Mesto koje privlači milione turista iz celog sveta: Praistorijsko čudo koje je simbol Engleske

Stounhendž / Foto: Pixabay

Praistorijsko čudo u vidu kružnog postavljenih kamenih stubova uzdiže se iznad ravnice Solsberi. Stounhendž nije samo spomenik, čija je procenjena starost oko 4.000 godina, već i mesto na kome se prepliću drevni mitovi i moderne kotroverze.

Preporučujemo

Mesto je postalo simbol Engleske i pre nego što je Engleska uopšte postojala. Ujedno se smatra i jednom od najvećih misterija u svetu.

Stounhendž je smešten u jugozapadnom delu zemlje, u Viltiširu. Smatra se da je građen u nekoliko faza u periodu između 3000. i 2000. godine pre nove ere, s tim što su dodatne intervencije vršene sve do 1500. godine pre nove ere. Masivno kamenje koje je korišćeno za gradnju transportovano je čak iz Velsa. Mesto je služilo za brojne rituale tokom minulih vekova.

Foto: Pixabay

Šta je Stounhendž?

Dugo se nije sa sigurnošću moglo utvrditi ni kako je ovaj lokalitet nastao, a ni čemu je služio. Sa mitskog aspekta, mesto se vezuje uz divove i žrtvenik. Godišnje Stounhendž poseti više odmilion turista iz celog sveta. Svi oni dolaze tu kako bi videli nešto nesvakidašnje.

Sačinjen je od granitnih blokova, ali i od blokova sarsena, neke vrste peščara. Svaki taj kamen je visok oko 4 i širok oko 2 metra. Procenjena je težina na oko 25 do 30 tona, dok manji stubovi teže nekoliko tona.

Foto: Tanjug/AP

Stubovi u Stounhendžu su raspoređeni u okviru dva kruga. Određeni broj njih je prekriven, tako da se formiraju lukovi, znani kao trilitoni. Između dva kruga nalazi se kamen u obliku potkovice, dok je u centru veliki kamen. Vremenom je nestalo nekoliko uspravnih i položenih kamenih blokova, ali to ipak nije u velikoj meri narušilo celokupnu konstrukciju.

Ritualni lokalitet

Smatra se da je ovo područje deo mnogo većeg i značajnijeg ritualnog pejzaža. Tokom najdužeg dana u godini pri izlasku sunca, njegovi zraci padaju baš na ovo mesto. Tačnije na kamen, koji se nalazi u samom srcu Stounhendža.

U neposrednoj blizini ovog mesta nalazila se i staza, kojom su u davna vremena prolazili hodočasnici. Otrkiveni su i ostaci grobnica, ali i drugih krugova, nalik ovome.

Foto: Tanjug/AP

Brojne teorije o nastanku

Sasvim očekivano je da uz jedno ovakvo mesto budu vezane i različite teorije. Pojedini istraživači tvrdili su da su afrički divovi zaslužni za gradnju Stounhendža. Bilo je i tvrdnji da su ih izgradili druidi, te da je korišćen kao hram u doba Rimljana, ali i da je u pitanju mesto na kome su u prošlosti ljudi prinosili žrtve božanstvima.

Jedna od najzastupljenijih teorija o nastanku i poreklu Stounhendža pominje narod Beaker. Pretpostavka je da su tu vršene i kremacije, budući da su otkriveni ljudski ostaci, ali i da su se na tom mestu održavale svečanosti u vreme zimskog i letnjeg solsticija.

Možda je Stounhendž korišćen i kao mesto na kome su negovani kult mrtvih i kult predaka. Mesto se dovodi u vezu i sa kosmičkim kalendarom, a kako navodi Lonelyplanet, postoji i mišljenje da je zapravo u pitanju simbol mira, ali i mesto za izlečenje.

Postupak gradnje

Slobodno se izgradnja ovog lokaliteta može okarakterisati kao epska. Na koji način je putem dugim oko 240 kilometara u vreme, kada u zemlji još nije bio otkriven točak, bio dopremljen materijal za gradnju, ne zna se mnogo sa sigurnošću. Pretpostavka je da su ljudi toga doba koristili sanke podmazane životinjskim lojem za prevoz ili, pak stabla, pomoću kojih su pravili svojevrsne nosače za masivne stubove. Ono što se zna jeste da su kameni blokovi bili specifični zbog akustičnih svojstava.

Veći kameni stubovi su bili dopremani sa udaljenosti od oko 30 kilometara od mesta na kome se danas nalazi Stounhendž. Na njima se mogu primetiti udubljenja i zarezi, što možda ukazuje na to da su pojedini lukovi najpre spajani, pa tako dovoženi. Poznato je i da su vršene određene izmene na tom području, tako da su pojedini kameni blokovi dodavani, ali i uklanjani.

Stounhendž danas

Bez obzira na brojna istraživanja o ovom lokalitetu i dalje se mogu čuti brojna mišljenja i o nastanku i o svrsi, koju je Stounhendž imao. Zapravo, tokom istorije je svako je imao svoje tumačenje.

Od 1928. godine je Stounhendž zaveštan naciji.

U ne tako davnoj prošlosti došlo je do sukoba između onih, koji ga vide kao muzejski eksponat, koji kao takav treba posmatrati i onih, koji smatraju da bi trebalo omogućiti živi pristup lokalitetu, te pružiti priliku svima koji to žele, da dodirnu kamene stubove.

U vreme pokreta New Age u drugoj polovini prošlog veka, Stounhendž je korišćen kao mesto za proslavu ravnodnevice, gde su posetioci imali prilike da osete povezanost sa drevnim slobodama. Nakon što je policija 1985. godine silom razbila jedan od takvih festivala, pristup lokalitetu je pooštre, uvdena je prodaja ulaznica, a Stounhendž je ograđen.

Pristup Stounhendžu je vremenski ograničen, pa se preporučuje ranija rezervacija. Trenutno se maksimalno poštuju propisane epidemiološke mere, a cena ulaznice je 19,50 britanskih funti za odrasle posetioce, odnosno 11,70 za decu. Radno vreme tokom zimskih meseci je od 9:30 do 17h po lokalnom vremenu.

(Telegraf.rs)