Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Pian
Pozdrav svima vama, uglavnom mojim pjaijtelrima.Slazem se da je Srbija postala Hoolywood,problem su nasi mladi, koji(veliki procenat) nisu izasli iz zemlje , tako da nisu bili u prilici da utvrde vrline svoje zemlje Srbije.Nadam se da ce mladi ljudi u buducnosti posecivati strane zemlje samo turisticki a ne i u njima ostajati da zive.Sve sto mozes da imas u Americi , mozes da imas i u Srbiji a i obrnuto kao sto rekoh KAKO TE PADNE.Nije tesko reci sta je bolje, pa naravno .ziveti u Srbiji.Pitao sam jednog Amerikanca, da li bi voleo da dodje i poseti Srbiju.Odgovorio je DA, ali kaze: Moram da obidjem prvo Ameriku, pa tek da idem dalje.Mislim da je u pravu, kada nesto radis, da bi uspeo , potrebno je da krenes iz pocetka.Zato ljudi , pre nego sto se odlucite na korak kojim izlazite iz Srbije, posetite Exit u N.Sadu,Vrnjacku banju, Kopaonik,Palic,Gucu, gitarijadu u Zajecaru, rostiljijadu u Leskovcu,Sljivijadu u Blacu i mnogo toga lepog, sto nam pruza ova nasa ,prirodno lepa i bogata Srbija.Kada sve to vidite, pijete, veselite se i druzite, a posle toga dodjete u Ameriku i radite selidbe, kao ja ovde, onda shvatite koliko vrlina Srbija ima, koliko vam nedostaje i pocnete da racunate u glavi, da li je bolje raditi kod svoje kuce ili tudje.Ako zaista nesto zelis, uspeces bilo gde da si, samo pesimisti razmisljaju o odlasku preko.Inostranstvo, kako ga mi popularno zovemo,postalo je samo san, koji se vrlo tesko ispunjava.Zivela Srbija.Jedva cekam da dodjem i napijem se sa vama.