Islandska kupališta: Mesto gde se Islanđani druže i provode slobodno vreme

Kada su na Islandu ponovo otvoreni javni bazeni, nakon dva meseca zatvaranja, celokupna nacija je bila toliko time oduševljena da su se redovi ispred bazena počeli stvarati već u ponoć.

Pre tri meseca u islandskoj prestonici Rejkjavik je stotine ljudi stajalo u redu ispred najvećeg gradskog bazena pod plavičastim sjajem ponoćnog sunca. Kako je vreme prolazilo od nedelje 17. maja do ponedeljka 18. maja, uzbuđena masa je odbrojavala, dok tačno u 00:01h nasmejano osoblje nije otključalo vrata.

Umesto da posete neki pab ili park, Islanđani izuzetno vole da se okupe u svom lokalnom bazenu i to je deo njihove tradicije, prenosi BBC travel.

Praznična atmosfera ispred glavnog gradskog bazena je mogla da se oseti u celom gradu. Razlog za to je bila ranija najava gradonačelnika Rejkjavika da će bazeni ponovo biti otvoreni.

- Neki ljudi će biti umorni na poslu u ponedeljak, ali pre svega će biti čisti i srećni. Vidimo se u bazenu - napisao je on u svom statusu na društvenoj mreži Facebook.

Svaki grad na Islandu, ma koliko bio malen, ima lokalni bazen. Većina bazena se nalazi na otvorenom i greje se geotermalno, a u okviru svakog se nalazi i hidromasažna kada koja je tokom cele godine otvorena. Na taj način je omogućeno stanovnicima Islanda da uživaju u svakodnevnom plivanju, bez obzira na trenutne vremenske prilike.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by @ada.venture on Mar 8, 2019 at 2:36pm PST

Režiser Jon Karl Helgason je odlučio da izradi dokumentarni film pod nazivom "Priča sa bazena", koji bi trebalo da bude prezentovan u oktobru 2020. godine. U filmu opisuje kulturu javnog kupanja na Islandu, što se smatra vrlo važnim segmentom svakodnevnog života. Iako možda nekome izgleda čudno da je kupanje u otvorenom bazenu moguće u zemlji hladne klime, taj prostor se smatra podjednako važnim kao i svako drugo mesto za vežbanje.

- To je često mesto okupljanja u islandskoj zajednici. Koriste ga svi, od male dece do starijih i ljudi svih životnih dobi. Mnogi Islanđani će svakodnevno ići na bazen, bilo na putu do posla ili vraćajući se sa posla. Škole bazene koriste za učenje plivanja, dok starije osobe mogu da pohađaju časove aerobika u vodi i posle da uživaju u ćaskanju i kafi - naveo je Helgason.

Snimajući film on je posetio oko 100 bazena širom Islanda, kojom prilikom je upoznao i mnogo različitih ljudi koji dolaze tamo. Bili su to i pisci i sveštenici, ali i pomorci, profesori i radnici, kao i političari i poljoprivrednici, te mnoge poznate ličnosti. On smatra da je to odličan način da se pokaže da bogatstvo nije važno, jer ljudi sede u svojim kupaćim kostimima i ono su što jesu.

Istorijski gledano, još u 13. veku je ovo postalo poznato na Islandu, o čemu postoje i materijalni dokazi. Međutim, tek u 20. veku su bazeni postali sastavni deo svakodnevnog života svakog stanovnika Islanda. Čini se da je na to uticala neobično hladna zima 1918. godine, kada je vladala i epidemija Španskog gripa. Uz to su i usled rata porasle cene uglja, pa je sve to dovelo do želje Islanđana da se opuste i obnove organizam.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by all over iceland (@allovericeland) on Nov 15, 2018 at 3:02pm PST

Analizirajući sve ove pojave, dvojica profesora sa Univerziteta na Islandu su došli do zaključka da su ljudi jednostavno želeli da se suprotstave visokim troškovima uvoza nafte i uglja, koji su korišćeni kao izvori grejanja. S obzirom na to da je u pitanju vulkansko ostrvo, oni su jednostavno počeli da prelaze na alternativnu energiju, koristeći geotermalne resurse, kojim je zemlja izuzetno bogata. Trebalo bi znati da se danas geotermalno grejanje koristi na čak oko 65% teritorije Islanda.

Zvanično je 1918. Island postao suverena država, a 1944. godine dobija i punu nezavisnost od Danske. Upravo u tom periodu dolazi i do promene stava prema plivanju. Ranije se nije to o tome toliko vodilo računa, iako je u pitanju ostrvska zemlja. Ali kasnije je učenje plivanja postalo neophodno i to prvenstveno zato što je fokus mnogih stanovnika bio usmeren na ribarenje.

Časovi plivanja su od 1940. godine obavezni za svako dete na Islandu. Tačnije, od šeste godine do 16 su deca u obavezi da pohađaju časove plivanja, a testiranje podrazumeva da mogu da preplivaju samostalno 600 m i tako se utvrđuje u kojoj meri su savladali plivanje.

Najstarije javno kupalište na Islandu je otvoreno 1937. godine u glavnom gradu i smatralo se jednim od najznačajnijih elemenata samopoštovanja celokupne nacije.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by SaraJessicaArbel (@sara.stella) on Aug 21, 2018 at 4:27pm PDT

- Islandske zime su duge, hladne i mračne, a ni naša leta nisu naročito topla. To znači da smo uvek dobro obučeni, vozimo se sa jedne lokacije na drugu i imamo malo mogućnosti za ležerne šetnje centrom grada ili za javno druženje na otvorenom. Međutim, kada skinemo te slojeve odeće i uđem u hidromasaznu kadu, postajemo brbljivi i ekstrovertni - pomenuo je Helgason.

Takođe je poznato da istraživanja pokazuju da ljudi koji žive na Islandu spadaju među najsrećnije na svetu. Pretpostavlja se da je jedan od razloga upravo i taj što znaju da uživaju i neguju svoje telo u bazenima.

Iako je primećeno da ljudi koji posećuju bazene vremenom ne postanu naročito bliski prijatelji, oni se jednostavno lepo provedu u tom periodu. Viđaju se bez ikakvih obaveza i uživaju u druženju.

Ipak, s obzirom na to da vode računa naročito o čistoći, najvažnije pravilo jeste da se svako od njih temeljno okupa i to bez kupaćeg kostima u zajedničkoj kupaonici.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Lian / Singapore [📍Singapore] (@fatbearcation) on Sep 10, 2017 at 7:52am PDT

Upravo to stvara određenu nelagodu posebno strancima, jer je reč o nedostatku privatnosti, dok se sa druge strane to smatra jedinstvenim primerom rušenja barijera među ljudima.

Svakako ljudi imaju mogućnost da gledaju telo u svoj svojoj nesavršenosti, što ima pozitivne efekte.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)