Ovi ljudi su se odrekli seksa. Možete li da zamislite kakav im je život?

Ljudi koji ne žude za seksom deluju kao endemska vrsta na koju ostali čudno gledaju, ali činjenica je da takvi ljudi postoje i uopšte nisu čudni, samo su aseksualni.

Preporučujemo

U novoj knjizi “Understanding Asexuality”, Antoni Bogart, profesor psihologije sa Univerziteta Brok i vodeći autor kad je u pitanju aseksualnost, prolazi kroz nekoliko ključnih naučnih tvrdnji o toj temi, uključujući i zašto je aseksualnost toliko važna za razumevanje šireg spektra ljudske seksualnosti.

Bogart definiše aseksualnost kao “nedostatak seksualne privlačnosti” ili “osećaja žudnje” prema drugima, pa procenjuje da je oko jedan odsto opšte populacije aseksualno. Poređenja radi, 1,6 odsto Amerikanaca identifikuju se kao osobe homoseksualnih sklonosti.

Ljudi nisu jedina vrsta kad je reč o seksualnim varijacijama, jer su istraživači često glodare korišćene u eksperimentima u laboratorijama prozivali “frajerima” ili “mekušcima”, u zavisnosti od nivoa njihove zainteresovanosti za seks.

Foto-ilustracija: Profimedia

Kod aseksualnih osoba bitno je napomenuti da njihov “alat” savršeno radi, samo pokazuju manji nivo seksualne želje.

- Kao što je i za očekivati, aseksualni ljudi manje fantaziraju od seksualnih ljudi. U stvari, veliki deo aseksualaca uopšte nikad nije zamišljao seks - objašnjava Bogart.

Masturbacija i celibat

Masturbacija je bitna aktivnost za razumevanje varijacija među aseksualcima. Zanimljivo je da značajan broj aseksualaca masturbira, no, kako kaže Bogart, "ponekad postoji nepovezanost između njih i osoba o kojima maštaju".

Mnogi aseksualci tako masturbiraju samo da bi se oslobodili pritiska, a u nekim slučajevima i zato što sami sebe privlače, međutim, stručnjaci su saglasni da su potrebna dalja istraživanja o masturbaciji kod aseksualaca, kako bi raspolagali boljim rezultatima.

Foto: Profimedia

Dok se celibat u mnogim religijama i tradicijama slavi kao vrlina, aseksualnost se danas često etiketira kao poremećaj. No, istina je, tvrde istraživači kao Bogart, potpuno suprotna. Aseksualci obično ne pokazuju nikakve znake invaliditeta ni stresa uzrokovanih svojim stanjem.

To je nešto što ih, na određene načine, čini dobrom kontrolnom grupom za dijagnostkovanje stresa, riskantnog ponašanja i privremene neuračunjivost, što sve zajedno može da utiče na drugu grupu: seksualnu većinu.

Drugo iznenađujuće otkriće jeste da mnoge aseksualne osobe žele da budu u romantičnoj vezi. 

- Oni žele mnoge neseksualne aspekte ljubavne veze. To su obično fizičke aktivnosti kao što je maženje i intimnost, premda su potpuno nepovezane sa seksualnom željom - kaže Lori Brot, profesorka ginekologije i akušerstva sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi.

Uz romantične komedije, istraživanje aseksualnosti je verovatno učinilo najviše za razdvajanje romantike od seksa, za šta su neka istraživanja potvrdila da uključuje različite delove mozga.

Tako je nauka sad usmerena na romantičnu stranu partnerskog života, u čemu im uveliko može pomoći i proučavanje aseksualnosti.

Od sada, Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Expres)