Jedna od najpopularnijih destinacija u Francuskoj jeste veličanstvena palata Versaj, dom vladara, koju je sagradio Luj XIV.
Versajska palata je jedna od najvažnijih znamenitosti francuske istorije, koja se takođe nalazi na listi svetske baštine Uneska.
Ovo neverovanto zdanje koje ima jedinstvene sobe i vrtove originalno je bio skroman lovački dom Luja XIV, sve dok on nije bio krunisan. Red, ravnoteža i simetrija su najbolje reči za opisivanje palate koja je izazivala zavist kod mnogih državnika i vladara tog perioda.
U palati je potpisan Versajski ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat, a zdanje se koristi kao muzej od 1919. godine.
Luj XIV je pre Versaja živeo u Luvru
Francuski kralj Luj XIV je živeo u Luvru, ali pošto se zgrada Luvra nalazila u samom centru Pariza, to ga je sprečavalo da proširi rezidenciju, te nikad nije mogao da pokaže svoju eleganciju i veličinu monarhije.
Shodno tome želeo je da pronađe prostor koji bi daleko više izrazio njegovu veličinu, moć koju je Francuska tada posedovala van svojih granica. Godine 1678. Luj XIV napustio je Luvr i preselio se u Versaj, palatu koja predstavlja jedno od najvećih arhitektonskih remek-dela ikada poznatih u Evropi.
Palata je bila lovačka kuća
Kao ranije spomenuto, Luj XIV je imao lovački kuću na teritoriji današnjeg muzeja.
Prve promene palate počele su tek 1637. godine, pod komandom njegovog sina Luja XIV.
Veliki kanal je bio močvara
Zemlja na kojoj je kralj želeo da izgradi svoju impozantnu palatu nije bila dobra za izgradnju. Za realizaciju projekta bilo je potrebno rekostruisanje cele teritorije.
Zemljani radovi i poravnanje bili su neophodni za početak izgradnje. Lovačka kuća Luja XIII bila je smeštena na uskoj visoravni okruženoj močvarama. Radnici su morali da zasipaju područje oko visoravni zemljom i kamenjem, kao i da isušuju močvare. Ništa šarmantno nije bilo na ovom mestu pre velikog projekta Luja XIV, piše Travel Magazine.
Snabdevanje vodom nije bio lak posao
Versaj je bio jedan od retkih dvoraca u Francuskoj koji nije sagrađen pored reke. Za kralja koji je želeo da izgradi stotinu fontana, to je bio veliki izazov. Da bi ostvario svoje snove, stvoreni su veštački ribnjaci.
Radnici su izgradili podzemne akvadukte za snabdevanje palate vodom. Sve okolne vode su preusmerene na njega. Pošto to ipak nije bilo dovoljno, fontane su samo uključivali u prisustvu kralja tokom njegovih šetnji. Tako su stvorili iluziju da sve funkcioniše kao što se i očekivalo. Ali fontanama je trebalo više vode da bi pravilno funkcionisale. Morali su da izmisle novu tehniku i hidraulične metode, zbog čega je izgrađena revolucionarna mašina. Pumpe su crpile vodu od reke Sene i provodile je kroz više od sto metara iznad nivoa same reke, kako bi stigla do akvadukta koji je vodio do palate.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.