Do kraja veka pola plaža na svetu moglo bi da nestane: Letovanje nikad više neće biti isto?

Pixabay.com

Klimatske promene su egzistencijalna pretnja za pešćane plaže sveta – čak polovina njih mogla bi da nestane do kraja ovog veka, tvrdi jedna nova studija. Do 2050. godine neke obale biće neprepoznatljive, što možemo zaključiti na osnovu svega što se danas dešava.

Preporučujemo

Dok procenat izgubljenih površina plaža varira u zavisnosti od lokacije, studija je ustanovila da bi mnoge gusto naseljene oblasti, uključujući i one na istočnoj obali SAD, na jugu Azije i u centralnoj Evropi, mogle da se suoče sa pomeranjem obale dublje na kopno, čak 100 metara do 2100. godine.

- Uzeli smo u obzir prag od 100 metara, jer ako erozija odnese više od 100 metara zemlje, to bi moglo da znači da će plaže da nestanu, jer je većina plaža na svetu uža od 100 metara – kaže Mikalis Vusdukas, obalski okeanograf u Evropskoj komisiji i vodeći autor ove studije.

Koristeći ažurirane projekcije porasta nivoa mora, istraživači su analizirali kako će plaže izgledati u budućnosti, uzimajući u obzir i oluje kojima bi mogle da budu pogođene. Oni su obuhvatili i prirodne procese, kao što su erozija i geologija plaže, kao i ljudski faktor – razvoj zgrada na obali, izgradnja brana i slično – što sve može uticati na opstanak plaže.

Prema podacima iz studije, očekuje se da rast novioa mora nadjača sve ostale foktore, što ukazuje na to da ljudi emitovanjem štetnih gasova koji se zadržavaju u atmosferi najviše štete plažama.

Važnost plaža

Plaže čine trećinu svetskih obala i dobre su za odbranu obalskih predela od naleta oluja. Osim toga, one su ekonomske mašine, podržavaju rekreaciju, turizam i druge aktivnosti, a u nekim oblastima su i više od običnih mesta za odmor. U Brazilu i Australiji život onih koji stanuju blizu obale zavisi od plaže veći deo godine.

- U velikom broju delova sveta peščane plaže su toliko vredne da njihova važnost ne može da se istakne određenom sumom – kaže Vusdukas.

Neke od najpopularnijih plaža na svetu već vode rat protiv fizike. Plaže su u normalnim uslovima dinamična mesta. Obale se prirodno menjaju sa naletima talasa i reaguju na promene u nivou mora, pa se stalno šire i sužavaju.

Ipak, naučnici tvrde da kada gradimo u blizini vode mi zapravo remetimo sposobnost plaže da se oblikuje prirodnim putem. Danas se mnoge plaže koje se nalaze u urbanizovanim oblastima suočavaju sa velikim erozijama.

Plaža Šejtan Limani nedaleko od Hanje / pixabay.com

Mesta kao što je Majami Bič dovoze hiljade tona peska kako bi nadoknadila posledice erozije na obalama, dok su na drugim plažama izgrađeni veliki morski zidovi i lukobrani kako bi se neprocenjivi pesak zadržao na svom mestu.

Ovi projekti mnogo koštaju i štete životnoj sredini, a naučnici kažu da je ovo unapred izgubljena bitka zbog rasta nivoa mora i jakih oluja koje nas čekaju zbog toplijeg vremena.

- Sada radimo sve što možemo da sačuvamo obale na svom mestu, ali u narednih nekoliko decenija nećemo biti u stanju da to uradimo – kaže jedan od Vusdukasovih saradnika.

Što nivo mora više raste, sve više plaža suočiće se sa erozijom. Australija će, prema podacima ove studije, ostati bez najvećeg dela obale – nestaće čak 11.500 kilometara plaže, što je oko 50 odsto peščanih površina ove države.

Druge države u kojima će hiljade kilometara plaža biti „progutane“ u procesu erozije jesu Čile, Kina, SAD, Rusija, Meksiko i Argentina. I male ostrvske države će najverovatnije imati velike probleme, naročito one na Karibima, zbog svoje ravne površine.

Ipak, još ima nade. Ako vladama država uspe da smanje količinu emitovanja štetnih gasova u atmosferu, istraživači su utvrdili da se 17 odsto ugroženih plaža do 2050. može spasiti, dok se do 2100. može očuvati čak 40 odsto plaža koje bi mogle da nestanu potpuno ako nastavimo ovim tempom.

(V. T.)