Dok je sedeo pored mrtvog tela, znao je da njegova sudbina može biti slična ako se ne pokrene...

Kada je Danijel Bul sedeo pored mrtvog tela, znao je da njegova sudbina može biti slična ako se ne kreće. I to je tek jedno od nekoliko iskustava bliske smrti sa kojima se suočio.

Dok se peo ka vrhu Mont Everesta, seo je u sneg da se odmori, smatrajući da je tu sam. Ali je ipak samo tako mislio.

- Primetio sam krajičkom oka, mogao sam da vidim da tamo ima još nekog i to mi je nekako dalo podsticaj, znajući da nisam potpuno sam. Ali sam shvatio, tamo je sedeo neko, na svega nekoliko metara od mene u istom položaju, samo što je tamo bio nekoliko godina i bio je prekriven tankim slojem leda - priseća se Danijel Bul uspinjanja na Mont Everest 2008. za News.com.

Upravo tada je shvatio da to može biti i njegova sudbina - ako ne bude nastavio da se kreće. Ranije je slušao priče mnogih da ako sednu dok se uspinju na Mont Everest, teško da ikada posle toga ustanu.

Danijel priznaje da mu je upravo to spasilo život, jer je shvatio da mora da nastavi da se kreće.

Ovaj trostruki Ginisov rekorder je postao najmlađi Australijanac koji je osvojio vrh Himalaja, iako je sve moglo da se katastrofalno završi.

Kako je naveo, to je svakako bilo njegovo prvo veliko iskustvo bliske smrti.

- Zapravo sam se nagao unazad preko izbočine, kako bih se spustio niz vertikalnu liticu. Iako sam to učinio 100 ili više puta, uvek postoji bojazan u vezi sa konopcem. Shvatio sam, nakon što je bilo prekasno, da se konopac smrzao, pa nisam mogao da kontrolišem trenje - prisetio se.

Tom prilikom je Danijel pao sa visine od oko 50 metara, dok je istovremeno pokušavao očajnički da zakači čizme u led.

Priznaje da je za to vreme mislio da je sve gotovo, ali viseći naopako shvatio je da je upravo na taj način izbegao smrt.

Kako je naveo, poznato je da se većina nesreća i smrtnih ishoda događa upravo kada se planinari vraćaju sa vrha. Iako su svi oni na vrhu ushićeni, trebalo bi da budu svesni da je to tek polovina puta.

Nakon osvajanja mnogih vrhova, Danijel Bul je odlučio da svoje avanture ipak podigne na viši nivo.

Tako je u periodu između 2006. i 2017. godine oborio rekord i postao najmlađa osoba na svetu koja se popela na 7 vrhova i 7 vulkanskih vrhova.

Na najvećoj nadmorskoj visini u svetu je 2008. godine oborio rekord tako što je vozio kajak, da bi početkom ove godine sve to učinio, ali uz plivanje i to bez nošenja ronilačkog odela.

Nakon tri nedelje planinarenja, popeo se na visinu od 6.370 metara, želeći da stigne do najvišeg jezera u Čileu, koje je ujedno i jezero na najvišoj nadmorskoj visini u svetu. Jednom prilikom je na tom jezeru napravio stazu dužine oko 100 metara u ledu, pre nego što je skinuo svoju opremu i završio u jezeru, u kome je temperatura vode bila oko minus dva stepena Celzijusa.

Da bi se pripremio za ovaj poduhvat, svakodnevno je tokom godine koristio pljuskove hladnom vodom i ledene kupke. Ali je ipak dobio upozorenje vrhunskih kardiologa da čak ni takva priprema možda neće biti dovoljna.

Ipak, iako je kardiolog bio siguran da ne treba to da uradi, priznaje da je prvi put ignorisao njegovo upozorenje.

- Rizikujete zastoj srca zbog kombinacije nedostatka kiseonika, ali čak i same hladne vode, kao faktora šoka. To je verovatno bio jedan od mojih najvećih strahova. Ali, oduvek sam bio fasciniran visinama, a kroz najnovije svetske rekorde sam pokušavao da otkrijem svoje granice - iskreno je priznao Danijel.

Ipak, uspeo je da obori još jedan svetski rekord i pretekne prethodnog rekordera za samo jedan vertikalni kilometar.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)