ODGOVOR MAJCI: Čarape nosim i dok je*em, da mi ženska ne bi ukrala pare!

Pre nekoliko dana, srpska blogerka Sandra Todorović napisala je svojim ćerkama i sinovima vrlo zabavno i poučno oproštajno pismo, koje je zatalasalo čitav Balkan. Na njega joj je odgovorio čitalac Telegrafa iz Bosne, koji se u Sandrinim rečima prepoznao kao sin iz pisma.

Preporučujemo

"Draga majko,

Dobro je da si napisala ovo pismo, ali nadam se da ti se neće ništa loše desiti - da pogineš od nekog “juge” ili da te pojede kakav hajvančić zvani bakterija.

Pismo je vrlo dirljivo i puno emocija. Kod mene ti preovladavaju razumne emocije. Najjače su prema tebi. Pored svih mogućih spermatozoida, baš sam ja morao da se rodim. Jeste da nije niti vrijeme, niti mjesto, ali hvala ti. Najjače emocije su prema tebi, jer sve ostale žene mogu zamjeniti, ali tebe nikako. Kada bi me vodili na strijeljanje, jedina koja bi bila spremna da me zamjeni si ti. Sve ostale nestale bi brzinom kojom misao putuje.

Ne moraš se izvinjavati što si nas rodila ovdje, jer smo svi mi u istim govnima. Svi ovdje još vjeruju da će doći bolje sutra. Znaš kakvi smo mi “Joj šuti! Dobro je nek se ne puca, nek je živa glava”. To ti ga je “stara dobra šuplja”, ali tako ti dođe.

Kontam, nije loše. Živimo od danas do sutra, a na prekosutra i ne mislimo, jer je odveć daleko. Na račune i ne pomišljam, jer želim da sačuvam zdravlje. U novčaniku se vazda ima do prekosutra.

To što si nas naučila da budemo pošteni i čestiti ljudi, u ovakvom vremenu nije baš pozitivna osobina, ali i dalje se nadamo da će to s vremenom isplivati na površinu. Pare ne posuđujem nikome, niti tražim od nekoga, a ako mi neko zatraži dam mu cvaju i halalim. Ako je dobar čovjek vrati, a ako izgubi obraz za cvaju zna se kakav je. Kako ti reče “dug nije drug”.

Rodbinu čuvam koliko mogu. Tetka i rodice su beton. Viđamo se često koliko možemo, ali svak se o svom jadu zabavio.

O ljubavi bih imao svašta ti reći. Imam namjeru da se skrasim. Mada, par puta sam se ispovraćao dobro od tog teškoga mahmurluka. Sad mi je svejedno. Već sam stela i ne sikiraj se, nisam gej, što bi se na bosankom reklo derpe.

Imam posao. Nije čemu, ali tu sam vrh! Radim sa tehničkom zaštitom blindirana vrata, sefove, kamere... Sve što oni naprave, ja otključam za max 20 minuta. Ne bih volio da se nešto materijalno zove po meni, pa da sutra nekome budem idol, jer ne volim ideopoklonike.

Svašta se proživjelo. Rat , čemer i sve to ništavilo. Ali, vjeruj da je još gore nego u ratu što se tiče nekih stvari. Ovdje se nema šta tražiti, kako ti reče.

Predao sam papire, čekam vizu. Dobio sam novi posao u inostranstvu. Plata više neće biti plaća. Ako mi odobre vizu, punim gasom. Što bi rekla Severina “Gasss, gasss“. A sam ne znam da li će odobriti djetetu koje je iz mješanog braka, pa nisi nigdje prispio. Ako idem na zapad, odma sam terorista musliman, a ako idem na istok onda sam nevjernik nepodoban.

Od kulture je ostala samo fiskultura. Kad mi je dosadno odem do teretane ili na košarku. Muzej je već odavno zatvoren. Možda će napraviti bordel na njegovom mjestu.

O toleranciji bi se imalo puno reći. Poštujem ovu šaku dobri' ljudi što je ostalo u ovome gradu. Ove loše samo “na ignore” ili pustim vodu da govna odu.

Svijest o ekologiji sam razvio, da organske stvari bacam u prirodu, jer se priroda prirodi vraća, a najbolje da bacim hljeba pticama i ribama. Dođe kao najbolja sadaka, jer prosjacima, lihvarima i ljudima što mole ne dam ni feninga.

