Ne, nije za grlo: Pastila je jedan od tradicionalnih ruskih slatkiša i opet se vraća u modu

Ilustracija: foto Pixabay

Naziv ovog ruskog grada je sinonim za slatki specijalitet na bazi jabuka, poznat kao pastila. Sada se ovaj zaboravljeni slatkiš vraća, zahvaljujući nekim inventivnim i snalažljivim ženama.

Preporučujemo

Žene u haljinama sa krinolinama nose poslužavnike pune poslastica i nižih čaša, vešto se provlače između stolova od belog gvožđa, smeštenih ispod grana starih voćki. Ljudi ćaskaju i uživaju na suncu, koje obasjava i obližnju crkvu. Ne, nije to scenografija za neki film, nego slika jednog kafića u gradu Kolomna, udaljenom tek nešto više od 110 kilometara od ruske prestonice.

Smeštena u piktoresnom predelu, na mestu gde se spajaju tri reke, Kolomna je poznata po svojim voćnjacima i vrtovima, od kojih neki potiču iz 15. veka.

U proleće je grad preplavljen cvetovima jabuke i trešnje. Ovde se ranije obilato gajilo voće, pa i nije čudno što je grad postao sinonim za delikates na bazi jabuka, poznat kao pastila.

Pojam pastila, sa naglaskom na poslednjem vokalu se prvi put pominje u ruskom Domostroju iz 16. veka, kodeksu pravila za domaćinstva, u kome su navedena i uputstva o mnogim verskim, socijalnim i domaćim pitanjima.

foto Pixabay

Poslastica se priprema od jabuka, koje se peku dok ne omekšaju. Zatim se od njih priprema pire, pre nego što se pomeša sa šećerom i belancima. Dobijena smeša se zatim raspoređuje na tacne dubine oko 2 cm, a onda se ostavi u hladnoj rerni da se osuši, posle čega se seče.

U pitanju je potpuno prirodan prozvod, koji se priprema isključivo od svežih sastojaka. Ne koriste se nikakvi aditivi, boje ili konzervansi, a sama poslastica nema mnogo kalorija.

Za pripremu pastile, potrebne su čvrste, kisele jabuke, poput ruske sorte „Antonovka“, koja je naročito bogata pektinom.

Upravo zato što je Kolomna poznata po brojnim zasadima jabuka, grad je postao takođe poznat i po pastili. Naročito nakon što je 1862. godine železnicom povezan sa Moskvom, priča o pastili se proširila širom zemlje, a kolač je prodavan i u prestonici. Sve do početka rata je postojala proizvodnja pastile, posle čega se na nju zaboravlja, dok sam grad propada.

I tako je bilo sve do nedavno...

Priča o oživljavanju grada nas vraća u 2008. godinu, kada je Kolomna bila domaćin Evropskog prvenstva u brzom klizanju. Zadatak gradskog veća je bio da se osmisli suvenir, koji će biti poklanjan posetiocima i takmičarima. Natalija Nikitina, menadžerka projekta je proučila istoriju grada, kako bi došla na ideju koji suvenir bi trebalo osmisliti.

U romanu jednog od stanovnika Kolomne iz 18. veka je pronašla informaciju o poslastici zvanoj pastila. Zatim su usledila istraživanja.

Budući da je otkriveno više varijacija recepta, ali ni u jednom nije bilo navedeno precizno koliko bi, recimo trebalo da pastila stoji u hladnoj rerni pre služenja, žene Kolomne su se ujedinile u želji da otkriju pravi recept.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Оля Клейман (@olyakleyman)

Kada su to učinile, bilo je potrebno da pronađu odgovarajućeg proizvođača. Kako su obišle čak sedam konditorskih fabrika u radijusu od 100 km, a nijedna nije mogla da ispuni njihove zahteve, nije im ništa drugo preostalo nego da osnuju svoju fabriku.

Tom prilikom su pustile u rad i posebno dizajniranu opremu, zasnovanu na arhivskim skicama starih mašina. Pronašle su i informacije o originalnoj ambalaži i etiketama, što su koristile kao osnov za njihova pakovanja. Zatim su uspostavile i liniju za proizvodnju ambalaže.

Nastavile su i dalje da istražuju, te pronašle podatke da su u ukusima pastile uživali i Dostojevski, Tolstoj i Puškin, pa čak i Katarina Velika.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Olga Ermolina (@sulimelot)

Nikitina je uspela da pronađe podatke i o različitim ukusima i teksturama pastila, pa su razvijeni novi proizvodi. Danas ova fabrika proizvodi na desetine različitih pastila.

A šta su uradile sa svim tim silnim žumancima koja nisu bila potrebna za izradu pastila? Budući snalažljive, žene su odlučile da od njih pripremaju tradicionalnu lapšu, odnosno domaću testeninu.

I tu nije kraj...shvativši da ljudi žele da se upoznaju i sa istorijom ovog slatkiša, Nikitina uz pomoć fondacije „Potanin“ i gradskog veća uspeva da otvori prvi živi muzej na tlu Rusije. Muzej zaboravljenih ukusa je osmišljen tako da posetiocima pruži mogućnost da u gradu u kome je nastala prva pastila mogu da je probaju i da se upoznaju sa njenom istorijom, o kojoj govore glumci, obučeni u kostime iz 19. veka.

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Rimma Iliyasova China (@rimmachina)

- Ovo je nova vrsta muzeja u Rusiji. Čuvamo i predstavljamo svoje nematerijalno nasleđe, nešto kratkotrajno i neuhvatljivo, kao što su mirisi, ukusi, način razgovora i kultura svakodnevnog života – objasnila je Nikitina za BBC travel.

Vrlo brzo se priča o ponovnom oživljavanju pastile proširila, ali Nikitina nije tu stala. Tokom istraživanja istorije ove poslastice otkrila je i takozvani kalač, tradicionalnu vrstu lepinje sa drškom od testa. Zahvaljujući korišćenju bespovratnih sredstava i inovativnosti Nikitine, nikao je i Muzej pekara u Kolomni.

Vremenom je to dovelo do razvoja i drugih preduzeća, kao i do obnove starih zdanja. Želja joj je i da obnovi uzgoj nekih zaboravljenih autohtonih sorti jabuka. Do tada, mnogi imaju priliku da uživaju u renesansi koju ovaj grad doživljava.

(Telegraf.rs)