Kako se Amsterdam vratio svojim korenima za vreme pandemije korona virusa?

Nekoliko sedmica nakon što je prvi slučaj korona virusa dijagnostikovan u Holandiji, rečeno nam je da ostanemo kod kuće. Zatvoreni su kafići i škole, a moj rodni grad Amsterdam je zamro.

Nakon prvobitnog osećanja zbunjenosti i nesigurnosti, polako sam se navikla na tu ideju. Na ulicama su vladali mir i tišina, koju godinama nismo mogli da primetimo.

U toku protekle decenije Amsterdam je postao brzo i haotično mesto, čiji su stanovnici imali sve kraći fitilj. Gradsko stanovništvo koje broj oko 863.000 ljudi je bilo prepravljeno sa 9 miliona turista godišnje.

U lokalima se prodavalo sve više suvenira i semenki kanabisa, a kako bi turisti imali što bolji ugođaj. Prodavnice koje su bile namenjene lokalnom stanovništvu su sve češće zatvarane zbog neverovatnih poskupljenja kirija, ali i zbog sve manje kupaca.

Sve više je i lokalno stanovništvo počelo da izbegava najlepši deo svoga grada, a njihove kuće su služile za iznajmljivanje što turistima, što izbeglicama.

Centar grada je polako zamirao, toliko da je Vlada prestala da promoviše Amsterdam kao turističku destinaciju.

Živim na zapadnoj strani grada, u četvrti koju uglavnom naseljava lokalno stanovništvo i koju posećuje relativno mali broj turista.

Budući da imamo pametno zaključavanje, bilo nam je dozvoljeno da izlazimo napolje. U početku je to vrlo mali broj ljudi činio. Izlazili su samo da bi kupili namirnice ili otišli do kafeterije po kafu. Ili samo da bi prošetali parkom, pa je sve postalo znatno tiše.

Ali to je bilo ništa u poređenju sa onim što sam doživela u centru.

Nakon nekoliko dana boravka u zatvorenom prostoru, sela sam na bicikl i otišla u sam centar grada, čisto iz znatiželje, jer je to nešto što već godinama nisam radila.

Vozila sam se kroz napušteni Dam trg i Dam ulicu, prostor obično prepun turista koji lutaju unaokolo i ne vode mnogo računa o saobraćaju.

Prolazila sam biciklom kroz crveno svetlo, prelazila preko uskih mostova i vozila brojnim uličicama Amsterdama.

Centar grada bez turista je otkrio svu njegovu lepotu. A nijednom nisam morala da koristim zvonce na bicikli.

U povratku kući, oči su mi bile pune suza. Osetila sam nešto što dugo nisam - ljubav prema svom rodnom gradu. Njegova lepota me dirnula i podsetila na mladost, 80-ih i 90-ih godina, kada je ovaj grad još uvek bio moj.

I nisam bila sama

Matis Vanabe, koji živi u brodiću u jednom od kanala, blizu četvrti Crvenih fenjera misli isto što i ja.

- Ovo područje je preko korone bilo preplavljeno turistima, posebno u poslednjih nekoliko godina, rekao mi je. Svugde je bilo smeća i bilo je vrlo stresno, ako ne i nemoguće, proći biciklima po određenim ulicama. Sada je ulica Crvenih fenjera za nas poklon. Toliko je lepote u njoj.

Imam više kontakata sa svojim komšijama. Kanali su čistiji nego ikada pre i priroda dolazi do izražaja. Stalna buka je nestala i sada je sve mnogo mirnije. Amsterdam ponovo ima onaj lepi ritam, pa se čovek u njemu oseća bolje.

Čistije, tiše, urednije

Vanabe živi u urbanom području, ali ipak na relativno mirnoj lokaciji.

Ostali koji žive u centru turističkog žarišta su morali svakodnevno da se nose sa brojnim posetiocima. Eva De Vos živi iza kraljevske palate na centralnom trgu Dam u Amsterdamu.

- Sada mogu parkirati svoj bicikl ispred svoje kuće - rekla je. Mnogo je manje nesreća sa tramvajima i ne moram svaki dan da čistim prljavštinu na trotoaru ispred svojih vrata.

Morali smo se svakodnevno suočava ti sa 30.000 pešaka koji gotovo prolaze kroz našu kuću. Noću je bilo smeća, buke, galame ljudi. Okolina je sada čistija, mirnija i urednija.

Ipak, usled nedostatka turista, prodaja je smanjena, a mnoge prodavnice su ili pred bankrotom ili su bankrotirale. Postalo je jasnije nego ikada da se život u centru grada ipak vrti oko turista.

Amsterdam više nije Amsterdam, kaže De Vos. Mnoge prodavnice su zatvorile svoja vrata, svakako mi nedostaje život na ulicama grada. Naravno, volim da vidim turiste koje nam se vraćaju kada se sve ovo završi, ali molim vas samo polovinu onoga što je smatrano normalnim proteklih godina. Nisam mogla da hodam 2 metra, a da me ljudi nisu pitali za put do njihovog hotela ili ulice Crvenih fenjera i naravno kuće Ane Frank.

