Piloti nemaju mogućnost da lete kao ranije: Evo kako to utiče na putnike i putovanja

Foto: Tanjug/AP

Sistem izveštavanja o vazduhoplovnoj bezbednosti je razvila NASA sa ciljem da piloti i drugi zaposleni u avio-kompanijama mogu da prijave potpuno anonimno mehaničke kvarove, ali i ljudske greške, bez ikakvog straha od odmazde proizvođača aviona ili uprave konkretne avio-kompanije.

Preporučujemo

U jednom od tih izveštaja je navedeno da se pilot postrojio za sletanje na pogrešnu pistu. Neki drugi pilot je slučajno pritisnuo dugme da bi isključio opciju autopilota. Prvi oficir na jednom letu je napravio neobično nezgodno sletanje, nakon pogrešnog čitanja instrumenata u kokpitu.

Većina njih je navodila da je krivac za to činjenica da nemaju mogućnost da lete kao ranije.

Tokom septembra prošle godine prvi oficir na jednom od komercijalnih letova izvestio je da je pogrešno procenio udaljenost do piste tokom sletanja, što je dovelo do toga da avion počne da se spušta prenisko. Umesto da prekine sletanje i pokuša još jednom, što se smatra najsigurnijom opcijom, prvi oficir je u poslednjem trenutku izvršio prilagođavanje sletanja.

- Faktori koji su doprineli toj situaciji su svetlosna turbulencija, koja zahteva neprekidna podešavanja snage, ali i nedostatak letenja zbog odsustva usled pandemije korona virusa. Ovo je bio moj prvi let, odnosno sletanje u nekoliko sedmica, povrh vrlo ograničenog vremena leta u proteklih šest meseci – naveo je prvi oficir u obrazloženju, prenosi LA Times.

Tokom jednog kasnijeg incidenta u kome je putnički avion pokušao da se pomeri sa kapije sa još podignutom ručnom kočnicom, pilot i prvi oficir su u izveštaju za NASU naveli da su čak neposredno pre leta imali međusobni razgovor o rizicima, koje nosi nemogućnost letenja. Prvi oficir je naveo da je od njegovog poslednjeg leta proteklo čak 40 dana, a kapetan se saglasio da je potrebna mnogo veća usmerenost na detalje, prosto zato što ne lete kao ranije.

Bilo je i situacija da je prvi oficir jednostavno zaboravio da aktivira mehanizam za odleđivanje, a u izveštaju je objasnio da je „zarđao“ zato što nekoliko meseci nije leteo.

Vazduhoplovni stručnjaci i predstavnici avio-kompanija priznaju da njihove veštine vremenom gube na kvalitetu ukoliko su neaktivni nekoliko meseci. Među najčešćim greškama je prebrzo ili previsoko sletanje, kao i zaboravljanje da je potrebno dobiti dozvolu kontrolnog tornja pre spuštanja na određenu visinu.

- Ključ bezbednog letenja je učestala praksa. Niko nije toliko vešt, ako neko vreme nema priliku da leti – smatra Ričard G. Mekspaden Džunior, viši potpredsednik Instituta za bezbednost vazduhoplova.

Foto: Instagram/donnaa_jo

Od početka pandemije mnoge avio-kompanije su drastično smanjile broj dnevnih letova na pojedinim linijama, dok su na nekim potpuno ukinule letove.

Na sreću, bez nesreća

Tokom aprila i maja prošle godine je broj poletanja u SAD-u opao na oko 75% ispod nivoa pre pandemije. Poslednjih meseci, broj poletanja je porastao na 43% ispod nivoa u odnosu na vreme pre pandemije, pokazuju zvanični podaci avio-industrije.

Kao rezultat svega toga, pojedini piloti nisu leteli i po 4 meseca. Kompanija Delta Airlines je nedavno saopštila da je u planu do leta vraćanje oko 400 pilota na posao, zbog nade da će distribucija vakcina protiv korona virusa povećati potražnju za putovanjima.

Do sada nije zabeleženo da su piloti, koji su bili na prinudnom odsustvu, izazvali bilo kakvu nesreću u kojoj su povređeni putnici. Vazduhoplovni stručnjaci navode da u savremenim putničkim avionima postoji sasvim dovoljno rezervnih sistema, koji sprečavaju da neki manji propusti dovedu do fatalnog ishoda.

Nova pravila

Da bi osigurala da piloti na tlu SAD-a ostanu u formi, Savezna uprava za vazduhoplovstvo je zabranila pilotima da lete na komercijalnim letovima, ako nisu izveli minimum 3 poletanja i 3 sletanja u prethodnih 90 dana, bilo u avionu, bilo na simulatoru. Kasnije je taj zahtev promenjen, pa je pilotima dato više slobodnog prostora.

Bio je to svojevrsni gratis period od 60 dana za sve pilote koji nisu ispunili zadate uslove do septembra prošle godine, a zatim i 30 dana za sve pilote koji do kraja prošle godine nisu imali navedeni broj poletanja i sletanja.

Kasnije je bilo utvrđeno da se povećava rizik od širenja korona virusa prilikom stavljanja pilota u kokpite ili simulatore, a samo nekoliko kompanija i grupacija iz vazduhoplovne industrije je zatražilo gratis periode.

Foto: Unsplash

Javna rasprava o tim promenama nije održana, tako da je Savezna uprava za vazduhoplovstvo donela odluku da zbog pandemije ta pravila treba da stupe odmah na snagu.

Uprkos svemu tome, mnogi vazduhoplovni stručnjaci ipak nisu zabrinuti.

- Komercijalni putnički avioni uvek uključuju i pilota i kopilota, kako bi bila smanjena verovatnoća pilotske greške. Drago mi je da postoje bezbednosni zahtevi i mislim da ne postoji neposredna opasnost – izjavio je Kenet Birns, predsednik Odeljenja za letačku obuku na Aeronautičkom univerzitetu „Emrby-Riddle“.

Celokupnu situaciju otežava i to što je broj putnika tokom pandemije smanjen, što znači i da je opterećenje aviona mnogo manje. Kako je objasnio generalni direktor za bezbednost u Međunarodnoj vazdušnoj asocijaciji, Mark Sirl, može se dogoditi da piloti pogrešno procene težinu aviona, odnosno da pogrešno izračunaju brzinu i potisak, koji je potreban za sletanje, što može uticati i na eventualnu neprijatnost prilikom sletanja.

Uz sve to, napomenuo je da zbog manje frekvencije aviona, mogu da budu korišćene drugačije rute, što može takođe da zbuni pilote.

(Telegraf.rs)