Kako je izgledalo biti turista tokom srednjeg veka? Ibn Batuta je bio jedan od retkih

foto: pixabay.com

Kako je izgledalo biti turista tokom srednjeg veka? Zanimljivo sigurno, mada tada još nije bilo ni govora o turizmu u današnjem smislu.

Preporučujemo

Čak oko 117.000 kilometara je u periodu od 30 godina tokom 14-og veka prešao naučnik iz Maroka, Ibn Batuta.

Osim afričkog kontinenta, obišao je i Kinu, pa čak stigao i do Maldiva, trudeći se da beleži sve zanimljivosti u vezi sa mestima koja je obilazio.

Veći deo života je ovaj naučnik proveo na području Bliskog Istoka, Afrike, Kine i Indije, ali i na teritoriji jugoistočne Azije. Vezan poslom za mnoge od ovih zemalja, upoznavao je lokalno stanovništvo i vrlo cenio njihovu gostoljubivost, istovremeno se trudeći da zabeleži sve predele koje je upoznao, kao i anegdote koje je čuo ili doživeo.

Sva svoja zapažanja je uneo u jedan spisak, koji se sloobodno može okarakterisati kao prvi pisani turistički vodič. Zapravo on najviše lični na ono, što danas smatramo pisanim turističkim vodičem.

Kako navodi Telegraph, Batuta je doživeo kulturološki šok u gotovo svim oblastima koje je posetio. Bilo mu je mrsko, primera radi da gleda urođeničko stanovništvo jednog ostrva u Indisjkom okeanu, dok su paradirali potpuno goli. Budući musliman i tradicionalista, nije bio baš ni oduševljen razgolišćenošću stanovnika ostrva Maldiva.

Naslov knjige koju je objavio je vrlo simboličan – Poklon onima koji razmišljaju o čudima gradova i čudima putovanja. Sve što je u njemu zabeleženo je Batuta neposredno pre smrti, 1369. godine izdiktirao svom kolegi. Pored ostalog, napisao je: Bio sam sam, bez pratilaca, nisam išao karavanom, ali me je uzburkao snažan poriv da ostvarim svoj cilj.

Ovo delo je prevedeno na nekoliko svetskih jezika i posebno je atraktivno istraživačima i ljubiteljima putovanja i istorije.

foto: pixabay.com

Nakon upoznavanja Iraka, krenuo je trasom čuvenog Puta svile, a onda se uputio na područje severne i istočne Afrike, te stigao i do Krima i današnje Turske. Obišao je i Kinu i Indiju, a upoznao se i sa lepotama Maldiva, Sumatre i Šri Lanke.

Pojedina njegova zapažanja su aktuelna i danas, dok kod opisa određenih mesta, čitalac vrlo lako može i da ih ne prepozna.

Naročito se osvrtao na prikazivanje odnosa prema njegovoj, muslimanskoj veri. Nekima je bio oduševljen, a neke je kritikovao. Tako je, na primer, pored ostalog zabeležio da je bio opčinjen crkvom Svete Sofije u Carigradu, ali da je ipak odbio da u nju uđe, jer je tada to bila najveća pravoslavna svetinja.

Damaskom je bio oduševljen... Jemenom nije... hvalio je Bahrein... Kina ga je u velikoj meri impresionirala svojom sofisticiranošću. Kritikovao je budiste u Šri Lanki, jer ih je smatrao idolopoklonicima. Plašio se pljaškaša na teritoriji Avganistana.

Iako pojedini istraživači dovode u sumnju ono što je Batuta izneo u svom delu, ne može se osporiti da jeste zanimljivo saznati kako su putovanja i određene zemlje izgledale u toku srednjeg veka.

(A.B./Telegraf.rs)