Pančevka Nataša popela se na krov Evrope: Elbrus je carstvo večne zime

Pančevka Nataša Rajkov uspela je da se popne na Elbrus, planinski vrh koji se smatra krovom Evrope, a o svom poduhvatu govori sa uživanjem i ponosom.

Preporučujemo

- Osim što je krov Evrope, sa 5.642 metra, Elbrus je i carstvo večne zime, a uspon na njega za mene je pomeranje mojih sopstvenih granica - kaže za Telegraf Nataša Rajkov.

Dodaje da je prezadovoljna uspehom do kog nije bilo lako doći, ali je, ističe, i te kako vredelo truda.

- Verujem da svako od nas ima neverovatnu količinu izbora u pogledu načina na koji će se njegov život odvijati, što opet znači da stvaramo sudbinu nizom vlastitih izbora.  Moj izbor je ovaj put bio Elbrus, zbog čega nisam nimalo zažalila, iako je bilo i divno, i gadno, i ružno, i lepo... To znaju ljudi koji su bili sa mnom na ekspediciji - deli svoje impresije ova Pančevka.

Nataša ističe da je ljubav prema prirodi ono što je vodi u avanturu u koju se, istine radi, ne bi otisnulo mnogo ljudi.

- Ljubav prema prirodi, prema onome što ona jeste "navukla" me je da postanem zavisna od nje i da planinarenje bude moj stil života. Poštovanje prirode, snage u njoj, treba da nas podseti da mi zavisimo od nje, a ne, kako većina misli, ona od nas - poručuje Rajkov.

Linija razdvajanja između Evrope i Azije

Elbrus je najviši vrh Kavkaza, koji se nalazi na 5.642 metra nadmorske visine u zapadnom Ciskavkazu u Rusiji i smatra se da je najviši vrh, najviša tačka, Evrope.

Kavkaz je region u Evro-aziji koji je ograničen Rusijom na severu, Crnim morem na zapadu, Kaspijskim morem na istoku, Turskom na jugo-zapadu i Iranom na jugu. Kavkaz se odnosi na Kavkaske planine i nizije koje okružuju ove planine.

Kavkaske planine se često uzimaju kao linija razdvajanja između Evrope i Azije, tako da se teritorije koje se nalaze na Kavkazu često uzimaju kao da su na jednom ili drugom kontinentu.

Zapadni vrh je uobičajena ruta na Elbrusu i veoma je dobro markirana do sedla.Većina grupa koje se penju na ovaj vrh ide gondolom od stanice Azau do stanice Mir, odakle uglavnom pešaci idu do kampa Garabaši koji je na 3.800 metara.

Iznad kampa Garabaši moguće je iznajmiti ratrak do Priuta 11 ili stene Paštuhova. Ukoliko se ide peške od Garabašija do Priuta 11 potrebno je 90 minuta hoda, a od Priuta 11 ima još oko dva sata do stene Paštuhova. Od stene Paštuhova potrebno je tri do četiri sata hoda do sedla, a od sedla još tri sata do vrha.

Zapadni vrh je najviša tačka dvovrhe, masivne, zaleđene vulkanske kupe i najviše tačke Evrope – planine Elbrus. Azijski kontinent i granica između Rusije i Gruzije leži duž glavnog Kavkaskog grebena na otprilike 10 km južno od vrha Elbrusa.

Istočni vrh, koji se nalazi na 5.621 metar nadmorske visine, leži na kilometar i po od zapadnog vrha i razdvojen je sedlom koje je visine 5.416 metara. Više od 70 glečera teku niz zaleđenu kupu Elbrusa, čija ledena površina pokriva oko 130 kvadratnih kilometara.

(Telegraf.rs)