Na današnji dan dogodilo se prvo organizovano putovanje u inostranstvo: Ko je bio Tomas Kuk?

Foto: Guliver/Hulton Archive/Getty Images

Putovanje radnika koje je organizovao Tomas Kuk iz Britanije za Pariz, na današnji dan 24. maja 1861. godine bio je jedan od najjranijih primera organizovanog putovanja u stranu zemlju.

Preporučujemo

I pre toga Kuk je polako, ali sigurno postajao pionir u poslu putničkog agenta. Nakon velikog supeha organizovanja izleta u London na Veliku izložbu još 1851. godine, organizovao je povratno putovanje od Lečestera do Kalesa, a već do sledeće godine i „velike kružne turneje Kontitentom“.

Srednja klasa je već i te kako bila zainteresovana za putovanja toliko da bi se formirali turistički klubovi i agencije, ali je i Kuk pobudio interesovanje radničke klase za odmorom – doduše, u to vreme vrlo kratkim.

Do tada mnogi nikada nisu napustili svoje selo ili grad, a izuzeci su bili izleti do obližnjih destinacija.

Ideja o godišnjem odmoru radnih muškaraca u Parizu zamenila je raniji predlog za posetu ovom gradu od strane stranke Streličkih dobrovoljaca. Bio je to predlog koji je naišao na mnoge kritike, budući da je njihova poseta Gradu svetlosti mogla biti pogrešno shvaćena.

Tog 17. decembra 1860. godine, objavljeno je da će Britanci moći da posećuju Francusku bez pasoša od januara 1861. godine, a ta se najava zaista lepo „namestila“ organizovanju prvog putovanja u maju.

Međutim, nedavno organizovani komitet za putovanja u Londonu pod nadzorom sera Džozefa Pakstona, zainteresovao se za entuzijastičnog Kuka koji je imao težak zadatak, odnosno trebalo da pregovara sa železnicama obe zemlje. Ni Engleska, ni Francuska nisu bile zainteresovane da snize cenu putarine.

Kompanije su insistirale na garantovanom minimumu od 500 putnika u prvom vozu, pa je na kraju dogovoreno da se broj u svakom vozu ograniči na 550, a da svaki putnik plati 28 funti. Naplaćena je i kotizaciju u iznosu od jedne funte.

Među prvim putnicima organizovanog putovanja bilo je 200 radnika kompanije Titus Salts Cottonworks, kao i veliki broj mehaničara sa severa. Samo je nekoliko ljudi bilo iz Londona, a mnogi su poveli sa sobom i svoje supruge.

Prva tura krenula je 24. maja u sedmodnevnu posetu Parizu, a u mestu Bolonju, u oblasti Šampanj-Arden ih je dočekala velika grupa stanovnika koja je pozdravila prve turiste rečima „Dobro došli u Bolonj“.

Tu je usledila kratka pauza, a velika poteškoće doživeli su sa tim, tada neobičnim dugačkim hlebom koji se pekao, kako su rekli, na „ogromnim motkama dugačkim najmanje dva dvorišta“.

Većina turista se tada upoznala sa „vin ordinaire“ pre nego što će noću putovati u Pariz severnom železnicom Francuske i stigli u grad svetlosti baš kada i treba – rano ujutru.

Turisti su zaista uživali punim plućima, posećivali sve pariške znamenitosti, a najviše su se zadržavali u crkvama i isprobavali lokalnu hranu.

Za Tomasa Kuka cilj je bio puna duša, a ne profit. Štaviše, bio je u gubitku 120 funti zbog skupih troškova oglašavanja, ali i putarina Severne francuske železnice.

To ga nije obeshrabrilo da nastavi dalje i u narednim godinama organizuje mnogo uspešnih ekskurzija, što u Britaniji, što u inostranstvu.

(T.T./Telegraf.rs)