Jedini grad u svetu koji je s prestankom turizma konačno odahnuo: Kako se pripremiti za povratak?

Iako je pandemija praktično potpuno urušila turizam u Veneciji i u drugim gradovima, mnogi to vide kao priliku za preispitivanje turističke monokulture.

Davno pre nego što je postala jedna od najčuvenijih turističkih destinacija, meštani Venecije su imali običaj da besciljno lutaju gradom, da posmatraju gradske kanale ili jednostavno šetaju.

Ta tradicija je ipak ponovo zaživela. Sada mnogi stanovnici, kojih je tek oko 50.000 imaju više vremena i prilika da uživaju zaista u svom gradu. Ali novac počinje da bude problem. Zato vlasnici lokalnih ugostiteljskih objekata sve češće jednostavno prihvataju obećanje svojih sugrađana da će im platiti kada budu imali.

- Ljudi su takvi. Platiće oni u septembru, kada se svi nadamo da će turizam ponovo zaživeti. Ako ne pomažemo jedni drugima, ko će? - izjavio je za NY Times Mateo Seki, sada nezaposleni hotelski vratar.

Turizmom je počeo da se bavi još kao srednjoškolac, pre oko 30 godina. Pratio je turiste do mesta Murano. – Koliko se sećam, turizam je naša jedina ekonomija. Mislili smo da je to bunar bez dna. Poput nafte za Saudijce, dodao je.

Nije samo Venecija u tako nezavidnoj situaciji trenutno. Ekonomije mnogih drugih evrospkih gradova, poput Praga i Barselone recimo, se takođe u velikoj meri oslanjaju na turizam i naročito su izložene negativnim posledicama pandemije.

Ipak, sve je više reči o tome da treba pronaći modalitet da buduća putovanja postanu znatno održivija. Smatra se da će to možda biti moguće uz eventualno niže poreze.

Što se Venecije tiče, gradski čelnici, ali i stanovnici se nadaju da će ipak sve ovo uticati na razvoj ekonomije, koja neće u potpunosti zavisiti od turizma, te da će uspeti da privuku nove međunarodne investitore, kao i da će se više čuti za dva čuvena univerziteta i da će uspeti da pretvore napuštene građevine u objekte namenjene istraživanju životne sredine.

Mnogi Venecijanci su saglasni sa mišljenjem predsednika Asocijacije koja predstavlja 430 hotela, Klaudija Skarpa:

- Ovo je vreme za povratak ovog grada ili ćemo za par godina žaliti zbog prekomernog turizma.

Pojam turistička monokultura se od kraja 20. veka vezuje uz Veneciju, a dovodi se u vezu sa poljoprivrednom proizvodnjom samo jedne kulture.

Da je bilo previše turista u Veneciji, mišljenja su gotovo svakog stanovnika ovog grada. Često se događalo da u jeku turističke sezone nisu mogli da prođu kroz gužvu.

Smatra se da je masovni turizam u Veneciji ipak uzeo maha tek nakon pojave platformi za deljenje domova, te mogućnosti iznajmljivanja jeftinijeg smeštaja i korišćenje usluga low cost avio kompanija.

Iako to jeste pomoglo mnogim stanovnicima grada da opstanu, činjenica je da je duša Venecije bila promenjena u velikoj meri upravo zbog pojave masovnog turizma. A to je imalo uticaja i na rast troškova stanovanja, ali i na sve veći nedostatak usluga koje nisu bile u direktnoj vezi upravo sa turizmom.

Oko oko 50.000 stanovnika, koliko ih ima u samom gradu, procenjuje se da je polovina njih zaposlena u turizmu. A čak i oni koji nisu zaposleni, imaju veze sa tom privrednom granom, budući da su mahom njihovi klijentu zaposleni u turizmu.

Predviđeno je donošenje paketa mera, kako bi se olakšalo zaposlenima u turizmu. A dok ne počnu opet da dolaze turisti iz celog sveta u velikom broju, Venecijanci će imati priliku da uživaju u svom gradu.

(A.B./Telegraf.rs)