Kuća Ane Frank je u 2019. godini primila oko 1,3 miliona posetilaca. A to jest 8.000 ljudi mesečno, ali je i ona zatvorila svoja vrata i sada doživljava posledice.

Čak 92% naših posetilaca bili su turisti, kaže Matije Mostart, menadžer za komunikaciju. Budući da smo nezavisan muzej, možete li da zamislite koliko su nama ovi posetioci važni. Trenutno nemamo prihoda. Ali imamo finansijske rezerve, koje će nam omogućiti da izdržimo do kraja godine, mada ne očekujemo duže od toga. U međuvremenu, mi smo ekstra aktivni na internetu i nastojimo da približimo zanimljivosti zainteresovanima.

Šeron O` Dea živi u blizini jednog od piktoresnih kanala, baš preko puta kuće Ane Frank. Ona smatra da je grad izgubio nešto od svoje uobičajen energije zbog smanjene turističke posete, ali da svakako postoji korist od prethodnog perioda.

Ne kažu džabe da treba da budeš pažljiv sa tim šta želiš, kaže ona. Dok mnogi smatraju da su brojni turisti izuzetno neprijatni, a posebno kada su veće grupe u pitanju, mnogi delovi grada se osećaju napušteno zbog njihovog odsustva.

Ipak, ona kaže da uživa u miru i dodaje: sada se osećam mnogo više kao da živim u zajednici. Ljudi u radnjama me prepoznaju kada uđem. Lokalne firme su se organizovae li nude uslugu preuzimanja ili isporuke. Mi smo te usluge počeli redovno da koristimo, kako bismo pomogli da nastave da posluju u ovim teškim vremenima.

Još jedan pomak je bio povratak na korišćenje holandskog jezika, a što je posebno uticalo i na Šeron, koje je poreklom iz Velike Britanije.

Jedna stvar koju sam definitivno primetila jeste da čujem holandski jezik koji se govori mnogo više na ulicama i u prodavnicama, kaže ona. Pošto je obično toliko turista, koji koriste primarno engleski jezik, to se ranije nije osećalo, ali sada ljudi prvenstveno kreću da pričaju sa mnom na holandskom, pa kada shvate brzo pređu na engleski.

Muzej poput kuća Ane Frank nije jedino mesto koje je zatvorilo svoja vrata.

Nik Poldervart, vlasnik jednog kafića, koji je smešten u turističkoj ulici je primoran da prestane da služi pivo svojim kupcima.

Srećom imamo uži krug redovnih članova, kaže on. Ipak 20 do 30% naših gostiju bili su turisti. Pre proglašenja pandemije korona virusa, u ovaj kafić su navraćali i meštani i turisti. Ali, Nik smatra da će građani Amsterdama ipak češće dolaziti u centar grada kada budu ukinuta sva ograničenja i kada turisti ponovo počnu da dolaze.

Jedan od razloga što nikada nisam otišao u ovo područje pre nego što sam otvorio svoj kafić je taj što želim da budem sposoban da govorim na holandskom jeziku i želim da učim od svojih kolega iz Amsterdama, kaže on i dodaje: Moramo više privlaciti lokalno stanovništvo i izbegavati posetioce koji misle da je ovde sve dozvoljeno.

Informišite turiste o našim nepisanim pravilima, kao što je da ne bi trebalo da pušite ukoliko se vaša deca nalaze u blizini i da vodite računa kuda idete, kako ne biste završili u jednom od kanala.

Uživanje u smirenosti

A drugo posebno turističko mesto je cvetna pijaca, koja se nalazi u blizini mesta gde je Žaklin Tas, živela 20 godina.

Kada sam došla da živim ovde, iza ugla je bila prodavnica sira, zatim mesara i prodavnica ribe, kao i kiosk gde sam mogla da kupim svoje novine, navodi ona. Sve te prodavnice su sada nestale. Takođe, ovde gotovo da i ne možete da vidite stanovnika Amsterdama.

Ovaj deo grada postao je previše okupiran posetiocima i znam da to ne bih smela da kažem, jer grad finansijski treba turiste, ali ja intenzivno uživam u miru i zapravo uživam ponovo što živim ovde. Konačno smo postali miran deo grada.

Uticaj prethodno donetih mera i odsustva turista je promenio Amsterdam. Iako je centar grada sada gotovo napušten, sva ostala područja su i dalje ostala živa.

I jedna stvar je postala jasna. Stanovnici grada više su oduševljeni mirom i tišinom. Mada je trenutno možda malo previše mirno, podsetili su se kako bi mogao život da izgleda i shvatili da teže za boljom ravnotežom odnosa između lokalnog stanovništva i turista.

A to je upravo nešto čime se grad pokušao pozabaviti još pre početka krize.

Imajući u vidu brojne planove koji su bili u opticaju, pandemija se može smatrati značajnim resetovanjem za ovaj grad, jer pomaže Amsterdamu, njegovim stanovnicima i organizacijama da se vrate na početak i obnove ga.

Ali zasad, stanovnici Amsterdama uživaju u pauzi od turista, koliko god ona trajala.

Za CNN: Katja Broke

(A.B./Telegraf.rs)