Jančići su najneobičnija porodica u Srbiji: Putuju sa troje dece i piju vodu sa izvora

Članove porodice Jančić iz Beograda možete sresti u zapadnoj Srbiji, jer su im Valjevske planine, kako kažu, najbliže srcu – u isto vreme pitome i divlje i prebogate vodom. Kad imaju više slobodnih dana obično biraju istočnu Srbiju koja ih fascinira netaknutom prirodom, predivnim pejzažima i zanimljivim kraškim oblicima.

Kanjonu Trešnjice, Homolju i Povlenu rado se vraćaju, a svaki odlazak u prirodu koriste da natoče vodu na izvorima pored kojih prolaze.

Na taj način umesto česmovače i kupovne vode u plastici cele nedelje piju zdravu izvorsku vodu.

Nataša i Goran Jančić upoznali su se na jednom prirodnjačkom putovanju i od tada istražuju skrivene kutke u Srbiji.

Sa rođenjem dece samo su nastavili da provode svaki slobodan trenutak u prirodi, sada sa troje saputnika.

- Na najčešće pitanje koje dobijam preko društvenih mreža „Kada početi sa vođenjem dece u šetnje u prirodi?“, odgovaram sa: „Što pre!” Kada ih sa prvim koracima naučite da posmatraju prirodu, da uživaju u njenoj jednostavnosti i miru, da je čuvaju i zavole, to će im postati deo života. Teško je razviti tu suptilnu vezu u tinejdžerskim danima, posebno u vreme kada je sa druge strane šaren, brz i tako privlačan virtualni svet - priča Nataša na početku za sajt Priče sa dušom.

Petočlana ekipa najčešće obilazi zaštićena područja naše zemlje, veće reke i jezera, značajna staništa za ptice, a izazov su im kanjoni planinskih reka i osvajanje vrhova.

Oni, kako kažu biraju mesta na kojima nema mnogo ljudi:

- Našu predivnu zemlju obilazimo samo vikendom i za vreme raspusta. Budući da su to vikend-putovanja, naši prtljazi su mali i svode se na pet rančeva. Iskustvo nas je naučilo da se brzo pakujemo, a neke stvari poput putne apoteke i torbice za ličnu higijenu su uvek spremne. Jedino nam je prtljag veći, a pripreme duže, u letnjim mesecima kada umesto klasičnog smeštaja biramo da spavamo kampujući pod zvezdanim nebom.

Svaki član porodice pakuje svoj ranac za jednodnevni izlet u kojem su: voda, užina, jakna za kišu i vetar, kapa ili kačket, čeona lampa, rezervni par čarapa i foto-aparat.

Tatu Gorana najbolje opisuje njegovo ime – on je taj koji sadi drveće, sakuplja lekovito bilje i gljive, pasionirani je ronilac i jedriličar, a oprobao se i u kanjoningu.

Mama Nataša radi u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pa joj je bliska tema zaštite životne sredine. U prirodi je zanimaju odnosi između živih bića i uticaj čoveka, pozitivan i negativan. Kroz blog „Mini eko-zona” ona prenosi porodična iskustva sa željom da pokrenu i druge roditelje.

- Najstariji sin Petar interesuje se za biologiju mora, dok mlađeg Aleksandra zanimaju gmizavci i insekti. Obojica vole da posmatraju ptice i zaduženi su za fotografisanje u prirodi. Imaju svoju instagram stranicu „Eko detektivi” koju koriste kako bi vršnjake zainteresovali za živi svet koji nas okružuje, i razmenjivali iskustva sa drugarima sličnih interesovanja. Najmlađa Adriana je neustrašiva planinarka koju motiviše cilj, bilo da je u pitanju vrh planine, skrivena pećina ili raskošan vodopad. Iako je najmlađa, nikad joj nije teško da hoda. Njena omiljena planina je Orjen koji se izdiže iznad Jadranskog mora - objašnjava Nataša.

