Decenijama napušten, ovaj kubanski grad polako ali sigurno poprima stari sjaj

Poznat po muzici, umetnosti i arhitekturi, kubanski grad Matanzas dugo je bio zapušten. Decenijama kasnije, ponovo mu se vraća stari sjaj.

Mnogo toga je počelo da se menja 2018. godine, kada se grad pripremao za obeležavanje 325 godina od osnivanja. Međutim, 90-ih godina prošlog veka, Matanzas je bio prilično napušten. U to vreme je cvetao obližnji Varadero, u čija odmarališta je Kubancima bio zabranjen ulazak. Matanzas je bio prljav i zapušten.

Sada je, čini se, došlo do neverovatnog preokreta ovog, ranije kulturnog giganta.

Po naređenju španskog kralja Čarlsa II, Matanzas je osnovan 1693. godine. Budući da je luka, vrlo brzo se obogatio i to primarno zbog profitabilnih plantaža šećerne trske, na kojima su bogati španski zemljoposednici eksploatisali porobljene ljude sa područja zapadne Afrike. U periodu do 1860. godine postaje drugi najznačajniji grad u zemlji, nakon Havane. Oduševljenje lokalnih vlasti bilo je toliko da su ga prozvali „Kubanskom Atinom“, najpre zbog bogatog kulturnog života i brojnih domaćih pisaca i pesnika koji su u njemu živeli.

Sve to je sa zaslugom. Za vreme slavnog perioda tokom 19. veka, osim gradnje pozorišta i drugih kulturnih ustanova, Matanzas je bio i domaćin Univerzalne izložbe 1881. godine. Na njoj su promovisane i umetnost i tehnologija, a privukla je i delegacije iz SAD-a i Španije.

Decenije koje su usledile uticale su na formiranje mnogih muzičkih žanrova. Čuveni kubanski ples „danzon“, koji je prvi izveo vođa benda, Migel Failde, nastao je upravo ovde, ali i mambo, kao njegova optimistična verzija.

Na kulturu ovog kubanskog grada nisu uticali samo Latinoamerikanci i Hispanoamerikanci, već i oslobođeni robovi. U vreme kada se njihovo oslobođenje dogodilo, 1886. godine, Matanzas je još bio smatran kolevkom afričke tradicije i religije.

Značaj „Kubanske Atine“ postaje manji posle Kubanske revolucije 1959. godine. Ni društvene promene koje su usledile tokom narednih decenija nisu bile baš blagonaklone prema ovom gradu. Turizam je cvetao u obližnjem Varaderu, recimo, dok je Matanzas nekako ignorisan.

Ipak, događaji iz novije istorije, čini se, idu u prilog ovom gradu. Kubanske vlasti 2018. godine donose odluku da uz prigodni program priznanja i restauracije bude obeleženo 325 godina od osnivanja Matanzasa. Mnoge dotrajale građevine su obnovljene, u centralnom parku „Libertad“ i njegovoj okolini otvorena su tri hotela. Nekada najlepšem na celoj Kubi, kultnom pozorištu „Sauto“ vraćen je stari sjaj.

Poznati Kubanski festival „Biennisal de la Habana“ po prvi put je 2019. godine održan u Matanzasu, zahvaljujući inicijativi Marie Magdalene Kampos Pons, umetnice koja je rođena u Matanzasu, a živi u Americi. Bio je to najznačajniji događaj koji je održan u ovom gradu još od Univerzalne izložbe pre dva veka.

- Godinama sam razgovarala sa ljudima u Havani o dovođenju Bijenala u Matanzas. Kada sam 2019. godine dobila poziv da budem izlagač, iskoristila sam ga da napravim projekat za grad – izjavila je za BBC Kampos Pons, čiji se međunarodno priznati radovi mogu videti u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu.

Simbolično nazvan „Rios Intermitentes“ (Isprekidane reke), projekat je trebalo da prikaže u boljem svetlu kreativnu zajednicu Matanzasa, a kroz izlaganje radova lokalnih i gostujućih umetnika iz sveta.

- Matanzas je i geografski i kulturno pun drame i neispričanih priča. Ali grad je bio napušten i smatran je „usnulom lepoticom“. Upravo to pežorativno odbacivanje Matanzasa i njegove istorije bila je moja polazna tačka za ovaj projekat – objasnila je Maria.

Iako nema spora da su kubanske vlasti možda pokrenule ponovno buđenje ovog grada, definitivno su umetnici usmerili njegov tok. Bijenale sa brojnim performansima, skulpturama izloženim na otvorenom, čitanjem poezije i izložbama u zgradi lokalnog suda, uspeli su da transformišu Matanzas.

- Mislim da je iza neverovatne transformacije stajao rad brojnih umetnika u gradu, koji su godinama strpljivo i tiho radili, ali im nije poklanjana pažnja – rekla je Kampos Pons i dodala:

- Činjenica da je održana i proslava 325 godina od osnivanja grada u tom periodu, dala je priliku da Matanzas bude spreman i za restauraciju zdanja, koja je bila neophodna.

Fokus projekta stavljen je na obnovu i zaštitu ekološkog identiteta grada. Plan je da se razvije i deo grada u kome je živelo porobljeno stanovništvo.

- Želimo da budemo grad koji je estetski i ekonomski održiv, te kao takav vredan za život ljudi. Matanzas koji ćete videti 2030. godine biće radikalno drugačiji u odnosu na ono kako je izgledao kada je obnova započeta pre tri godine – zaključila je.

(Telegraf.rs)