Lisnati hleb, puter čaj i punjene knedle: Ove specijalitete možete da probate na krovu sveta
Tradicionalna jela deo su čarolije koja je vezana za Tibet
Da li zbog činjenice da se najviši planinski vrh na celoj planeti nalazi na Himalajima ili zato što se u njihovoj blizini nalazi čuveni Tibet, tek mnogi koji su imali priliku ovde da borave navode da tu najpre čovek oseti koliko je zapravo mali u poređenju sa prirodom.
Mada je sam pejzaž osnovni razlog zbog koga se ljudi odlučuju da posete ovaj deo sveta, ima još jedan koji se ne pominje baš tako često, a vrlo je zanimljiv. Reč je o hrani kakva ne postoji više nigde u svetu.
Tradicionalna tibetanska kuhinja
Možda je tajna ukusnih jela tibetanske kuhinje u podneblju, a možda i u domaćim sastojcima koji se koriste za pripremu jela. No, bilo kako bilo, ova jednostavna, tradicionalna jela su deo sveukupne čarolije koja je vezana za Tibet.
Osim nekih jela koja podsećaju na ona na koja smo i mi navikli, na Tibetu se spravljaju sepcijaliteti i napici koji su specifični za ovaj deo sveta. Jedan od napitaka koji se često pije na Tibetu je puter čaj. U njegovoj osnovi je crni čaj, a zahvaljujući soli i i puteru od bivoljeg mleka ima vrlo interesantan ukus. Ovaj napitak, valjda zbog sastojaka, utiče i na povećanje telesne temperature, te je odlično sredstvo za „borbu“ protiv niskih temperatura.
I na Tibetu se pripremaju knedle
Jelo poznato kao momo najviše podseća na naše knedle, s tim što se ove loptice od testa ne pune šljivama, nego mesom ili povrćem.
Posebno je za vegetarijance zanimljiva opcija sa filom od povrća.
Tibetanske knedle se mogu i kuvati i pržiti, a služe se sa sosom koji je pravljen od paradajza, čilija i belog luka.
Jogurt, ali na drugačiji način
Za pripremu jogurta na Tibetu se koristi bivolje mleko, koje je poznato po dragocenim sastojcima.
Tibetanski jogurt, poznat kao „sho“ je drugačije teksture od onoga na koji smo navikli, ali je i drugačijeg ukusa. Najčešće se služi da pirinčem koji je prethodno skuvan na pari ili uz dodatak smeđeg šećera.
Bivolje meso i tradicionalni hleb
Ono što je za neke druge narode svinjsko ili ovčije meso, to je za Tibetance meso od bivola. Bivolje meso se suši, dinsta i prži, sve u zavisnosti od toga u koje jelo se dodaje.
Što se hleba tiče, na Tibetu se često konzumira takozvani balep. U pitanju je domaći hleb, napravljen od testa koje najviše liči na lisnato.
Prednost balepa je u tome što se može pripremiti i sa punjenjem od povrća ili mesa, pa onda podseća na pitu. Jednostavan je za pripremu, a često se konzumira za doručak i ručak ili pre večere.
(Telegraf.rs)
Video: Turkulov: Tri osobe sa teškim povredama dovezene u KBC Vojvodina, dve na operaciji
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
hekata
Pišete gluposti. Hleb o kom govorite zove se tangzhong, karakterističan je za te delove Azije. O knedlama, to ne postoji, ono sa slika su baozi, čaj se zove gur gur cha, bar ga u Ladaku tako zovu, pije se i u Kini.
Podelite komentar