prijateljica moje ćerke.

Utišala sam ga poljupcem. Moje ruke su prošle ispod njegove košulje. Bez reči, Marko me podigao i nežno odneo u spavaću sobu. Ljubav smo vodili polako i nežno, sve dok iskre moje mlade strasti nisu buknule u plamen. Dok smo iscrpljeni ležali jedno pored drugog, on je progovorio.

- O, Majo, zaboravio sam kako to može da bude dobro!

Ponovo je krenuo u istraživanje mog tela. Ljubav smo vodili celo jutro. Prekinula nas je zvonjava telefona.

- Nažalost, moram na posao - rekao je razočarano.

Na rastanku je uzeo moju ruku.

- Reci mi da ćemo to da ponovimo.

- Možemo, kad god ti želiš - rekla sam zaljubljeno.

Odveo me u školu i nastavio put prema svom poslu. Bila je to greška. Odjednom sam osetila da više tu ne pripadam. Ako me vide moje prijateljice, pogotovo Sanja, znaće tačno što sam radila. Na sreću, Sanju nisam videla, a niko drugi nije video promenu na meni. Ja sam tu promenu, međutim, itekako osetila. Osećala sam da se moj svet vrti u novom smeru, da sam krenula prekrasnom, ali zabranjenom stazom. Marko i ja smo počeli da se nalazimo kad god nam se za to pružila prilika. Nedeljno smo uspevali da provedemo nekoliko sati zajedno.

- Ne znam šta me obuzelo - rekao mi je. - Nikad dosad nisam radio tako nešto. Jednostavno si me opčinila.

Nekoliko puta sam pokušala da mu predložim da ostavi Emiliju i bude sa mnom. Ideja ga je zaintrigirala, ali nikad nije rekao da će to da uradi. Zapravo, svaki put kad bih ja započela razgovor, on je menjao temu. Tada sam počela da sumnjam da on možda nije muškarac o kojem sam sanjala.

Jedno jutro moja najbolja prijateljica mi se poverila:

- Mama sumnja da je tata vara. Čula sam ih kako se svađaju zbog toga.

Pravila sam se da nisam previše zainteresovana, ali jako me zanimalo što je rekao supruzi. Možda je bio spreman da prizna da je zaljubljen u mene.

- I šta je tvoj tata rekao? - upitala sam zadržavajući dah.

Duboko je uzdahnula.

- Naravno, porekao je sve. Zakleo se mami da joj je uvek bio veran i da želi da spase njihov brak.

Zanemela sam.

- Stvarno? A što je ona rekla? - nisam mogla da ugušim znatiželju.

- Rekla je da mu ne veruje i da zna da ju je ove godine prevario bar četiri puta.

Pitala sam se da li je to istina. Meni je rekao da nikad ništa slično nije učinio, ali možda je lagao. Ili je to ono što muškarci govore ženama.

Trebala sam da budem veća podrška svojoj prijateljici, ali umesto da se usredsredim na njenu patnju, ja sam želela da znam šta su njeni roditelji rekli jedno drugome.

- A šta ti misliš, Sanja? Je li tvoj otac bio veran tvojoj mami?

- Šta ja znam! Ja samo želim da bez razvoda reše svoje probleme. Ne želim da budem dete razvedenih roditelja.

Moje reči su bile grublje nego što sam želela:

- Za tri nedelje bićeš punoletna. Sigurna sam da ćeš preživeti.

- Baš ti hvala, Majo. Sad se osećam mnogo bolje.

Pre nego što sam mogla da se izvinim i objasnim šta sam mislila, ona je otišla. Stalno sam razmišljala o tome kako je Marku bila pružena prilika da prizna svojoj ženi da je pronašao nekog drugog. Ili da barem kaže kako njihov brak nije dobar, kako bi trebalo da se rastanu i da svako nastavi sa svojim životom. Na taj način ne bi morao da joj prizna da ima drugu. Što sam više o tome razmišljala, shvatala sam da moram da saznam istinu. Marko mi nikad nije rekao da me voli, ali se ponašao kao da je tako. Ako želi da bude sa mnom, a ja sam bila sigurna da on to želi, možda bi ja trebalo da preuzmem inicijativu i da mu pomognem da izađe iz svog braka.

Marko me je očekivao sledeće jutro, ali nije dobio ono čemu se nadao. Umesto toga, ušla sam u dnevni boravak i zatražila odgovore na svoja pitanja.

- Ljubavi moja - rekao je kad je otvorio vrata - Tako mi je drago što te vidim.

- Koliko drago? - želela sam da znam - Marko, šta mi to radimo? Voliš li me ili sam ja samo prijatan način da ti prođe vreme?

- Šta to govoriš? Lud sam za tobom. Mislio sam da to znaš - rekao je i poljubio me.