Prijatelji i porodica ih podržavaju, jer znaju da odlascima u prirodu pune svoje životne baterije.

Nekima njihove šetnje deluju previše zahtevno, mnogi imaju druge prioritete, ali ima i onih koji im se rado pridruže.

- Primećujem da sve više ljudi razmišlja o ekologiji, a prošle godine je i ekološki turizam doživeo bum. Sada umesto promocije prirode Srbije treba raditi na edukaciji turista o ponašanju u zaštićenim područjima.

Kažu da porodično i nisu neki svetski putnici. Najlepše trenutke doživeli su u Italiji gde je „svako selo muzej na otvorenom”. Sloveniji se dive zbog načina na koji se tamo čuva prirodno bogatstvo. Novogodišnje praznike vole da provedu u toplijim krajevima, pa za razliku od većine ljudi, u Grčku ne putuju leti nego zimi.

- Leta do pandemije provodili smo u porodičnoj kući mog muža, u malom mestu u Boki Kotorskoj. A kako leta 2020. nije bilo moguće ući u Crnu Goru rešili smo da prvi put obiđemo jedno hrvatsko ostrvo. Izbor je pao na Lastovo. Toliko nam se dopala divljina ostrva na kojem kao da je vreme stalo pre tridesetak godina, bez hotela, glasne muzike i skupih ležaljki, da smo odlučili da odmor 2021. godine provedemo na na Mljetu. Za njega kažu da je najzelenije ostrvo na Jadranskom moru, a nas kao prirodnjake posebno je privukao Nacionalni park Mljet - otkrila je Nataša.

Udruženje građana Mini eko-zonu osnovali su u momentu kada je Nataša počela da drži ekološke radionice u osnovnim školama i u predškolskim ustanovama.

Prethodno su primetili da naš obrazovni sistem ne posvećuje dovoljno pažnje obrazovanju dece o zaštiti životne sredine.

- Primera radi, u školi koju pohađaju moja deca, od 500 učenika petog razreda, samo 25 njih je kao izborni predmet odabralo Čuvare prirode. Svi ostali su se opredelili za Hor i Vajanje. Glavni cilj udruženja je edukacija dece, ali najvažniju ulogu imaju ipak roditelji. Najlakši način da dođemo do njih bio je putem društvenih mreža, pa se uporedo sa udruženjem razvijao i blog. Ljudi se vezuju za prave ljude i iskrene emocije, pa su poruke koje šaljemo jače kada iza njih stojimo likom i imenom. Zbog toga Mini eko-zonu uvek predstavljam kao malo porodično udruženje - kaže Nataša za Priče sa dušom.

Jančićima se javljaju mnoge porodice sa rečima podrške.

Drago im je što ih Nataša, Goran, Petar, Aleksandar i Adriana motivišu da sa decom provode vreme u prirodi, da pomognu ptici u nevolji, da koračaju kroz šumu bez straha.

- Često nas pitaju da li ćemo organizovati zajedničke izlete i povesti ih na svoje omiljena mesta. Razmišljamo da to sprovedemo u bliskoj budućnosti, jer smo ponosni na onlajn zajednicu koju smo izgradili i želimo da se upoznamo sa ljudima koji dele iste vrednosti i koji nam pozitivnim porukama daju „vetar u leđa”.

Osim ekoloških, posebno ih motiviše promocija porodičnih vrednosti.

Zajedničke aktivnosti na otvorenom jačaju duh i telo, ali i povezuju porodicu na poseban način.

Ova porodica koja se okrenula ekologiji planira ozbiljnije da se posveti organskoj proizvodnji. Pošto žive u stanu u Beogradu, gde postaje teško slušati nesnosnu buku, udisati loš vazduh i provoditi vreme u saobraćaju, započeli su životni projekat: pravljenje Mini eko-zone van grada, u kojoj će imati samoodrživo domaćinstvo sa organskom baštom i prostor za aktivnosti udruženja.

(Telegraf.rs)