10 atrakcija u Sofiji koje bi obavezno trebalo da vidite: Nostalgični povratak u prošlost
Šetnja glavnim gradom Bugarske svakom posetiocu pruža uvid u njegovu bogatu prošlost.
Tu turisti mogu videti ostatke turske arhitekture, ali i bogat istočnjački uticaj, kao i građevine nastale tokom perioda baroka. Naravno, sa ovim elementima su isprepletana zdanja građena u periodu vladavine komunizma.
Sofija ne samo da je grad interesantan ljubiteljima istorije i kulture, već su ovde dostupne i mnoge zanimljive aktivnosti za ljubitelje provoda. Pored velikih parkova i šumskih površina u gradu, u njegovoj blizini nalazi se i ski centar, smešten na vrhu moćne planine Vitoša.
Moderan sistem javnog prevoza koji čine tramvaji, autobusi, metro i automobili vrlo je efikasan. Međutim, zbog značajne gužve, kao uostalom i u mnogim drugim glavnim gradovima širom sveta, vožnja automobilom u Sofiji može biti prilično stresna. Idealan način za istraživanje grada je vožnja biciklom. Na mnogim mestima se po optimalnim cenama mogu iznajmiti bicikli u Sofiji.
U ovom trenutku, zbog nepovoljne epidemiološke situacije, granice Bugarske zatvorene su za državljane Srbije, ali nije loše napraviti spisak znamenitosti koje želite da obiđete i sačekati trenutak kad će nam Bugari ponovo "podići rampu".
1. Glavna pijaca
Teško je propustiti ovu natkrivenu pijacu, koja se nalazi u centru grada. Izgrađena je 1911. godine i od tada do danas ostaje važno trgovačko mesto u Sofiji.
Nekada je bila puna pijačnih tezgi, gde su izlagani lokalni proizvodi. Renovirana je 2000. godine i danas se na tri sprata mogu videti prodavnice, u kojima se nude namirnice, odeća, brza hrana, nakit i drugi proizvodi. Iako generalno u ovim prodavnicama nema ničega naročitog za videti, ovde postoji prilično jeftin restoran sa ponudom lokalnih specijaliteta.
Čak i ako niste raspoloženi za kupovinu, ne propustite da prošetate zgradom glavne pijace u Sofiji, kako biste se divili njenoj jedinstvenoj fasadi sa elementima neobarokne i neorenesansne arhitekture.
Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели ₿-b-b-b wut about cringe (@temp_projects)
2. Muzej socijalističke umetnosti
Ljubitelji istorije, posebno perioda vladavine komunizma, ovde definitivno mogu da uživaju. U pitanju je relativno novi muzej, koji prikazuje period od 1944. do 1980. godine.
U parku skulptura u blizini muzeja nalazi se, naravno, džinovska statua Lenjina, kao i mnoge druge skulpture koje nude posetiocima uvid u brojne socijalističke ideale. Muzej je otvoren tek 2011. godine i pruža uvid u periodu mračne totalitarne Bugarske.
Više od same zgrade, ovaj muzej svedoči o tome da je zemlja uspela da se otarasi tereta komunizma i da krene dalje u budućnost.
3. Borisova Gradina
Jedan od najstarijih parkova u Sofiji, nazvan je bugarskom caru Borisu Trećem. Švajcarski baštovan po imenu Danijel Nerf je 1882. godine dobio je zadatak da dizajnira park koji će oplemeniti grad. Zato se on usredsredio na sadnju drveća, ali je 1906. godine upravljanje preuzeo drugi baštovan, koji je usmerio uređenje na sadnju cveća. Kasnije je dodato i više sorti ruža, te je nastao japanski kutak u ovom parku, kao znak prijateljstva između japanskog i bugarskog naroda.
U vreme vladavine komunizma park je nosio naziv Park slobode, ali danas nosi prvobitni naziv. Odličan je izbor za dužu popodnevnu šetnju posle obilaska grada.
Pored ostalog, u njemu se nalaze i fudbalsko igralište i teniski teren, kao i spomenik, dok su bogate zelene površine savršene za piknik.
4. Crkva Svete Sofije
Druga najstarija crkva u bugarskoj prestonici, posvećena Svetoj mudrosti datira iz šestog veka. Pretvorena je u džamiju, u periodu osmanske vladavine, deset vekova kasnije. Vremenom je obnovljena i smatra se najbitnijim ostacima ranohrišćanske arhitekture u ovom gradu.
Zanimljivo je da postoji lokalna legenda da je baš zbog čudesnih moći Svete Sofije, crkva bila zaštićena i od pljački tokom ratova i od uništenja usled prirodnih katastrofa. Bez obzira da li neko u to veruje ili ne veruje, fascinantno je kako je Crkva Svete Mudrosti u Sofiji održala svoju originalna arhitekturu sve do danas.
