DOKAZANO: Muškarci čuju samo ono što hoće!

Istina je samo pod uslovom da se muskarac i zena ne uklapaju po interesovanjima, ili po nacinu na koji vode razgovore, ili po ciljevima, po vaspitanju, ili ukoliko nijedan ni drugi ne umeju da prihvate razlike. I nije tacno da samo muskarci imaju selektivan sluh, imaju i zene, samo sto znaju bolje da se pretvaraju. Ja taj problem sa verenikom nemam. Mi jedno drugom iskreno govorimo kada nismo u stanju da jedno drugo saslusamo. I nema ljutnje. Takodje nema ljutnje ako posle sa nekim drugim podelimo to sto smo hteli da kazemo. Mada problem u neslusanju moze da bude, to sto jedna osoba ispoveda problem, koji druga strana ne ume da resi, ili ima jedno jako brzo resenje koje bi prekinulo svaku pricu. I to treba odmah reci. Zene imaju problem da ih svi saslusaju, sto i nije dobra stvar, neke stvari zahtevaju odgovarajuce slusaoce. Muskarci imaju problem ponosa, i ispod casti im je da povere neki problem i neodlucni su izmedju toga da li bi im smetalo da osoba koja ih slusa nema resenje za problem, ili da osoba koja ih slusa zapravo i resi problem, jer kako to da se ja nisam setio tog resenja, a ona jeste. Zatim, zene su sklonije da svoje tajne koje muskarac ne zeli da slusa poverava svojim drugaricama, a onda se muskarac ljuti sto se ona toliko poverava drugaricama. I tu su neodlucni. Najbolje je ipak reci iskreno partneru da niste u stanju da ga saslusate i da ga uputite na drugove ili drugarice, a posle neka vam jave ako je problem resen, ili ako su se osetili dobro, ili da posle i vama ispricaju kada ste spremni. Jeste nekako hladno, ali tako cete najbolje znati na osnovu broja hladnih tuseva da li ste jedno za drugo ili ne. A, sa druge strane svako ce moci slobodno da vodi svoj zivot. Ipak zivot jednog nije podredjen iskljucivo drugom i obrnuto.

Pet puta čitam i ne verujem koliko mi se sviđa tekst! I po komentarima sve to stvarno jeste tako! Eh taj život i njegove "čari"

Mrzim da pričam ujutru dok se ne rasanim, ne mogu čak ni da slušam! Mrzim da pričam posle posla, jer toliko brbljam na poslu i kad dodjem kući samo želim da ćutim i da me niko ne dira, makar sat,dva, a nekad i duže :-D I kako sad to da ja nisam udata, a ove što usta ne zatvaraju jesu? E, nek mi to neko objasni? :-))))

Čudno. Ja uvek čujem sve ono što ne bi trebala da čujem.

Moj muž mene toliko sluša, da još uvek kad nam nešto moja tetka dâ, on kaže: ej gde je ono što nam je tvoja strina dala? Onda ja kažem- nije strina... On na to: "dobro, ujna"...... Mrtav ozbiljan... A ja zapravo nemam ni strine ni ujne...:-/ I onda ospem paljbu po njemu kako ne može upamtiti to jednom za svagda... Onda on počne jadan da se brani kako ja imam preveliku familiju, i kako to NIKO ne bi mogao popamtiti...... I tako u krug.... I onda kad završimo raspravu, ja uzdahnem, poljubim ga u čelo i kažem: ok ljubavi... :-) u pravu si

George Thorogood-*You talk too much* Z A K O N

Meni su skoro bubnjici popucali, koliko moja jako i dugo prica...