Olupina broda koja je zauvek izmenila istoriju Južne Afrike
Glavni grad pokrajine Kejp, zvanično je i treći po veličini na teritoriji Južnoafričke Republike. U Kejptaunu je sedište državnog parlamenta, a nezvanično važi za drugi glavni grad, nakon Pretorije.
Iako postoje zvanični dokazi da je ovaj deo zemlje bio naseljen još 15 do 12 hiljada godina pre naše ere, polovinom 17 – og veka se odigrao događaj koji je zauvek promenio celokupnu teritoriju Južne Afrike.
Istraživači Južne Afrike
Osim Bartolomea Dijasa, portugalskog istraživača, koji je 1486. godine prvi put pomenuo celo područje današnjeg Kejptauna, te otkrio Rt dobre nade, još jedan portugalski istraživač je zaslužan za otrkiće ovog dela Afrike. Vasko da Gama je 1497. godine pružio opis Rta dobre nade.
A kolonija koja je na tom rtu osnovana 1652. godine je bila zaslužna za nastanak i grada i pokrajine, u kojoj se on nalazi, pa slobodno možemo reći i čitave države.
Interesantno je pomenuti da je ovaj rt ranije bio nazivan Olujni, ali je ubrzo preimenovan, jer je predstavljao nadu da će biti otvoren pomroski put prema Indiji.
A onda su stigli Holanđani...
Zabeleženo je da je 1652. godine nedaleko od samog Rta dobre nade bio uspostavljen logor Holandske istočnoindijske kompanije (VOC – Verenidge Oost – indische Compagnie).
Tačnije, u pitanju je bila stanica, koja je korišćena za snabdevanje svih onih brodova, koji su tuda plovili. Upravnik je bio Jan van Ribek, koji je izuzetno poštovao plemena koja su u tom delu ranije živela.
Prolazeći tuda, mnogi brodovi su donosili i razne novine iz drugih delova sveta. Tako je celokupni predeo, u kome se danas nalazi Kejptauan, ali i cele država, dosta izmenjen, jer su se razvile brojne bilne vrste, kojih ranije tu nije bilo. Brodovi su donosili ne samo različite začine, a najpre biber, nego i limun, krompir, grožđe, žitarice i mnoge druge kulture.
Incident koji je i danas predmet istraživanja
Mišljenje stručnjaka sa odeljenja istorije, Univerziteta u Johanesburgu, gospodina Geralda Groenevalda je jasno: da se nesreća broda „Nieuw Haarlem“ nije dogodila tako kako se dogodila, istorija kolonijalne Južne Afrike bi bila sasvim drugačija, izjavio je on za BBC.
Pet godina pre nego što je VOC osnovao pomenutu stanicu za snabdevanje brodova, ovaj brod se usidrio u Table beju, u kome je voda bila plitka. A nakon što se, praktično nasukao, veći deo tereta je spašen, a niko od posade nije stradao tom prilikom. Osim mnogih začina, na brodu je bio i tekstil, ali i porcelan.
Oko polovine članova posade je poslata nazad u Holandiju, dok je njih 60-ak ostalo da čuva teret. Tako je puki slučaj hteo da ovaj deo najpre nasele Holanđani i na taj način je istorija današnje Južnoafričke republike postala holandska kolonija, što se kasnije ipak promenilo.
Upravo olupinu tog broda već dugi niz godina pokušava da pronađe doktor Bruno Verc (Werz). Sa tim ciljem se i preselio u Kejptaun 1988. godine, nakon što je pozvan da bude predavač na tamošnjem univerzitetu. Od tada, pa do danas na sve načine pokušava da pronađe olupinu broda, koji je izmenio tle i istoriju Južne Afrike.
Kako preosi BBC, doktor Verc je nekoliko puta mislio da je na tragu upravo olupini ovog broda, ali se kasnije ispostavilo da su u pitanju mnogo mlađi, odnosno brodovi koji su u tom delu zemlje znatno kasnije potonuli. Ipak, on ne odustaje.
Istraživanja su mu omogućila da pronađe i beležnicu, koju je vodio jedan od trgovaca, a koji je nakon potapanja broda ostao narednih godinu dana u Kejptaunu. Upravo on se smatra zaslužnim za stvaranje pomenute stanice za snabdevanje, koju su Holanđani ovde napravili.
Doktor Valc duboko veruje da je na tragu lokaciji na kojoj je brod potonuo, te je u tu svrhu uspeo da prikupi i značajna sredstva za sporovođenje dodatnih istraživanja.
Pored toga što mu je želja da uspe da otkrije olupinu, želi i da na tom mestu bude podignut spomenik, kako bi zauvek podsećao na trenutak koji je u potpunosti promenio celokupnu teritoriju i grada i zemlje.
Ostaje nam da se nadamo da će u tome uspeti!
(A.B./Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
zoran
ja već pomislio da se dogodila neka istorija veća za tei koplja nego srpska kad ono nama ni do kolena.
Podelite komentar