Ko ovde dođe "bežeći" od korone mora biti pripremljen na ekstremne uslove života

Svalbard / pixabay.com

Iako su velike klimatske promene donele brojne lavine u grad Longyearbyen, koji pripada teritoriji Svalbarda u Norveškoj, stanovništvo je pronašlo rešenje. Ono se ogleda u preseljavanju većeg dela grada na sigurniju lokaciju.

Preporučujemo

Gde se nalazi Longyearbyen?

Stanovnici ovog grada su, čini se navikli na ekstremne situacije i krajnosti. Možda tome treba da zahvale zbog položaja na kome se Longyearbyen nalazi, negde otprilike na pola puta između Sevrnog pola i kompnenog dela zemlje živi oko 2 300 ljudi.

Većinu vremena tokom godine grad se nalazi u gotovo potpunom mraku. Sunce u njemu izlazi 8. marta, a zalazi 5. oktobra. To praktično znači da su stanovnici bez sunca čitavih 155 dana.

Jedna od atrakcija koja privlači turiste iz celog sveta u ovaj grad jeste i mogućnost da se u njemu vidi polarna svetlost, simbolično nazvana Kralj Arktika. Dodatno je zanimljivo i to što se na oko 1 050 kilometara udaljenosti nalazi Severni pol.

Gradić ima vrlo interesantnu arhitekturu, a krase ga kuće ofarbane u različite boje.

Ipak, usled dejstva klimatskih promena Longyearbyen postaje prilično ugrožen.

Prilagođavanje promenama

U poslednjih 10 godina, kako navodi BBC, ovaj gradić je možda više od svih mesta na zemlji pod negativnim uticajem klimatskih promena. Temperature i u toku leta i u toku zime se dramatično povećavaju, a padavina je sve više. Leti su to kiše, a zimi snežne padavine, koje u poslednjih pet godina dovode i do sve više lavina. Upravo to je nešto sa čime se stanovnici ovog grada prvi put susreću.

Klimatske promene i porast temperature na globalnom nivou će najpre imati negativan uticaj na Arktik, a zatim i na ostale delove zemljine kugle postepeno. Upravo tome svedoče i ljudi koji žive u ovom gradu, ali i u celoj oblasti Svalbard.

Treba pomenuti da je gradić Longyearbyen u toku prethodne godine postavio svojevrstan rekord. Naime, zabeležene su čak 100 meseci zaredom temperature koje su više od proseka.

Globalno zagrevanje je upravo u ovom gradu možda i najuočljivije.

Svalbard / pixabay.com

Kako izbeći lavine?

Od kada se krajem 2015. godine desila jedna od najvećih lavina koje Longyearbyen pamti, a kada su stradale 2 osobe i uništeno čak 11 kuća, stanovnici ovog mesta i te kako imaju razloga za strah.

Februara 2017. godine se desila još jedna lavina kada nije bilo stradalih, ali je 6 kuća uništeno.

Lavinske barijere je Vlada Norveške počela da postavlja od 2018. godine, ali su stanovnici ipak odlučili da preduzmu drastičnije mere. Na oko 500 metara udaljenosti od sadašnje lokacije su podigli 60 kuća, jer je to područje svakako sigurnije, pošto se ne nalazi u neposrednoj blizini planine.

Predviđanja stručnjkaka nisu ni malo pozitivna, budući da se očekuje rušenje 142 kuće, koje su smeštene u području na kome se Longyearbyen trenutno nalazi.

A dok se ne presele svi stanovnici na novu lokaciju, štite ih lavinske barijere, koje su postavljene na visini od 10 i 200 metara. Ali sve to ne utiče na oko 30 hiljada turista koji posećuju Longyearbyen u toku svake godine.

Da stavr bude još gora, opasnost za stanovnike najsevernijeg grada preti i u samim kućama, zbog principa gradnje. Naime, tu se poštuje tradicionalan način izgradnje zgrada. Ali usled klimatskih promena i globalnog otopljavanja takav princip gradnje se ne može smatrati bezbednim kao ranije, pa je to još jedan problem koji bi trebalo u budućnosti da bude trajno rešen.

Novi projekat uključuje i primenu novih trendova u gradnji, a procena stručnjaka jeste da će u narednih 60 godina tako izgrađene kuće biti u potpunosti sigurne i bezbedne.

Da brinu o životnoj sredini, stručnjaci su dokazali i time što su uspeli da očuvaju čak 68 biljnih vrsta na mestu, na kome su odlučili da započnu izgradnju.

(A.B./Telegraf.rs)