MACO, KUCO, MICO: Zašto zaljubljeni parovi tepaju

Kad smo zaljubljeni, ništa nas ne čini srećnijim i sigurnijim nego osećaj da je na naše intenzivne i pomalo opsesivne emocije odgovoreno istom merom. Upravo kroz ovakve male znake pažnje obe strane imaju osećaj da je njihova veza posebna, i da su bliži jedno drugom.

Preporučujemo

Iako se ljudima sa strane može činiti poprilično otrcano i bljutavo, zapravo postoji naučno objašnjenje za tepanje i slično ponašanje, a njegova osnova je, ni manje ni više nego, neurohemijske prirode, i povezuje se s prvim osećanjima zadovoljstva i ispunjenja koje smo imali još u ranom detinjstvu.

Nauka to objašnjava na sledeći način: tepanjem i dečijim govorom se nesvesno vraćamo u djetinjstvo, delimično iz razloga jer je romantična veza biohemijski struktuirana na isti način kao i naši prvi doživljaj ljubavi još u ranom detinjstvu - ljubav koju smo dobijali od naših roditelja.

Hemija u mozgu

Isti neurotransmiteri u mozgu su aktivni u oba scenarija, a za ove emocije su odgovorna tri hormona.

Dopamin je hormon koji u mozgu aktivira centar za nagrađivanje. Iz tog razloga, baš kao što to rade majka i dete, parovi žele da provode što više vremena zajedno. Lučenje dopamina u ovakvim situacijama nam daje pozitivne osećaje zadovoljstva, uzbuđenja, ushićenja, energiju i pojačan fokus i pažnju.

Fenilatilamin je odgovoran za fizičku ljubav među partnerima. U pitanju je "hemikalija ljubavi" koja kod parova indukuje iste one euforične osećaje koje majka i dete imaju jedno prema drugom.

Oksitocin nazivaju i "ljubavnim lepkom", hormonom koji spaja, i čini da se osećamo zaštićeno i sigurno. U toku ranog života, luči se tokom dojenja, i razmene fizičke nežnosti između dece i roditelja, poput ljubljenja i grljenja. U ljubavnim vezama, oksitocin se luči za vreme orgazma. Kad su majka i dete razdvojeni, oboje mogu osetiti snažnu čežnju jedno za drugim, baš kao i partneri u ljubavnim vezama.

U detinjstvu, pojašnjavaju psiholozi, imamo univerzalnu potrebu da budemo bezuslovno prihvaćeni, a upravo su ljubavne veze mesta na kojima tražimo ponovnu potvrdu takvog stanja i identiteta ličnosti koju će neko voleti bezrezervno i prihvatiti je bez ikakve kritike.

U vezi težimo ka tome da se ponovo osećamo voljeno i prihvaćeno kao nikad ranije, odnosno, kao nikad nakon detinjstva. I ovo se, dodaju psiholozi, ne odnosi samo na trenutni osećaj, nego i strah od toga da ćemo biti ostavljeni i napušteni, najveću noćnu moru svakog deteta.

Dakle, tepanje i dječiji govor mogu zvučati spontano, ali na jednom dubljem, podsvesnom nivou, radi se o nesvesnoj strategiji da osobu kojoj tepamo "ubedimo" u iste one emocije koje mi gajimo prema njoj, tražeći potvrdu i odobravanje.

(Telegraf.rs / Klix)