Maja je proslavila rođendan na vrhu vulkana, a onda je priroda podivljala: Druga strana Afrike

Slavila je rođendane širom sveta, ali Maja Đoković nije ni slutila da će ovogodišnji rođendan proslaviti na najaktivnijem afričkom vulkanu Nyiragongo u Demokratskoj Republici Kongo.

Iako neobično mesto za proslavu rođendana, to je nije sprečilo da savlada uspon od 3.500 metara nadmorske visine, da spava u kućici na samom obodu kratera i da uživa u pogledu na najveće jezero lave na svetu.

I ništa nije slutilo da će joj baš taj rođendan ostati posebno zanimljiv... Za sada.

Poslednja erupcija vulkana Nyiragongo bila je 2002. godine. I ko bi mogao da pretpostavi da će nedugo, nakon što su joj prijatelji sa kojima je putovala i rendžeri, koji su se potrudili da bezbedno stigne na željeno mesto otpevali rođendansku pesmicu, doći do erupcije vulkana?!

Možda je vulkan na taj način želeo da pozdravi ovu hrabru ženu, koja je za sada obišla više od stotinu zemalja. I to onih zemalja, u koje noga mnogih turista nije kročila. Zemalja koje posećuju mahom ljubitelji neobičnih destinacija.

- Za mene je to bilo nezaboravno iskustvo. Popeli smo se baš na 21. maja i sutradan rano ujutru spustili dole. Par sati nakon toga počela je erupcija. Poslednjim letom otišli smo za Etiopiju, neposredno pre nego što je lava dospela do aerodroma u Gomi i pre nego je opšti haos zavladao ulicama – kaže Maja za Telegraf.

Sa planom i fleksibilnošću, sve se može

U vreme kada mnogi ljudi uglavnom razmišljaju o tome kako da se dokopaju omiljenog grčkog ili turskog letovališta, razmišljati o putovanju u Afriku, čini se baš hrabrim.

Ali Maja je u tome uspela i sa nama deli utiske iz posete Džibutiju, Južnom Sudanu, Ruandi, Demokratskoj republici Kongo, Kongu i Etiopiji. Mada napominje da je Etiopiju posetila samo tokom dva tranzita, uskoro će i tu zemlju bolje upoznati, ne sumnjamo.

- Putovanja za vreme pandemije su otežana, ali ne i nemoguća. Ukoliko ste prilagodljivi i ne pridržavate se konkretnih, do detalja razrađenih planova i datuma, a uz to putujete sa kartama u jednom smeru, izvodljivo je – objašnjava naša sagovornica.

Ono što izdvaja kao trenutno otežavajuću okolnost svakako su vize i testovi. Konkretno, za sve zemlje koje je Maja ovog puta posetila, zahteva se test.

Što se viza tiče, za neke zemlje je uspela da ih dobije online, a za neke je morala i da poseti predstavništva u mestu u kome je u tom momentu bila.

„Uživam u pripremama isto kao i u samom putu“

Kao istinski zaljubljenik u putovanja, a posebno na destinacije koje su slabije turistički eksploatisane, Maja je sve to uspela da izvede. I posetila je čak sedam zemalja. Tačnije šest, plus Etiopiju, kojoj će kasnije posvetiti više pažnje.

Pa idemo redom...

Njeno oduševljenje Južnim Sudanom je fascinantno, pa je i očekivano što iz te zemlje nosi samo pozitivne utiske.

- Južni Sudan još uvek povezuju sa Sudanom, mada su se davno odvojili i nemaju zajedničkih tačaka, niti bilo kakve sličnosti. Sudan je prava Arabija, dok je Južni Sudan prava Afrika. U Sudanu je većina muslimanske veroispovesti, dok je u Južnom Sudanu zastupljeno hrišćanstvo i neke afričke animalističke religije. Sudan je pustinja, dok je u Južnom Sudanu bogata vegetacija i sve zeleno – objašnjava nam Maja.

Da sve bude još zanimljivije, tokom posete Južnom Sudanu, obilazili su i plemena, koja žive duboko u unutrašnjosti zemlje, kao i ona na samoj granici sa Ugandom.

- Posetili smo Mundari plemene koji živi na obalama Nila, severno od prestonice Džube. Čitav njihov način života je usmeren na brigu oko stoke ankole vatusi, rogate rase, koja je poznata kao “stoka kraljeva”. Sem njih, posetili smo i Dinka pleme, afričku etničku grupu koja živi u močvarnoj oblasti u dolini Nila. U prošlosti, njihov način života je bio polunomadski. Nekada su bili poznati i po svojoj miroljubivosti, što je svakako promenio Sudanski građanski rat. Članovi ovog plemena se ističu po neobičnoj visini.

Krave kao moneta

Posebno je zanimljivo da u društvu i kulturi Južnog Sudana, vrlo važnu ulogu imaju krave. Kako nam je objasnila Maja, one se koriste u mnogim sferama života, kao vid platežnog sredstva. Smatraju se i svojevrsnim statusnim simbolom.

- Primera radi, kravama momci u Južnom Sudanu "kupuju" devojke za ženidbu. Ako tako možemo da kažemo, „cenovnik“ zavisi od nivoa obrazovanja devojke, njenog porodičnog statusa i godina starosti. U nekim plemenima potrebno je i po 20 krava, kako bi se muškarac oženio. Pošto igraju važnu ulogu u životu prosečnog stanovnika, krave su takođe i uzrok sukoba među plemenima.

