Drevna Medina je srce Tunisa: Prodavnice lekovitog bilja su posebna priča

Foto: Pixabay/violetta

U vreme kada je na temeljima drevnog grada Tunes, naseljenog Feničanima, podignut grad, smatran je drugim po veličini na afričkom tlu. Iako se ne zna sa sigurnošću, pretpostavka je da je grad Tunis osnovan na samom početku 9. veka. Tačnije 808. godine.

Preporučujemo

Mnogi su osvajali grad, koji je istorijski posmatrano, važio za jedan od najrazvijenijih. Najpre turske snage, a zatim i francuske, da bi zvanično 1956. godine Tunis stekao nezavisnost.

Nedaleko od Tunisa nalazi se drevna Kartagina, nekada feničanske prestonice, koja je ranije igrala značajnu ulogu u okviru tadašnjeg Rimskog carstva.

Foto: Pixabay/chermitove

Krivudave ulice i brojne prodavnice

Prvi utisak koji stiču posetioci Tunisa jeste da ih na svakom koraku čeka nešto zanimljivo. Ako ne istorijski značajno, onda neka interesantna prodavnica. Čaršija ili Souq El Blat u Medini, delu grada koji se nalazi na potezu između dve gradske kapije, odslikava duh minulih vremena.

Upravo se u Medini nalazi i džamija Sidi Jusuf, poznata po tome što je prva građevina takve vrste, na kojoj se nalazi oktogonalni minaret. Postoji još nekoliko džamija u tom delu grada. Svaka od njih je interesantna na svoj način.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели 💎Proud 💞 Tunisian💎0005 (@carthage_tunisia_official111)

Sa razlogom se Souq El Blat smatra samim srcem Medine. Osim brojnih prodavnica različite robe i suvenirnica, posebno se izdvajaju travari. Prodavci lekovitog bilja imaju svoje radnje u istorijskoj četvrti grada i svoju ljubav i znanje o lekovitim biljkama dele sa svima koji su zainteresovani.

Više od sedam vekova se tu mogu videti dućani, na čijim zidovima se nalaze mirišljavi zavežljaji majčine dušice, maka, žalfije, eukaliptusa i belog luka.

Travari Medine

U vreme početka pandemije korona virusa, pojedini prodavci lekovitog bilja u ovom gradu, primetili su povećanu potražnju za lekovitim biljkama. I to posebno za onima koje imaju pozitivan uticaj na imuni sistem.

Drevni Sumeri iz Mesopotamije su pre oko pet hiljada godina dokazali da mnoge biljke poboljšavaju stanje zdravlja. Upravo su ti rani tekstovi doveli do primene drevne prakse herbalizma, koji je svojevrstan spoj ekologije, biologije i hemije. Vremenom su ljudi počeli da prikupljaju lekovito bilje i pripremaju različite mešavine, kako bi se na taj način borili protiv bolesti. U radnjama u Souq El Blatu ova trgovina i dalje živi.

Foto: Pixabay/12019

- Kao što imamo nasleđe u nošnji i jeziku, tako imamo i biljnu medicinu. To je nešto što moramo da zadržimo – izjavio je Khilwiya Bilhassan za The Guardian, jedan od Tunižana, koji u ovoj istorijskoj četvrti ima radnju sa lekovitim biljem.

Ipak, kako napreduje farmaceutska industrija, ovi ljudi gube podršku. Na neki način smatraju da su marginalizovani, što im prilično smeta.

- Pre sto godina, ceo ovaj put do džamije bio je oivičen „herboristima“. Postojao je čitava skupina ljudi, koji su išli da prikupljaju lekovito bilje. Ali danas mladi ljudi ne žele više to da rade, mada i stariji ne žele da prenesu svoje znanje, tako da će verovatno nestati – smatra Samir Ben Youssef, koji već 20 godina leči ljude biljkama.

Dodaje da smatra da je reputacija ovih ljudi na neki način dovedena u pitanje. Mnogi ih povezuju sa crnom magijom. Zapravo se u nekim prodavnicama u ovom delu grada mogu kupiti suveniri, u vidu leševa kornjača, ježa i iguana, što definitivno ne ide baš u prilog ljudima koji svoje znanje i umeće o lekovitim biljkama prenose tradicionalno vekovima unazad.

(Telegraf.rs)