Ako ste hedonista i obožavate dobru hranu, ova zemlja će biti vaša omiljena destinacija
U Gruziji poznatoj po epskim gozbama i zdravicama, ljudi često doživljavaju shemomechamu, neprevodivu reč koja označava stanje kada ste siti, ali ipak nastavljate da jedete.
Tradicionalna gruzijska gozba, zvana supra je nešto što se smatra osobenošću ove zemlje. U Gruziji se takvi obroci pripremaju obično sa nekim razlogom, a ponekad i bez nekog stvarnog razloga. Jednostavno da bi se uživalo.
Služe se razne đakonije...pastrmka prelivena sosom od oraha, bogato varivo od pasulja sa svinjskim mesom zvano lobio, pečeni hleb od sira poznat kao khachapuri, piletina sa kupinama, jagnjeći paprikaš, piletina sa kremastim sosom od belog luka, različite vrste hleba... Sve u svemu, na stolu obično nema dovoljno mesta za sve đakonije. Zato ne čudi što se posude sa hranom ređaju jedna na drugu.
Pa posle, kako da čovek ne doživi shemomechamu?
- Za Gruzijce shemomechama znači da ste siti, ali ako nastavite da jedete, preješćete se. Ipak, ne možete da stanete – objasnio je za BBC Mako Kavtaradze, osnivač Muzeja recepata u Tbilisiju.
- To je situacija kada niste nameravali da jedete toliko, ali ste „slučajno“ jeli. Obično je to kada je nešto toliko ukusno da niste mogli da odolite. Krivca tražite u ukusnoj hrani, a ne u činjenici da ste izelica, što je dobra opcija – pojasnila je Meri Gubeladze, vlasnica čuvenog restorana u Tbilisiju.
Prema svedočenju mnogih Gruzijaca, obično se shemomechama vezuje za prijatnu atmosferu, dobro društvo i fenomenalne specijalitete.
Nema sumnje da je ta reč povezana sa pojmom supra, prosto zato što se shemomechama može postići samo ako je gruzijska gozba u pitanju.
Објава коју дели Шашлык | Хинкали | Хачапури (@kolxida_)Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Hrana i piće su često povezani sa nacionalnim identitetom, posebno zato što je to jedan od načina očuvanja različitosti. U Gruziji konkretno postoji izuzetno jaka veza između hrane i nacionalne svesti. Naročito kada je u pitanju duga ruska dominacija u regionu, koja je počela 1801. godine i nastavila se tokom sovjetske ere sve do 1991. godine.
Објава коју дели Хінкальня на Подолі ⓀⓎⒾⓋ (@khinkalnya.podol)Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Jednostavno, stanovnici Gruzije i tadašnjeg Sovjetskog Saveza su bili iste vere, pa razlika u tom segmentu nije postojala. Zato je narodna kultura bila ta, koja je razlikovala ova dva naroda. Zahvaljujući originalnom načinu gošćenja posetilaca, ali i tradicionalnom gruzijskom gostoprimstvu, narod te zemlje je uspeo da se razlikuje.
Poznato je da Gruzijci svakog gosta smatraju darom od Boga i da se trude da ga ugoste što bolje mogu. A znajući kakve specijalitete krije kuhinja te zemlje, nije ni čudo što su mnogi iskusili shemomechamu.
(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ninočka
Osećam neku čudnu povezanost sa ovom divnom zemljom i jedna je od prvih na mom spisku želja. Zemlja zanimljive istorije, kulture, prelepe prirode, u kojoj se jede fenomenalna hrana, neguju stari zanati, a gostoprimstvo podrazumeva. Baš imam želju da sednem na jedan od privatnih letova za grupe i odem u Tbilisi za početak, a posle ćemo videti.
Podelite komentar