"Kružili smo 75 minuta iznad grada i uživali": Kako je izgledao let do... nigde?

Foto: Pixabay

Putovala sam dosta puta i imala prilike da čujem ljude koji su pljeskali kad avion sleti. Ali ovo je bilo prvi put da sam u avionu u kome su svi pljeskali pri poletanju.

Preporučujemo

Hong Kong Express, niskotarifni avio prevoznik sa sedištem, kao što već možete da pretpostavite, u Hong Kongu, postao je najnovija avio kompanija koja nudi letove u nigde, sa ciljem razgledanja grada i podrazumeva let avionom, koji sleće na isto mesto sa koga je poleteo, bez bilo kakvih usputnih stanica.

Do sada su takvi letovi bili popularni. Sedmočasovni letovi za razgledanje Australije, koji su nudili putnicima živopisne poglede na Uluru i Veliki koralni greben su rasprodati za 10 minuta.

Osim što ova inicijativa avio-kompanijama pruža šansu da nadoknade izgubljenu dobit, ovi letovi pružaju i pilotima i kabinskom osoblju mogućnost da se vrate na nebo i uživaju u letu.

Iako mi se ideja o ovakvim letovima u početku činila pomalo glupom, jer se morate nositi sa svim zavrzlamama oko aerodromske sigurnosti, a onda nemate neke fotografije baš da pokažete sa putovanja, kada sam saznala da avio kompanija iz mog grada nudi takve letove, jednostavno nisam mogla da odolim.

I tako je jedan urednik rubrike putovanja završio u avionu do nigde.

Putovanje do posla 

Moj omiljeni način da dođem do aerodroma je ultra brzi voz koji polazi sa stanice Hong Kong.

Kao i svuda u gradu, tako je i ova železnička stanica preplavljena natpisima koji podsećaju ljude da moraju nositi maske. Međutim, osećala sam se dovoljno odvažno da je malo skinem i da popijem vode. Nenošenje maske u Hong Kongu je trenutno protivno zakonu i osetila sam blagi nagoveštaj opasnosti, iako nikoga nije bilo u blizini da me vidi. Uostalom, nije teško socijalno se distancirati kada ste jedina osoba na tom mestu.

Mada se nekoliko drugih ljudi ukrcalo na ostalim stanicama voza, imala sam praktično ceo vagon pola sata na raspolaganju samo za sebe. Iskoristila sam i besplatni punjač za telefon i besplatni wi-fi.

Vožnja ekspresnim vozom je generalno prijatno iskustvo, ali drugačije sam se osećala jer nisam imala prtljaga.

Dolazak na aerodrom 

Uprkos činjenici da nismo napuštali vazdušni prostor Hong Konga, svi koji su se ukrcavali su i dalje morali da prođu kroz stroge sigurnosne procese na aerodromima. To je značilo da treba izvući pasoš i poneti čarape u torbici, u slučaju da moram da izujem i sandale.

Provera telesne temperature je već bila aktuelna na međunarodnom aerodromu u Hong Kongu od pojave SARS-a i ptičijeg gripa, ali pojačane mere su značile mnoštvo besplatnih boca dezinfekcionih sredstava za ruke smeštenih širom terminala i stalno prisustvo osoblja za čišćenje.

Dobro je što nije bilo previše takvih mera, mada u poslednjem trenutku sam morala da izvadim sve stvari iz džepova, pa čak i čokoladicu. Jasno je da sam izašla iz koloseka, jer pre godinu dana bi grubo gunđala nekome da je to isto uradio na sigurnosnim skenerima.

Većina prodavnica i restorana na aerodromu bila je zatvorena, a bilo je i više natpisa uočljivo, koji su opominjali ljude na obavezno socijalno distanciranje. Tih natpisa je bilo mnogo više nego ljudi koji je trebalo da poštuju pravila o socijalnom distanciranju.

Toaleti su bili blistavo čisti, što je svakako dobra strana. A loša strana je ta što niste bili na međunarodnom letu, što se i te kako odrazilo na mogućnost kupovine robe za koju nije potrebno platiti carinu.

Uživanje u letu 

Foto: Pixabay

U svom radu kao putopisac i urednik rubrike putovanja, avionom sam putovala najmanje jednom mesečno. Kada su vam putovanja posao, treba vam i malo glamura, a broje se i sva ona ustajala peciva i glasno hrkanje onoga ko sedi u vašoj blizini tokom leta.

Ali dok se avion polako udaljava od piste, osetila sam neobični nalet emocija. Odjednom su ljudi nagradili pilota spontanim aplauzom.

Predstavnik kompanije Hong Kong Express nam je rekao da je jedan od motiva za letove do nigde da podsete ljude na čaroliju putovanja. Nakon 30-ak sekundi leta već sam se osećala kao da zadržavam dah. Pomislila sam na svoju pokojnu baku, koja je odrasla tokom Velike depresije i nije letela avionom sve dok nije prešla tridesetu.

Obično sam vrlo stroga tokom leta, ali za 75 minuta obilaska Hong Konga iz iz vazduha je sve bilo u savršenom redu.

Međutim, nije samo nedostatak konačnog odredišta učinio ovaj let drugačijim. Tokom leta nije postojala usluga hrane ili pića, jer je tako lakše držati maske neprekidno, a niko od putnika nije imao ni prtljag. Bio je ograničen broj putnika, a sva srednja sedišta u avionu su bila blokirana. Više od jednog leta avionom, ovo je bio pogled na to kako će letenje najverovatnije izgledati ukoliko se uspostavi širom sveta.

Iskrcavanje 

Trenutno svi koji ulaze u Hong Kong imaju obavezu da budu 14 dana u karantinu, bilo u svom domu, bilo u hotelu koji je za to predviđen.

Da bismo bili sigurni da putnici sa leta kompanije Hong Kong Express neće biti uvršteni u tu grupu, svako od nas je dobio narukvice jarko ljubičaste boje, koje smo morali da nosimo po sletanju. Bilo je to kao da smo karantin vampiri, a naše narukvice su bile poput belog luka, ali je taj sistem ipak funkcionisao.

Iako u pasošu nemam pečat da sam putovala ovim avionom, moje putovanje je u velikoj meri podsećalo na odmor.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)