BRAK NA ODREĐENO VREME, VENČANJE POSLE SMRTI: Evo koje sve neobične vrste bračnih zajednica postoje!

Protivnici istopolnih brakova tvrde da je tradicionalni brak između muškarca i žene univerzalni standard i jedina prihvatljiva forma otkad postoji ljudski rod. Istina je da je to tek delimično tačno jer neobični brakovi sklapali su se oduvek.

Preporučujemo

Saznajte koje su najneobičnije vrste bračnih zajednica u različitim delovima sveta.

Braća oženjena istom ženom

Poliandrija je forma braka u kojoj jedna žena ima više muževa i po pravilu je vrlo retka, praktikuje se još samo u zabačenim delovima tibetanske visoravni. Takav brak sklapa se radi očuvanja porodične imovine u regionima sa ograničenim količinama obradive zemlje i visokom stopom nataliteta. Najčešće braća ožene istu ženu i svi žive pod istim krovom. Njihova deca najstarijeg supruga zovu ocem, a ostale ujakom.

Kroz istoriju je poliandrija bila češća na područjima Arktika i Amazonije, prvenstveno zbog klimatskih uslova i nedostatka plodnih žena. Prednost ove vrste braka je u osećaju sigurnosti koji daje više muškaraca u kući, a studije pokazuju da deca sa više očeva imaju veće šanse za opstanak u divljini.

Foto-ilustracija: Freedigitalphotos.net

Brak "na određeno vreme"

"Dok nas smrt ne rastavi" nije važilo u svim kulturama. “Nikah mut'ah” naziv je za brak koji se ograničava na određeni vremenski period i bio je popularan u starom islamskom svetu. Brak se gledao kao ugovor između muškarca i žene, koji se unapred dogovaraju koliko će vremena provesti kao supružnici.

Muškarac je smeo privremeno da oženi muslimanku, hrišćanku ili jevrejku, pod uslovom da je nevina, dok su muslimanke smele da se udaju samo za muškarca iste vere. Ako je muškarac već bio oženjen, morao je da traži dozvolu za sklapanje novog "ugovora". Neki spisi otkrivaju da je i prorok Muhamed svojevremeno bio u takvoj vrsti braka. Danas se “nikah mut'ah” praktikuje samo u Iranu kao paravan za prostituciju.

Foto: Profimedia/Panthermedia

Venčanje posle smrti

U mnogim delovima sveta dopušteno je venčanje za mrtvog čoveka, pa čak i venčati dvoje umrlih. Iz tog razloga su česte pljačke grobova – preminule neudate žene iskopavaju se iz grobova kako bi ih muškarci naknadno oženili. Razlozi ovakvih brakova su različiti: negde se smatra da se stariji brat mora oženiti pre mlađeg pa ako stariji umre, oženi se posmrtno kako njegov duh ne bi proganjao mlađeg.

U Singapuru se češće venčavaju mrtvi supružnici prema zahtevima njihovih porodica, a mogući su i razvodi. U nekim slučajevima se unutar iste ceremonije obavljaju i pogreb i venčanje. U južnom Sudanu, ako čovek umre bez naslednika, običaj je da se njegov duh venča s bratovljevom ženom, čije se prvo dete tada smatra naslednikom preminulog.

Printskrin: YouTube/peanutbuttergold

Dečije venčanje

U srednjovekovnoj Evropi devojčice su se često udavale s 12 godina, što u to vreme nije bilo čudno, s obzirom na to da je životni vek bio kraći. Ipak, postojali su ekstremi gde se starosna granica pomerala na samo sedam godina. Pojam detinjstva nije postojao, već su se ljudi smatrali odraslim čim bi prestajali da budu fizički zavisni od majke, najčešće između pete i sedme godine.

Iako se ova forma braka u Evropi više ne praktikuje, u drugim delovima sveta još je aktuelna. Na primer, u južnoj Aziji, zapadnoj i istočnoj Africi te u delovima islamskog sveta, devojčice se prisiljavaju na brak ili prodaju radi braka s mnogo starijim muškarcima kako bi se skinuo finansijski teret s njihovih porodica.

Foto: AP/Tanjug

Klasičan istopolni brak

Iako je ova tema relativno nova i još uvek kontroverzna, brak između pripadnika istog pola postoji od davnina. Car Neron je, kažu spisi, imao raskošno gej venčanje, pesnik Marcijal davno je u pesmama opisao istopolni brak, koji je u to vreme bio strogo zabranjen.

Stare katoličke i pravoslavne crkve praktikovale su takozvano "sklapanje bratstva", u južnoj Kini su se takve ceremonije dopuštale u vreme dinastija Juan i Ming, dok je u Americi ta forma zaživela tek u 19. veku pod nazivom "bostonski brak". Istorija istopolnih brakova je zaista duga, a o njima se uvek govorilo uvijeno, što je na našim prostorima i danas slučaj.

(Telegraf.rs / 24sata.hr)