Odmakla sam se od njega.

- Znači li to da ćeš da se razvedeš od Emilije?

- Da se razvedem od Emilije? - ponovio je. - Ljubavi moja, ne moraš da se brineš za mene.

- Ali ja se brinem. Svi znaju da se ti i Emilija ne slažete. Zar ne želiš da živiš sa mnom?

- Majo, ti si premlada za brak. Ti još ne znaš šta želiš. Tek si počela da otkrivaš život. Drugi put možemo da razgovaramo o tome. Sada...

- Sada želim da znam na čemu sam. Nisam više mala i tačno znam šta želim. Mogu li da počnem s pripremama za venčanje?

Sjaj je nestao iz njegovih očiju, a tuga mu je prekrila lice.

- Da sam se želeo da se rastanem od Emilije, to bih učinio pre nekoliko godina. Moraš da znaš da bi me taj razvod puno koštao. Morao bih da počnem ispočetka.

Nekako sam znala da će to reći, ali nisam mogla da sakrijem razočaranje.

- Drugi muškarci bi se odrekli bogatstva zbog žene koju vole - rekla sam - Ti si još uvek mlad. Imaš puno vremena da sve počneš ispočetka. Nećeš biti sam u tome. Ja ću ti pomoći.

Marko je zatresao glavom i stavio ruku na moje rame.

- Iako mi se sviđaš i cenim te, nisam zaljubljen u tebe. Nikad nisam želeo da povredim tvoja osećanja, ali nikad nisam mislio da imamo budućnost. Mislio sam da se jednostavno zabavljamo. Zar se ti nisi zabavljala?

Duboko sam uzdahnula. Borila sam se sa suzama.

- Da, bilo je zabavno - priznala sam - Ali ja želim više od zabave. Želim život s tobom.

- Žao mi je...

- Žao ti je! - vrisnula je Sanja.

Okrenuli smo se prema njoj. Stajala je na vratima. Uopšte nismo čuli kad je ušla.

Ja sam se prva oporavila.

- Sanja, zar nisi u školi?

- Bila sam, ali sam osetila potrebu da razgovaram s tatom. A kad ono, nalazim ga s tobom.

Sanja je pogledala Marka:

- Dakle, istina je. Varao si mamu i to s mojom najboljom prijateljicom.

- Nije baš tako kako ti misliš - rekao je Marko bespomoćno.

- Mogla sam da pretpostavim - nastavila je Sanja - Maja je htela da zna svaki detalj svađe između tebe i mame. Trebalo je da osetim da nešto nije u redu.

Želela sam da joj kažem koliko mi je žao, ali reči su zapele u mojim ustima.

- Gubi se! - vikala je Sanja na mene - Gubi se iz mog života. Ne želim više da te vidim!

Marko je klimnuo glavom.

- Možda je bolje da odeš, Majo.

- A ti? Kakav je to otac koji spava sa najboljom prijateljicom svoje ćerke?

Otišla sam pre nego što je Marko mogao da odgovori. Pobegla sam kao kukavica. To je bio trenutak kad sam odrasla i izgubila najbolju prijateljicu.

Od tada Sanja više nije htela da me vidi. Napisala sam joj pismo i pokušala da je nazovem, ali što se nje ticalo, ja nisam više postojala. Želela sam da joj objasnim da sam volela njenog oca i da sam maštala o životu u kojem smo Sanja, Marko i ja zajedno. Nisam imala priliku da joj kažem sve to.

- Čula sam da Emilija i Marko stvarno nameravaju da se rastanu - rekla mi je mama nedelju dana posle - priča se da je Marko imao drugu.

Zaustavila sam dah i čekala, ali mama srećom nije znala s kim je imao vezu.

- I ja sam to čula - rekla sam.

- Čudim se da Sanja više ne dolazi - nastavila je. - Ljudima su potrebni prijatelji u trenucima kao što je ovaj.

- Potpuno je slomljena - rekla sam tužno.

- Majo, budi joj podrška koliko god možeš. To je sve što možeš da učiniš.

Promrmljala sam da je u pravu, ali njene reči su mi kidale srce.

Emilija i Marko su se razveli ubrzo nakon što smo Sanja i ja maturirale. Marko je otišao da radi u drugom gradu. Emilija je prodala kuću. Iz daljine sam posmatrala kako radnici iznose nameštaj. Više ih nikad nisam videla. Veza sa Sanjinim ocem bila je najveća greška koju sam napravila u životu. Marko me nije voleo i sada znam da ni ja njega nisam volela. Bila sam mlada i glupa. Sanjino prijateljstvo i poverenje trebalo je da mi znače više od kratke avanture. Nadam se samo da će mi moja najbolja prijateljica Sanja jednoga dana oprostiti.

(Telegraf.rs)