Zapanjićete se kad shvatite šta sve vaša vagina može!

Određene bakterije u ljudskom telu mogu da "zarobe" seksualno prenosive bolesti, uključujući i HIV, kako je pokazalo najnovije istraživanje.

Preporučujemo

NE STIDITE SE: Ovih 10 stvari morate da kažete svom GINEKOLOGU!

Milioni ljudi koriste i veruju kondomima kao prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće. Tanak sloj lateksa stvara barijeru koja zaustavlja bakterije, viruse i parazite.

Međutim, postoje žene koje su bile sa seksualnim partnerom bez kondoma, ali ipak nisu dobile polnu bolest. Ranije je to objašnjavano kao "sreća", a sada su najnovija istraživanja pokazala da se radi o nečemu drugom. Studija u časopisu mBio istakla je kako određene bakterijske grupacije koje žive u vagini, mogu zarobiti viruse (čak i HIV), pa tako i deluju kao neka vrsta biološkog kondoma.

Sluzokoža je prva linija odbrane

Iako je koža poznatija kao zaštitni omotač i sluzokoža može biti od pomoći u borbi protiv patogena (bakterija, virusa i drugih mikroorganizama koji izazivaju bolesti).

Sluzokoža prekriva delove organizma koji su najpodložniji infekciji, što uključuje nos, pluća, želudac (gde sluzokoža ujedno štiti i od jake kiseline), creva i vaginu. U pitanju je lepljiva supstanca poput gela, koja može biti tanka i curiti (kao kada se prehladite) ili gusta.

Ali, telo se ne oslanja samo na sluz kao odbrambeno sredstvo. Zaštitni sloj mikroba ispod sluzokože postavlja još jednu liniju odbrane protiv agresivnih patogena. Grupa svih bakterija naziva se mikrobiom. Iako je najpoznatiji onaj crevni, svaki čovek ima jedinstveni mikrobiom na koži, u ustima…

- Posmatramo sluzokožu kao prvu liniju odbrane. Jedan od razloga što se ne razboljevamo tako često je zato što sluzokoža dobro radi svoj posao - kaže Sam Lai, mikrobiolog i glavni autor ove studije.

Foto-ilustracija: Profimedia

Neke žene su daleko otpornije

S obzirom na to da mikrobiom u vagini varira od žene do žene, Lai i njegove kolege počeli su se pitati može li određeni tip mikrobioma koji je najzastupljeniji u vagini kod različitih žena, uticati na smanjenje ili povećanje rizika od inficiranja HIV-om nakon vaginalnog seksa.

Studija iz 2008. godine pokazala je da žene koje u vaginalnom mikrobiomu imaju Gardnerellu vaginalis i druge anaerobne bakterije, imaju veće šanse za dobijanje HIV-a.

U studiji koja je izašla prošle nedelje, istraživači su istražili sposobnost vaginalnog sekereta da “zarobi” HIV, kao i da je to povezano sa prisustvom bakterija Lactobacillus crispatus.

Kako bi utvrdili učinak različitih vaginalnih bakterija, autori studije su uzeli uzorke vaginalnog sekreta kod 31 žene koje su imale između 19 i 33 godine, pa ih podelili u tri grupe na osnovu dominantnih mikroba.

Foto-ilustracija: Profimedia

Kondom je ipak nezamenljiv

Bakterije iz prve dve grupe su manje dopuštale “prolazak” čestica koje nisu bile inficirane HIV-om, dok je L. crispatus bakterija uspela da zarobi i do 90 odsto HIV čestica.

- Ako HIV ne može doći do stanica koje nastoji inficirati, nećete oboleti. Ovi mikrobi deluju kao barijera, što je isto ono što i kondom radi. Zato volim da mislim o njima kao o biološkim kondomima - istakao je Lai.

Međutim, ističe kako je kondom nezamenjiv i da omogućava zaštitu na daleko višem nivou.

(Telegraf.rs/ Izvor: net.hr)