Ova reka na Novom Zelandu može doslovno da vas tuži

Pixabay.com

Novozelandska reka Vanganui postala je 2017. godine legalna „osoba“ i od tada i druge države pokušavaju da prate njen primer u cilju zaštite životne sredine. Ova reka, koja se nalazi na Severnom ostrvu Novog Zelanda, jedan je od najvažnijih prirodnih resursa ove ostrvske države, piše BBC.

Preporučujemo

Vanganui svoje putovanje dugo 290 kilometara počinje u snežnom severozapadnom delu planine Tangariro i uliva se u Tasmanovo more. Nju su vekovima poštovala plemena Vanganui – koja su svoje ime dobili po reci pored koje su živeli i iz koje su crpeli duh i snagu.

Reka Vanganui postala je prva reka na svetu koja je priznata kao legalna osoba 2017. godine, čime je zaključen jedan od najdužih sudskih slučajeva Novog Zelanda.

Maori, polinežanski domoroci Novog Zelanda, borili su se više od 160 godina da legalno zaštite reku. Plemena Vanganui održavala su duboku vezu sa ovom rekom skoro 880 godina – više od 700 godina u vreme kada su stigli doseljenici iz Evrope. Za njih je ova reka bila izvor hrane, vozili su se njome u kanuima i gradili su sela na njenim obalama.

Maorsko poštovanje predaka obuhvata i potrebu za zaštitom prirode i zemlje koju su nasledili od onih koji su tu živeli pre njih. Oni veruju da su ljudi i voda u posebnoj vezi, o čemu govori i tradicionalna izreka „Ja sam reka i reka je ja“. Kako je reka priznata kao osoba, to znači da je onaj ko je naškodio reci naškodio i plemenu. Ako se desi bilo kakva zloupotreba ili ona bude ugrožena na bilo koji način, zgađena ili se na njoj budu sprovodile neovlašćene aktivnosti, reka može da tuži počinioca. Osim toga, ovo znači i da reka može da bude vlasnik imovine, da sklapa ugovore i da bude tužena strana.

Poosobljavanje životne sredine proučavano je kao način za zaštitu prirode od sedamdesetih godina 20. veka. U svojoj knjizi „Should Trees Have Standing?“ Kristofer D. Stoun, profesor prava iz Amerike, raspravlja o tome da bi dobrobit životne sredine trebalo da bude priznata kao odvojena oblast u odnosu na dobrobit ljudi. Njegov rad uticao je na maorske akademike Džejmsa Morisa i Džasintu Ruru, koji su napisali knjigu „Giving Voice to Rivers“ i pokrenuli priču o tome zbog čega vode Novog Zelanda treba da dobiju status legalnih osoba.

Reka Vanganui nije jedini prirodni resurs koji je dobio status legalne osobe. Park Ti Jurivera postao je 2014. prvo prirodno dobro ove zemlje koje je dobilo status osobe. I planina Taranaki, stratovulkan star 120.000 godina, koji je sveto mesto Maora, dobila je 2018. isti status. Ipak, reka Vanganui je možda imala najviše uticaja: posle ove odluke 2017. godine, indijske reke Gang i Jamuna i sve reke u Bangladešu dobile su zakonska prava osobe.

V. T.