Zemlja koja definitivno nije za svakoga

Iako kaže da se njoj izuzetno dopala zemlja, poznata po brojnim prirodnim fenomenima, Maja napominje da je Džibuti ipak zemlja koja baš i nije za svakoga.

Mnogi koji su imali prilike da posete ovu neobičnu zemlju, isticali su da su imali osećaj kao da su posetili drugu planetu.

Možda je razlog za to činjenica da se čuvena Afarska depresija, koja je „krivac“ za razdvajanje afričke i arabijske tektonske ploče, nalazi na delu teritorije Džibutija.

Biser Afrike

Zemlja predivnih pejzaža, bioraznolikosti, gorila i šimpanzi - tako ukratko naša sagovornica opisuje Ugandu:

- Kibale nacionalni park je prašuma koja ima najveću koncentraciju primata na svetu i idealno je mesto za posmatranje šimpanzi. Treking u potrazi za gorilama u Ugandi je nezaboravno iskustvo, koje se zaista može doživeti samo jednom. Kroz nepristupačan teren, u pratnji lokalnih vodiča i iskusnih poznavalaca puteva, tragali smo za gorilama. Susret sa njima je nezaboravan.

Kako je u Ugandi obišla skoro sve nacionalne parkove, mada su gorile posmatrali i u Kongu, tokom posete Ruandi su bili usmereni na obilaženje znamenitosti u glavnom gradu.

- Nezaobilazna je poseta muzeju u gradu Kigaliju, koji je posvećen velikom genocidu i u kome ćete upoznati izuzetno mračnu istoriju ove zemlje – pojašnjava Maja.

Najstariji i najveći nacionalni park u Africi

Iz Ruande, Majino putešestvije se nastavlja na području Demokratske Republike Kongo.

- Tamo smo posetili Virungu, najstariji i najveći nacionalni park u Africi, koji je poznat po neverovatno raznolikom krajoliku. Tamo se mogu videti kako aktivni vulkani, tako i beskrajna jezera, ali i prašume i planine. Park je otvoren pre skoro 100 godina da bi se zaštitile planinske gorile, čiji se broj povećao u protekloj deceniji, iako ih je ostalo svega 1.000 na celom svetu.

Zemlja zauzima površinu veličine otprilike kopnene Zapadne Evrope i poznata je po mineralnom bogatstvu - najpre po dijamantima, a zatim i nafti, bakru i kobaltu. Svega toga u DR Kongu ima više nego na bilo kom drugom mestu u svetu.

- Borbe za prirodne resurse DR Konga traju decenijama. Iako obiluje prirodnim dragocenostima i ima i tropsku šumu od koje je veća samo Amazonija, u ovom na prvi pogled raju na zemlji, živi čak 70% stanovništva na rubu gladi, a po političkoj nestabilnosti se može uporediti sa Sirijom, Avganistanom i Irakom.

Jedan od možda najtežih poslova na svetu

Kako je Nacionalni park Virunga ujedno i dom ugroženih planinskih gorila, to je i vrlo važna njihova zaštita, što ne spada uopšte u lak posao. Naprotiv, Maja kaže da se slobodno može okarakterisati kao jedan od najtežih, odnosno najzahtevnijih poslova na svetu.

- U proteklih 12 meseci, ubijeno je više od 20 pripadnika osoblja parka. Nedavno su pobunjenici optuženi da su ubili italijanskog ambasadora u Kongu, njegovog telohranitelja i vozača u napadu koji se odigrao u okviru parka – objašnjava naša sagovornica.

U ovoj zemlji nisu neuobičajeni ni slučajevi pljačke i uličnog kriminala, a i politička i sigurnosna situacija se smatraju nestabilnim. Upravo zato se i preporučuje veliki oprez tokom kretanja. Zapravo je kretanje jedino moguće uz oružanu pratnju i u konvoju.

Stanje u zemlji je daleko od dobrog. Mirovni dogovor jeste postignut, ali se u određenim delovima zemlje i dalje puca. Česti su sukobi pobunjenika da vojskom i pripadnicima Ujedinjenih nacija.

Sušta suprotnost DR Kongu je, objašnjava sagovornica Telegrafa, Republika Kongo:

- Ova zemlja se može okarakterisati kao oaza mira. Sve je u njoj uređeno, čisto, mirno. Glavni i najveći grad Konga je Brazavil. Nalazi se u jugoistočnom delu države, a reka Kongo ga odvaja od Kinšase, glavnog grada Demokratske Republike Kongo.

Prednosti i mane trenutnih putovanja

Kako je celokupna situacija drugačija, sasvim je očekivano da postoje i mane trenutnih putovanja na destinacije koje je Maja imala prilike da obiđe, ali i prednosti.

- Dobro je to što su ulaznice za nacionalne parkove u Ugandi i Ruandi zbog trenutne situacije sa pandemijom znatno jeftinije. Ulaznice su inače jako skupe, posebno za Ruandu, gde koštaju 1.500 američkih dolara. U Ugandi je, recimo treking sa gorilama trenutno 400 dolara, što je polovina cene koja je važila pre pandemije – ističe Maja.

Što se prednosti tiče, to su svakako manje gužve po svim tim mestima. Ipak, naša sagovornica napominje da turista ima. Možda ne kao ranije, ali ima ih.

- Loše je i to što svaka zemlja zahteva korona test, a u nekima se čak traži da iako imate negativan test, još jedan uradite po dolasku, kao na primer u Ruandi i Džibutiju. Ipak, sve to se zaboravi kada se dobije prilika za upoznavanje svih lepota koje te zemlje nude – zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)