Da li će Jezero od 7 boja uspeti da povrati pređašnji sjaj: Magija prirode u Meksiku

Pored toga što je poznato po brojnim nijansama plave boje, jezero Bakalar u Meksiku je i dom fosilnim ostacima prvih fotosintetskih bakterija na zemljinoj kugli. Fosilni ostaci takozvanih cijanobakterija su raspoređeni u koncentričnim krugovima i imaju oblik polukugle. Starost stromatolita se procenjuje na čak oko 3,5 milijardi godina.

Ne samo da je ovo meksičko jezero karakteristično po sedam nijansi plave boje, koje se kreću od svetlo-tirkizne do tamno kobalt plave, već je krečnjačko dno lagune Bakalar mesto na kome su otkriveni najstariji organizmi na celoj zemlji.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Bacalar, México (@visitbacalar)

- Zahvaljujući korišćenju čamaca sa veslima, imao sam priliku da istražim veći deo lagune. Bila je tako jedinstvena, tako veličanstvena, tako lepa... Bistrina vode čini ovu jedinstvenu boju neverovatnom u svim njenim nijansama, od plave do zelene. Bilo je divno samo u tome uživati – izjavio je za BBC Claudio Del Valle, lokalni turistički vodič.

Ipak, Jezero od sedam boja, kako ga još nazivaju, prema njegovom mišljenju nalazi se pod ozbiljnom pretnjom koja može ne samo da promeni njegovu boju, nego i da dovede do uništenja ostataka stromatolita, živih fosila koji su prethodili ne samo ljudima, nego i dinosaurusima, pa i biljnim vrstama.

Nakon zemljotresa u Puebli, koji je na njega ostavio ozbiljne psihičke posledice, Del Valle se po prijateljskom savetu psihologa preselio u mirnije okruženje. Kako tvrdi, pronašavši ovo jezero, otkrio je pravi raj, sa neverovatnim izlascima i zalascima sunca. Međutim, ono što se sada događa, čini ga vrlo tužnim.

Poslednjih decenija se jezero Bakalar kretalo ka svojevrsnoj ekološkoj katastrofi, kako tvrdi dr Luisa Falkon sa Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meridi, u Meksiku. Poznato je da je Savezna agencija za zaštitu životne sredine još novembra 2015. godine izdala upozorenje o zagađenju ovog jezera. Juna prošle godine je problem eskalirao, što je uticalo i na promenu boja jezera, koja je poprimila smeđe nijanse.

I mada mnogima smetaju te promene u estetskom smislu, baš zbog neverovatnih nijansi plave boje po kojima je jezero Bakalar bilo prepoznatljivo, dr Falkon smatra da je ekološki aspekt u tom slučaju mnogo važniji.

- U jezeru Bakalar nalazi se najveći slatkovodni greben fosilnih ostataka. Reč je o formaciji nalik stenama, nastalim taloženjem karbonitnih minerala na hiljade mikroba. Starosni raspon fosilnih ostataka se procenjuje čak i na više od 9.000 godina, dok stromatoliti datiraju iz perioda pre oko 3,5 milijardi godina, što ovo jezero čini najstarijim dokazom života na zemlji – izjavila dr Falkon.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Bacalar, México (@visitbacalar)

Fosilni ostaci znani kao stromatoliti u velikoj meri podsećaju na cvetove karfiola. U pitanju su velike, jastučaste strukture bež boje, koje rastu od dna krečnjačkog jezera prema njegovoj površini. U velikoj meri nalikuju stenama, ali su u stvari živa bića. Milimetar po milimetar se uz pomoć fotosintetskih cijanobakterija stvara talog sloj po sloj, sve dok priroda ne stvori celokupnu strukturu koja je vidljiva na površini plićeg dela jezera.

Samo na još nekoliko lokacija se mogu otkriti ostaci stromatolita, pa baš zato stanovništvo koje naseljava područje oko jezera Bakalar nastoji da očuva autentične fizičko-hemijske uslove, kako ne bi došlo do ometanja neverovatno sporog procesa nastanka taloga. Uz sve to, stromatoliti uzimaju učešće i u poboljšavanju okruženja, budući da bakterije koje se u njima nalaze uzimaju ugljenik iz ugljen-dioksida u vazduhu i pretvaraju ga u karbonat koji se skladišti u jezeru.

Uprkos tome, stromatoliti se prema mišljenju dr Falkon suočavaju sa dva problema. Mada je dobro što se jezero napaja vodom iz duge podzemne reke, zahvaljujući kraškom okruženju oni su podložniji različitim promenama. Negativno utiče na njih i krčenje prašume, uzvodno od jezerske lagune, kao i povećanje poljoprivrednog zemljišta u okolini, tako da đubrivo i pesticidi koji se na njemu koriste imaju svog udela. Nažalost, zbog ljudskog faktora i nepažnje, te pokušaja da se jezero Bakalar pretvori u atraktivnu turističku destinaciju, lako se može primetiti i patnja jezera.

- Bučna turistička industrija na jezeru, koja se odnosi i na čamce, kajake, džet ski i brodiće, ali i udarce perajima, pa čak i na ljude na rubu lagune, čine da vidimo površinu stromatolita slomljenu. A kada im se površina ošteti, oni umiru, baš kao i koralni grebeni. Ima dosta hostela, hotela i ostalih tipova smeštaja, pa se čini da mnogima nije stalo do stromatolita, koji omogućavaju regeneraciju prirodnih resursa lagune.

Međutim, pandemija korona virusa i smanjeni broj turista u proteklom periodu, uticali su i na pokušaj regeneracije jezera u određenoj meri. Uz održivi turizam, čini se da jezero Bakalar može da nastavi svoj oporavak i povrati epitet Jezera sa sedam boja koji ga je pratio - smatra Silvana Ibara, članica Građanskog i naučnog veća za obnovu i očuvanje sistema lagune Bakalar.

(Telegraf.rs)