Čudesna planeta: Kad planinski snegovi počnu da se tope i slivaju u ovo jezero — tad nastaje magija

Stotinu života nam ne bi bilo dovoljno da vidimo sve lepote koje skriva naša planeta. Kao samokritična vrsta, kada govorimo o prirodi, najčešće smo usredsređeni na negativne efekte dodira naše ruke, zbog čega prečesto ne uviđamo da smo, onda kada znamo šta radimo, kadri da u saradnji s njom dodatno pojačamo magiju koju ona s takvom lakoćom stvara.

Nigde to nije očiglednije nego na primeru Zelenog jezera — okruženog planinskim vencem Hohšvab, s kojeg se pruža najlepši pogled na vrh Mesnerin — u selu Trages (od pre koju godinu, posle reforme lokalne samouprave, u opštini Trages-Sankt Katarajn), na severu austrijskog dela Štajerske, istorijske oblasti čiji donji kraj zalazi u Sloveniju.

Jezero je plitko tokom jeseni i zime, sa svega 1—2 metra na najdubljoj tački. Okruženo je travnjacima, drvećem, klupama, mostićima, šetačkim stazama; sve je prilagođeno potrebama životne sredine, ali i potrebama meštana i turista, čije su oči željne napajanja alpskim prizorima. Tu je i gostionica koja ljudima pruža priliku da se okrepe posle napornog dana u gorju.

Ali kada sneg u planinama početkom proleća krene da se topi, ceo krajolik se menja: u jezero se tada sliva čista, bistra voda niske temperature (4—6 stepeni), obogaćena „glacijalnim brašnom”, sitnozrnastim česticama koje su nastale „mlevenjem” stena glacijalnom erozijom.

Takva voda, koju nemački govornici nazivaju „glacijalno mleko”, apsorbuje komponente svetlosti u crvenom delu spektra, pa svetlucava površina izgleda kao da je smaragdne boje — otuda i naziv jezera.

Efekat dodatno potpomaže priroda terena: jezero se nalazi u udubini, a planine odvraćaju vetrove, pa je njegova površina nestvarno mirna, što omogućava i kristalno čisti odraz okolnih vrhova, kao u ogledalu, a u slučaju posmatranja iz ptičje perspektive pod pravim uglom, i više vrhova istovremeno.

Od sredine maja do juna najdublje je, i tada ima dubinu 10—12 metara, što znači da se ispod površine vode nađu okolni travnjaci, drveće, klupe, mostići, šetačke staze. Tada se Zeleno jezero pretvara u raj za ronioce. No već u julu, voda polako počinje da se povlači, i negde u jesen dubina ponovo doseže najnižu tačku.

Da se vratimo na početak teksta: umalo nismo uništili ovo čudo prirode. Nakon što je septembra 2014. glumac Ešton Kučer, očaran, na Fejsbuku nehajno i bez loše namere podelio priču Zelenom jezeru, ono je preko noći postalo globalna atrakcija; procena je, da je već tokom maja—juna 2015. u Tragesu odselo ili oko jezera kampovala oko 100.000 ljudi!

Doduše, mesec dana posle Kučera, gledaoci austrijske televizije ORF izabrali su Zeleno jezero za najlepše skriveno mesto svoje zemlje, ali to je svakako moralo imati manji uticaj. Bilo kako bilo, lokalne vlasti su munjevito reagovale i su već oktobra 2015. uvele zabranu svih vodenih sportova i ronilačkih aktivnosti.

Zašto? Zato što su se u jezeru počele da javljaju alge, zbog velike količine ljudskog urina koji se slio u vodu, pa je jezero počelo gubiti svoju karakterističnu boju. Srećom, postoje države koje su funkcionalne, pa nije baš sve što se prirode tiče na ovom svetu izgubljeno.

(P. L.)