Nosim se tako što, kad sam gospodin, “gospodin sam“, kad sam radnik,“radnik sam“. Kada sam na ulici, obučem kapuljaču, tako da me lokalni klošari ne gledaju, jer znaju da sam uvjek u stanju da im odgovorim pedagogijom i zlu netrebalo fiskulturom. Mada, odavno sam se prestao tući, ali ponekada moram zube pokazati, da se ne zaboravi. Novi klinci su još gori. Adolescencija je doživjela takav bum zahvaljujući mahalskim pričama i akcionim filmovima.

Sa ženama sam hmmmmmmmm. Svaku tretiram ko damu, dok mi ne pokaže kakva je u suštini. Ima dosta bezobraznih klinki, vrlo je malo njih spremno na ozbiljan život. Tu su sve mjere predostrožnosti, jer svašta ulicom hoda i spreman sam na sve.

Dao sam priliku mnogima da mi se dokažu kao ljudi. Koja bude dostojna moje pažnje, dobit će je. Ove ostale držim na oprezu. Trećim okom vazda gledam šta rade. Sa mnom će proći sito i rešeto, prije nego budem uvjeren da sam njen princ iz bajke. Mada, ne bacam im bajke. Pričam uglavnom o onome kako jeste, sa dosta diplomatije.

Većina je umišljenih curica koje misle da će se dobro udati i time rješiti sve svoje probleme. Ovo ti govori o mojoj mudrosti sa ženama i maminim princezama, koje će mi biti sidro u životu i misle da sam mamin sin. E, jesam. Tako me majka naučila, a vi svoje sinove naučite bolje.

Mercedesa neću kupiti, jer se današnje klinke lože na audi. Navozao sam se svakavih auta od sportskih do kontejnera. Za sad imam kombija, nekog starogog koji je odbojan, ali me služi i donosi mi novac, a ponekad maznem od sestre limuzinu.

Cipele ne nosim samo kad moram, jer ove današnje se sve u Kini prave, pa im je đon od željeza. Pantole su uvjek obavezno preko obuće, čak i kad sjedim s nogom preko noge.

E, sad najbitniji dio, za one čarape što si rekla. Auuuuuuuuuuu, diskutabilno vrlo! Sve zavisi od kolegice sa druge strane. Na prvim sastancima ne skidam čarape ni za živu glavu, osim ako imam manje od cvaje u novcaniku. Kad imam par stoja čarape idu sa mnom i u WC, jer je to jedino mjesto na kojem su sigurne. Šta ću, život me naučio tako.

Sve zavisi od dame, ali ne vjerujem nikome na riječ. Svaki korak sam moram preći.

Stara, što se tiče alkohola, razbio sam auto s 19. Od tad više ne pijem, karijera je tu završena. Marihuanu sam probao i još neke droge. Nije moj stil. Mnoge jarane mi je uzela pod svoje, gora je i od žene.

Ideja da ću promjeniti svijet, opet hmmmmmmmm! Nekada bih volio promjeniti sistem, ali nema tog ko se protiv sistema izborio. Na pameti imam par fiks-ideja koje čuvam, pa ako bude nafake, možda.

Žensko kad me pita kakva si, ja joj kažem da to nisu njena posla i nije u vezi sa mojom mamom, nego sa mnom. I, u većini slučajeva ospe rafalnu paljbu iz usta.

One koje šute, te mute, a ove što rafalaju, dođe mi da im nabijem desanku u usta. Ali, iskontrolišem se i iskuliram onako diplomatski. Inače, ne mogu da se svađam sa zenama. Sve možeš ubiti, ali jezik nikada. Valjda im je to u genima.

Za kćerku se ne sikiraj. Završila je fakultet. Sad je doktor nauka, a zna se i napucati ko zmaj. Nije plastična curica, koja kad se slika, kao da se sa peglom ljubila. Niti se kvarca kao da je iz mikrovalne. Sve u svemu je gospođa. Inače, moj ponos veliki. Ima nekih momaka koji se raspituju, ali loš rejting.

Kuhanje joj nije jača strana, ali zna šta valja. Ona je ipak doktor nauka. Sve ostalo ćeš da pitaš nju.

Za spomenik se ne sikiraj, ali ne razmišljaj o tome. Ubit će te pogled u budućnost. To je veći plan od prekosutra. Za onoga mercedesa ništa nema. Samo će da bude audi, kad se vratim iz inostranstva. Na sve mogu reći “ako bog da”.

Kakva god mi sudbina bila, nosit ću je na svojim leđima, jer volim život. Da sudbine ima, to sam se sam uvjerio kroz snove. Deja vu.

A za ventil od vode, da znaš, neko ga već otkinuo. Došao novi račun za vodu, pa će neko valjda platiti.

I mi tebe volimo više od beskrajno,

Dado"

(Telegraf.rs)