Postoje pretpostavke da je bila centar nekadašnje drevne metropole. Takođe se veruje da se oko nje nalaze grobnice, a značajna je po mozaicima flore i faune, koji se nalaze na podu crkve i ukazuju na period ranog hrišćanstva.
5. Bojanska crkva
Pored toga što se nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESCO, Bojanska crkva smeštena u podnožju planine Vitoše jedinstvena je po tome što su tri građevine koje je čine građene u tri različita perioda - najpre tokom 10. i 11. veka, zatim 14. i polovinom 19. veka.
Budući da su vršeni značajni konzervatorski radovi, crkva je od 1954. bila zatvorena za javnost, a otvorena je tek 2006. godine. Danas posetioci u ovoj crkvi mogu da borave tek do 15 minuta. Tako jedino imaju priliku da uživaju u njenoj bogati arhitekturi, koja se i dalje smatra ugroženom.
Izuzetno je značajna zbog srednjovekovnih fresaka, za koje se veruje da datiraju iz 11. veka. Takođe, u Bojanskoj crkvi se nalaze i portreti mnogih bugarskih careva i aristokrata.
6. Javna kupatila
Područje istočne Evrope poznato je po svojim toplim izvorima i javnim kupatilima, pa i Sofija nije izuzetak. Zapravo su ona u ovom gradu donekle i orijentir za snalaženje.
Još su stari Rimljani i osmanski osvajači izgradili kupatila u Sofiji. Građevine koje su danas vidljive, uglavnom su izgrađene na temeljima vizantijskih i to početkom 20. veka, a za javnost su otvorene 1913. godine. Kako su tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu ponovo stradale, to su bile zatvorene za javnost od 1986. sve do septembra 2015. godine.
Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели ~Emi.21.bulgaria~ (@emiliaradicheva_photography)
7. Planina Vitoša
Planina sa više od deset vrhova, nastala kao rezultat vulkanske aktivnosti nadvisuje Sofiju. Za većinu stanovnika prestonice Bugarske, ona je asocijacija na zimovanje i skijanje.
Predivan pogled, svež planinski vazduh i staze za šetnju su neke od karakteristika ove planine. U Parku prirode Vitoša nalazi se nekoliko pešačkih staza, kao i ski-staze. Na njoj postoji i najduža pećina u celoj zemlji. Ne treba propustiti ni Bojanske vodopade, koji su interesantni za posetu u svako doba godine.
8. Nacionalni istorijski muzej
Jednostavno ne možete otići u Sofiju, a da ne posetite najveći muzej. U Nacionalnom istorijskom muzeju nalazi se više od 70.000 artefakata, pomoću kojih je predstavljena istorija Bugarske stara više od 8.000 godina.
Valjalo bi napomenuti da ovaj muzej ima četiri sprata i ako želite da ga posetite kako treba, valjalo bi da ceo jedan dan izdvojite za to.
9. Katedrala Svetog Aleksandra Nevskog
Kamen temeljac za katedralu, izgrađenu u neovizantijskom stilu, položen je 1882. godine. Na građevini je uočljiv i istočni i zapadni uticaj.
Spoljašnje kupole su prekrivene zlatom, odnosno zlatnim listićima koje je Rusija poklonila 1960. godine, što ovu katedralu čini lako vidljivom iz različitih pravaca. Ne samo da je impresivna njena spoljašnjost, nego i unutrašnjost - najteža zvona imaju čak 12 tona.
Ukrašena je brazilskim oniksom, italijanskim mermerom, alabasterom i zlatom, ali i mnogim drugim skupim materijalima koji utiču na to da unutrašnjost crkve kod posetilaca izazove i divljenje i strahopoštovanje.
Glavna kupola visoka je 45 metara, a molitva "Oče naš" ispisana je tankim zlatnim slovima u njoj. Kripta katedrale Aleksandra Nevskog u Sofiji može se pohvaliti najvećom zbirkom pravoslavnih ikona u Evropi.
10. Obilazak buvlje pijace
Možda to ne spada baš u idealnu opciju kad je u pitanju turističko upoznavanje Sofije, ali nema nikakve sumnje da poseta lokalnom buvljaku može biti izuzetno zanimljiva. Stare šolje, nameštaj, slike, keramički predmeti, stara odeća ili video-kasete, ali i druge sitnice mogu biti vrlo atraktivne turistima.
Takođe, ovde se može videti veliki broj romskih porodica, koje dolaze konjskim zapregama. I ako će vam biti potrebno određeno vreme, lako se može desiti da ovde ugledate neke značajne kolekcionarske predmete, a posebno one iz doba vladavine komunizma.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.